Četiri bankara sa Volstrita zarobljena u liftu – ne, nije vic u pitanju
Ova ideja je potpuno neodoljiva: šta kada bi popularna igra o ljudima zatvorenim u jednoj sobi – koji pokušavaju da se izbave uz nejasne tragove koje im neko ostavlja – postala smrtonosna? Šta kada bi se igralo na život ili smrt?
A možda je to samo parabola na današnje vreme.
Roman „Escape room“ Megan Goldin prati ovakvu priču. U svom debitantskom trileru, smestila je tim od četiri bankara sa Volstrita u lift izolovane zgrade gde niko ne može da ih čuje kako mole za pomoć. I tako igra počinje.
„Dobrodošli u escape room“, piše na monitoru iznad njihovih glava. „Cilj je jednostavan. Izađite živi.“
U narednih nekoliko sati, prolaze kroz pravi pakao. (Mi sa klaustrofobijom ih potpuno razumemo.) Igra postaje sve gora, tajne se otkrivaju, isplivavaju ogorčenosti. A onda se pojavljuje oružje.
Krvoproliće deluje neizbežno.
Sve bi ovo delovalo pomalo predvidljivo da nije autorkinog talenta. Goldinova uspeva da stvori kompleksne likove i stranice ispuni tenzijom tako da se same okreću.
A kroz roman saznajemo i za Saru Hol, njihovu koleginicu koja je „mrtva, ali ne i zaboravljena“ i čiji se nestanak pre mnogo godina desio pod veoma sumnjivim okolnostima. Ta priča je savršeno uklopljena kroz prikaz četvoro bankara čije su reakcije izrazito ljudske, što će reći emotivne, što je autorkino odlično oružje da nas poveže sa likovima i učini da navijamo za njih.
Pisanje o kapitalističkom svetu, ljudima koji u njemu učestvuju i njihovim navikama često preraste u preterivanje i prenaglašavanje, ali Goldinova savršeno koristi znanje ssvoje novinarsko iskustvo tako da nam je pažnaj sve vreme zakovana za radnju, jer čitalac ne želi da mu promakne nijedan detalj.
S obzirom na to da je reč o debitantskom romanu, autorka ima prostora da sazreva i raste, ali „Escape room“ kao lagani triler isunjava sva svoja obećanja. Glatko teče, dobro je sastavljen, ima iznenađujuće uvrnut rasplet, a na kraju postavlja neočekivano pitanje: šta ako bekstvo iz zatočeništva znači da treba da promenite svoju ličnost?
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković
A možda je to samo parabola na današnje vreme.
Roman „Escape room“ Megan Goldin prati ovakvu priču. U svom debitantskom trileru, smestila je tim od četiri bankara sa Volstrita u lift izolovane zgrade gde niko ne može da ih čuje kako mole za pomoć. I tako igra počinje.
„Dobrodošli u escape room“, piše na monitoru iznad njihovih glava. „Cilj je jednostavan. Izađite živi.“
U narednih nekoliko sati, prolaze kroz pravi pakao. (Mi sa klaustrofobijom ih potpuno razumemo.) Igra postaje sve gora, tajne se otkrivaju, isplivavaju ogorčenosti. A onda se pojavljuje oružje.
Krvoproliće deluje neizbežno.
Sve bi ovo delovalo pomalo predvidljivo da nije autorkinog talenta. Goldinova uspeva da stvori kompleksne likove i stranice ispuni tenzijom tako da se same okreću.
A kroz roman saznajemo i za Saru Hol, njihovu koleginicu koja je „mrtva, ali ne i zaboravljena“ i čiji se nestanak pre mnogo godina desio pod veoma sumnjivim okolnostima. Ta priča je savršeno uklopljena kroz prikaz četvoro bankara čije su reakcije izrazito ljudske, što će reći emotivne, što je autorkino odlično oružje da nas poveže sa likovima i učini da navijamo za njih.
Pisanje o kapitalističkom svetu, ljudima koji u njemu učestvuju i njihovim navikama često preraste u preterivanje i prenaglašavanje, ali Goldinova savršeno koristi znanje ssvoje novinarsko iskustvo tako da nam je pažnaj sve vreme zakovana za radnju, jer čitalac ne želi da mu promakne nijedan detalj.
S obzirom na to da je reč o debitantskom romanu, autorka ima prostora da sazreva i raste, ali „Escape room“ kao lagani triler isunjava sva svoja obećanja. Glatko teče, dobro je sastavljen, ima iznenađujuće uvrnut rasplet, a na kraju postavlja neočekivano pitanje: šta ako bekstvo iz zatočeništva znači da treba da promenite svoju ličnost?
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković
