„Čiča Gliša“ Si Džej Tjudor ima maestralan zaplet
Delom mračna priča o odrastanju, delom psihološki triler, ovaj vrhunski debi je knjiga koju moraju pročitati obožavaoci Stivena Kinga, Rut Ver i Liz Nudžent – možda je kombinacija eklektična, ali je prikladna ilustracija brojnih aspketa koji će učiniti ovaj roman privlačnim široj publici. Tjudorin izuzetni debi je skup trauma, velikih i malih, stvarnih i izmišljenih – višeslojna napeta priča koja vodi čitaoce kroz zečju rupu horora, prateći mladog dečeka u odraslo doba. Napeta, zarazna i sa maestralnim zapletom ova knjiga pruža čitaocima modernu i originalnu priču.
Rezime
Krajem osamdesetih godina Edi i njegovi prijatelji su samo deca na pragu puberteta. Dane provode vozeći bicikle kroz njihovo uspavano englesko selo, u potrazi za mrvicom uzbuđenja. Čiča Gliša je njihova tajna šifra: male figure od krede koje ostavljaju jedni drugima, poruke koje samo oni razumeju. Ali jednog dana misteriozni Čiča Gliša ih odvede pravo do iskasapljenog tela i od tada ništa više nije isto.
Edija zatim srećemo 2016. kao odraslu osobu koja misli da je prošlost ostavila za sobom. Ali onda dobija pismo, u kojem se nalazi figura od krede. Kada se ispostavi da su i njegovi prijatelji dobili istu poruku, misle da je u pitanju šala... sve dok jednog od njih ne nađu mrtvog.
Tada Edi shvata da će spasiti svoj život samo ako otkrije šta se stvarno desilo pre dvadeset godina.
Krećući se naizmenično između flešbekova i sadašnjosti, „Čiča Gliša“ je od one sjajne vrste napetog romana, gde je svaki lik neodoljiv i savršeno obrađen, gde svaka misterija ima zadovoljavajući zaplet i gde će preokret šokirati čak i najpronicljivije čitaoce.
Šta će vam se dopasti u romanu „Čiča Gliša“:
Presek između priče o odrastanju i dečjih strahova. Tjudor maestralno spaja univerzalna iskustva detinjstva sa ne tako univerzalnim horor elementima. Čitaoci upoznaju glavnog lika Edija kao mladog dečaka, koji odrasta u gradiću sa grupom prijatelja. Edi se nosi sa grupnom dinamikom, nasilnicima, zaljubljen je u nekog i svedoči brutalnoj nesreći, tako što u šumi pronalazi misteriozne (i zastrašujuće) figure od krede i više od toga. Ovo dovodi do uznemirujućeg i zaraznog spoja svakodnevnog i šokantnog.
Edi je šaljiv, ima najbolje namere, ali i neke mane. Edi je malo čudan. Od njegovog izgleda (često ga autorka opisuje kao izgužvanog i raspojasanog) do očigledne sposobnosti da radi najbolje što ume, a da opet ne uspe, Edi je privlačan i interesantan lik sa kojim vredi provesti vreme. Njegove neobičnosti kreću se u rasponu od zabrinjavajućih do šokantnih čime drži čitaočevu pažnju.
Kraj. Kakav preokret! Ova priča čuva ono najbolje na poslednjim stranicama. Autorka je vešto zaokružila celu priču, i uspela da zataška sve tragove do samog kraja koji će iznenaditi i najiskusnije čitaoce napetih romana. Nisam mogla da verujem kako je savršeno pristajalo ostatku priče. Šta reći o briljantnom zapletu.
Izvor: crimebythebook.com
Rezime
Krajem osamdesetih godina Edi i njegovi prijatelji su samo deca na pragu puberteta. Dane provode vozeći bicikle kroz njihovo uspavano englesko selo, u potrazi za mrvicom uzbuđenja. Čiča Gliša je njihova tajna šifra: male figure od krede koje ostavljaju jedni drugima, poruke koje samo oni razumeju. Ali jednog dana misteriozni Čiča Gliša ih odvede pravo do iskasapljenog tela i od tada ništa više nije isto.
Edija zatim srećemo 2016. kao odraslu osobu koja misli da je prošlost ostavila za sobom. Ali onda dobija pismo, u kojem se nalazi figura od krede. Kada se ispostavi da su i njegovi prijatelji dobili istu poruku, misle da je u pitanju šala... sve dok jednog od njih ne nađu mrtvog.
Tada Edi shvata da će spasiti svoj život samo ako otkrije šta se stvarno desilo pre dvadeset godina.
Krećući se naizmenično između flešbekova i sadašnjosti, „Čiča Gliša“ je od one sjajne vrste napetog romana, gde je svaki lik neodoljiv i savršeno obrađen, gde svaka misterija ima zadovoljavajući zaplet i gde će preokret šokirati čak i najpronicljivije čitaoce.
Šta će vam se dopasti u romanu „Čiča Gliša“:
Presek između priče o odrastanju i dečjih strahova. Tjudor maestralno spaja univerzalna iskustva detinjstva sa ne tako univerzalnim horor elementima. Čitaoci upoznaju glavnog lika Edija kao mladog dečaka, koji odrasta u gradiću sa grupom prijatelja. Edi se nosi sa grupnom dinamikom, nasilnicima, zaljubljen je u nekog i svedoči brutalnoj nesreći, tako što u šumi pronalazi misteriozne (i zastrašujuće) figure od krede i više od toga. Ovo dovodi do uznemirujućeg i zaraznog spoja svakodnevnog i šokantnog.
Edi je šaljiv, ima najbolje namere, ali i neke mane. Edi je malo čudan. Od njegovog izgleda (često ga autorka opisuje kao izgužvanog i raspojasanog) do očigledne sposobnosti da radi najbolje što ume, a da opet ne uspe, Edi je privlačan i interesantan lik sa kojim vredi provesti vreme. Njegove neobičnosti kreću se u rasponu od zabrinjavajućih do šokantnih čime drži čitaočevu pažnju.
Kraj. Kakav preokret! Ova priča čuva ono najbolje na poslednjim stranicama. Autorka je vešto zaokružila celu priču, i uspela da zataška sve tragove do samog kraja koji će iznenaditi i najiskusnije čitaoce napetih romana. Nisam mogla da verujem kako je savršeno pristajalo ostatku priče. Šta reći o briljantnom zapletu.
Izvor: crimebythebook.com
