Posle romana „Čovek koji je ubio Teslu“ Gorana Skrobonje verovatno ćete istorijske udžbenike čitati na drugačiji način, razmišljajući o tome „šta bi bilo, da je bilo“. Upravo to pitanje postavio je Skrobonja, kada je svoju misterioznu priču smestio u Beograd s početka prošlog veka, pomerio Prvi svetski rat i prepleo sudbine Nikole Tesle, Mate Hari, Bufalo Bila, Jovana Skerlića...

ULOGE - Odakle ideja da u jednoj knjizi okupite sve te likove?
- To su ličnosti koje su u toj epohi imale značajne uloge. Poznato je da je Bufalo Bil sa svojim cirkusom posećivao naše prostore. Mata Hari je možda i opšte mesto, ali, kako je u mom romanu tok istorije išao malo drugačije, slavna špijunka i zavodnica nije završila kako je završila, već se našla u Beogradu u vreme u kome se kuva i priprema Prvi svetski rat, nekih osam godina kasnije nego što je zaista započeo. Ključna razlika u odnosu na istoriju koju poznajemo jeste to što Nikola Tesla živi i radi u Beogradu i pomaže mladoj srpskoj državi da stane na noge. Sve ove ličnosti, koje su ljudi navikli da vide u određenim ulogama, smeštene su u potpuno drugačiji kontekst. Mislim da će to posebno biti zanimljivo za čitaoce.

Koliko ste se oslanjali na zvaničnu istoriju?
- U najvećoj mogućoj meri. Ali, pokušao sam da zamislim kako bi logično izgledale uloge tih likova da se u to vreme desilo ono što sam zamislio.

Ipak, glavni lik nije istorijska ličnost...
- Nikodije Marić je moj stari junak. Nije istorijska ličnost, mada bismo mogli da u njemu prepoznamo više naših savremenika. Uspevao je da se nađe u najrazličitijim univerzumima kao mračno prisustvo, figura iz senke koja značajno utiče na tok priče. Mnogi su me pitali kada ću da napišem roman u kojem će saznati više o njemu. Dakle, ovo je roman o Nikodiju Mariću, a da li je on čovek koji je ubio Teslu... Da biste došli do odgovora na to pitanje, morate knjigu pročitati do kraja.

Znamo da Tesla nije ubijen. Koja je simbolika tog čina u vašoj knjizi?
- Čovek koji ubija Teslu to čini bez griže savesti, rukovodeći se dnevnopolitičkim agendama i uskim interesima. Zbog toga je pucanj u Teslu zapravo pucanj u simbol napretka i svega humanog i pozitivnog u čovečanstvu...

Priča je dosta filmična. Razmišljate li i u tom smeru?
- Neobično je kako niču priče oko nekih projekata. Saznao sam da je Rade Šerbedžija, koji je svojevremeno igrao Teslu u čuvenoj TV seriji, zainteresovan da pročita knjigu zahvaljujući sižeu postavljenom na njenoj internet stranici. Lično bih veoma voleo da gospodina Šerbedžiju vidim u ulozi Tesle u filmu koji bi se po romanu eventualno snimio. Nikad se ne zna. Laguna će pokušati da gospodinu Šerbedžiji dostavi primerak knjige kako bi imao šta da čita dok putuje na nastavak snimanja filma o Hariju Poteru. U svakom slučaju, mislim da tu ima materijala da se napravi zaista uzbudljiv film.

„Apokalipsa - juče, danas, sutra“ krajem godine

HOROR - Kako trenutno stoji domaća scena kada je reč o žanru naučne fantastike i horora?
„Stoji vrlo dobro, hvala na pitanju. Posebno mi je drago zbog žanrovskih filmova, koji se ovde rade u nemogućim uslovima i samo zahvaljujući talentu i ambiciji njihovih stvaralaca daju odlične rezultate. Što se tiče proze, postoje izdavačke kuće koje dosta pažnje posvećuju ovim žanrovima. Pored 'Lagune', koja je dala izuzetan doprinos razvoju naše aktuelne žanrovske scene objavljujući romane Nikole Malovića, Dejana Stojiljkovića i drugih aktuelnih srpskih pisaca, moja izdavačka kuća, 'Paladin', svake godine objavljuje tematske antologije žanrovskih i multižanrovskih priča. Dosad su izašle 'Beli šum' (priče o televiziji) i 'Istinite laži' (priče o urbanim legendama). Krajem ove godine objavićemo izbor domaćih priča osmaku sveta – 'Apokalipsa: juče, danas, sutra'“.

Izvor: www.24sata.rs