Blizu koliko je to moguće - prikaz knjige "Moralni poremećaj"
„Jutro je. Zasad, noć je prošla. Vreme je za loše vesti. Loše vesti zamišljam kao ogromnu pticu, s krilima vrane i likom moje učiteljice iz četvrtog razreda, s retkom kosom skupljenom u punđu, kvarnim zubima, izboranim i namrštenim licem, stisnutim ustima i svim što ide uz to, kako leti svetom pod okriljem tame, radujući se što donosi zle novosti, noseći korpu pokvarenih jaja i dobro znajući - dok se sunce rađa - gde treba da ih baci. Na primer, na mene“.
Navedeni pasus otvara zbirku priča Moralni poremećaj Margaret Atvud - svetski priznate kanadske književnice, pesnikinje, kritičarke, feministkinje, političke i ekološke aktivistkinje, čije knjige odlikuje vrcavi ali pitki pripovedni stil koji može biti kapacitet za Lagunin bestseler, ali i dubina uvida i slojevitost koju imaju najveći pisci. Nešto od obe karakteristike prisutno je i u gorenavedenom pasusu, u kom se kroz blagu ironiju i jednostavno, efektno pripovedanje, podupire fantastično maštovita slika kojom autorka vizualizuje svoj doživljaj primanja loših vesti. Razmišljanje u slikama ostaje jedna od glavnih odlika zbirke Moralni poremećaj, koju je na srpski uspešno prevela Aleksandra Čabraja.
Jedanaest priča koje čine ovu zbirku povezuje ista ženska osoba predstavljena u raznim životnim dobima: na početku je stara žena, potom devojčica, pa devojka, mlada žena i majka, dok se krug ne zatvori i stigne do polazne tačke - starosti. Uprkos toj tematskoj srodnosti i likovima koji se ponavljaju, pripovetke ne srastaju u roman već zadržavaju relativnu ili potpunu samostalnost, provocirajući čitaočevu potrebu da razlomljene epizode poveže u celinu. Autorka se dugo zadržava na određenim prelomnim momentima, ulazi duboko u prirodu odnosa između roditelja i dece, sestara, supružnika, ljubavnika, ali pri tom neprestano varira stepen distance prema likovima, sugerišući da to što upoznajemo nekoga u određenoj situaciji i dalje ne znači da ga zaista poznajemo. Čak i kada smo veoma stari, ni tad ne znamo šta još leži pred nama, zaključuje junakinja.
Zavirivši u životnu priču Margaret Atvud, u zbirci otkrivamo obilje autobiografskih motiva, kao što je detinjstvo provedeno u šumama severnog Kvebeka, u kojima je njen otac entomolog proučavao insekte. Uspomene na taj period zabeležene su u jednoj od najboljih priča, Umetnost kuvanja i serviranja, u kojoj jedanaestogodišnja junakinja opsesivno štrika odeću za svog budućeg brata ili sestru, kako bi umanjila sopstveni strah od majčine preobražavajuće trudnoće. Tezu da su kanadska književnost, pa i kanadski identitet, presudno obeleženi borbom sa prirodom, Margaret Atvud svojevremeno je iznela u knjizi Opstanak: Tematski vodič kroz kanadsku književnost, a isti motiv odzvanja u još jednoj izuzetnoj priči - Fijasko na Labradoru, u kojoj se gubljenje borbe sa prirodom na jednoj tragičnoj ekspediciji na Arktik početkom dvadesetog veka, odvija uporedo sa očevim gubljenjem veze sa realnošću usled moždanog udara.
Kada je reč o odnosu prema feminizmu, zbirka Moralni poremećaj veoma suptilno razvija ovu temu, ne nudeći nikakve gotove obrasce ili uputstva za ponašanje. Junakinje Margaret Atvud mahom su buntovnog karaktera, ali i kontemplativnog, introvertnog, pomalo ekscentričnog. One često ispituju nametnute modele ponašanja, zadržavajući ipak u tom odnosu jednu dozu ambivalencije, povremeno i samoironičnosti kojom opisuju svoje pokušaje da pomire društvenu prihvatljivost (simbolizovanu, na primer, zavesama sa karnerima koje su kao devojčice zamišljale da će imati) i položaj samostalne žene.
Knjiga Moralni poremećaj odličan je uvod u delo Margaret Atvud, koja je, uzgred, i dobitnica Bukerove nagrade i nekoliko značajnih nagrada za naučnu fantastiku. Mogućnosti za dalje čitanje ima na pretek: u izdanju Lagune objavljen je čitav niz romana (Mačje oko, Slepi ubica, Antilopa i kosac, Alijas Grejs i Sluškinjina priča), novosadski Rubikon objavio je roman Izranjanje, u Geopoetikinoj ediciji Mitovi pojavila se njena Penelopijada, a zanimljiv izbor tekstova o problemu nacionalne književnosti može se naći i na sajtu Peščanika.
Autor: Tijana Spasić
Izvor: Danas
Navedeni pasus otvara zbirku priča Moralni poremećaj Margaret Atvud - svetski priznate kanadske književnice, pesnikinje, kritičarke, feministkinje, političke i ekološke aktivistkinje, čije knjige odlikuje vrcavi ali pitki pripovedni stil koji može biti kapacitet za Lagunin bestseler, ali i dubina uvida i slojevitost koju imaju najveći pisci. Nešto od obe karakteristike prisutno je i u gorenavedenom pasusu, u kom se kroz blagu ironiju i jednostavno, efektno pripovedanje, podupire fantastično maštovita slika kojom autorka vizualizuje svoj doživljaj primanja loših vesti. Razmišljanje u slikama ostaje jedna od glavnih odlika zbirke Moralni poremećaj, koju je na srpski uspešno prevela Aleksandra Čabraja.
Jedanaest priča koje čine ovu zbirku povezuje ista ženska osoba predstavljena u raznim životnim dobima: na početku je stara žena, potom devojčica, pa devojka, mlada žena i majka, dok se krug ne zatvori i stigne do polazne tačke - starosti. Uprkos toj tematskoj srodnosti i likovima koji se ponavljaju, pripovetke ne srastaju u roman već zadržavaju relativnu ili potpunu samostalnost, provocirajući čitaočevu potrebu da razlomljene epizode poveže u celinu. Autorka se dugo zadržava na određenim prelomnim momentima, ulazi duboko u prirodu odnosa između roditelja i dece, sestara, supružnika, ljubavnika, ali pri tom neprestano varira stepen distance prema likovima, sugerišući da to što upoznajemo nekoga u određenoj situaciji i dalje ne znači da ga zaista poznajemo. Čak i kada smo veoma stari, ni tad ne znamo šta još leži pred nama, zaključuje junakinja.
Zavirivši u životnu priču Margaret Atvud, u zbirci otkrivamo obilje autobiografskih motiva, kao što je detinjstvo provedeno u šumama severnog Kvebeka, u kojima je njen otac entomolog proučavao insekte. Uspomene na taj period zabeležene su u jednoj od najboljih priča, Umetnost kuvanja i serviranja, u kojoj jedanaestogodišnja junakinja opsesivno štrika odeću za svog budućeg brata ili sestru, kako bi umanjila sopstveni strah od majčine preobražavajuće trudnoće. Tezu da su kanadska književnost, pa i kanadski identitet, presudno obeleženi borbom sa prirodom, Margaret Atvud svojevremeno je iznela u knjizi Opstanak: Tematski vodič kroz kanadsku književnost, a isti motiv odzvanja u još jednoj izuzetnoj priči - Fijasko na Labradoru, u kojoj se gubljenje borbe sa prirodom na jednoj tragičnoj ekspediciji na Arktik početkom dvadesetog veka, odvija uporedo sa očevim gubljenjem veze sa realnošću usled moždanog udara.
Kada je reč o odnosu prema feminizmu, zbirka Moralni poremećaj veoma suptilno razvija ovu temu, ne nudeći nikakve gotove obrasce ili uputstva za ponašanje. Junakinje Margaret Atvud mahom su buntovnog karaktera, ali i kontemplativnog, introvertnog, pomalo ekscentričnog. One često ispituju nametnute modele ponašanja, zadržavajući ipak u tom odnosu jednu dozu ambivalencije, povremeno i samoironičnosti kojom opisuju svoje pokušaje da pomire društvenu prihvatljivost (simbolizovanu, na primer, zavesama sa karnerima koje su kao devojčice zamišljale da će imati) i položaj samostalne žene.
Knjiga Moralni poremećaj odličan je uvod u delo Margaret Atvud, koja je, uzgred, i dobitnica Bukerove nagrade i nekoliko značajnih nagrada za naučnu fantastiku. Mogućnosti za dalje čitanje ima na pretek: u izdanju Lagune objavljen je čitav niz romana (Mačje oko, Slepi ubica, Antilopa i kosac, Alijas Grejs i Sluškinjina priča), novosadski Rubikon objavio je roman Izranjanje, u Geopoetikinoj ediciji Mitovi pojavila se njena Penelopijada, a zanimljiv izbor tekstova o problemu nacionalne književnosti može se naći i na sajtu Peščanika.
Autor: Tijana Spasić
Izvor: Danas
Autor: Margaret Atvud
