„Crni Leopard, crveni Vuk“: krvavi fantastični ep nalik „Igri prestola“
Nakon osvojenog Bukera za roman „Kratka povest sedam ubistava“, Marlon Džejms je osvojio književnu scenu novim romanom prožetim antičkim mitom, koji istovremeno govori o današnjoj političkoj sceni.
„Crni Leopard, crveni Vuk“ je živopisni, krvavi fantastični ep koji se odigrava na više od 600 stranica, upotpunjen mapama kojima bi se i sam Tolkin ponosio. Međutim, dok je Tolkin inspiraciju pronašao u engleskom folkloru i skandinavskim mitovima, Džejms nas vodi na fantazmagorično putovanje prekolonijalnom Afrikom. Oslanja se na tradiciju, legende i stvorenja sa ovog kontinenta – od Asanbosama, čudovišnog žderača ljudskog mesa prekrivenog krljušti, do vampirske munjoptice Ipundulu – uz primesu originalnih i izmaštanih elemenata, prizivajući sablasne šume i razvijene metropole kojima udahnjuje život.
Na neki način, roman „Crni Leopard, crveni Vuk“ postiže ono što je „Crni panter“ postigao u domenu filmova o superherojima; mada je Džejms uveliko pisao o tome kako ga inspirišu stripovi o superherojima kada je Majkl B. Džordan već otkupio prava za film „Crni panter“. Ovaj roman bi lako mogao da se pretoči u deset neverovatno jezivih epizoda TV serije u stilu „Igre prestola“ (što je još jedna Džejmsova inspiracija).
U pitanju je klasičan narativ o potrazi: Tragač, naš narator, je jak, gej i naizgled ne previše sentimentalan mladić koji ima „nos za nalaženje onoga što bi radije ostalo izgubljeno“. Svoje usluge će posuditi u misiji spašavanja nestalog dečaka, a čitalac će postepeno saznavati koliko je taj dečak važan. Na ovom putu će se Tragaču priključiti šarenolika družina, od čoveka-mačke koji menja obličja Leoparda i Sedogoa, džina mekog srca koji je obučen da ubija, čarobnice po imenu Bunši satkane od vode, do osetljivog Bivola, da ih navedemo nekoliko. Dok je dosta članova ove „družine“ koja stalno menja obličja prilično zabavna, a neki će vam zasigurno prirasti za srce, ipak ćete brzo uvideti da se nikome od njih ne može u potpunosti verovati. Baš kao što dosta junaka menja oblik, vrstu pa čak i element, isto tako su njihove namere, savezi i priče prilično neuhvatljive i promenljive. Ljubav, žudnja i privrženost će se isto tako pokazati nestalnim u svetu u kom je istina „promenljiva i gmizava“.
Roman je oblikovan po uzoru na antičke mitove i uspeva da dočara politiku sadašnjice. Radnja romana „Crni Leopard, crveni Vuk“ smeštena je u izrazito brutalan svet, prepun silovanja, ubistava dece i tehnika mučenja koja nadmašuju čak i one iz „Igre prestola“ (odmah će vam zapasti za oko scena sa isisavanjem očne jabučice i grupno silovanje hijena). Ipak, Džejms uspeva da u svoje junake prepune mana udene i dašak naprednog, racionalnog i empatičnog duha: iako odsecaju udove svojih neprijatelja na sitne parčiće, oni istovremeno prihvataju homoseksualnu ljubav i protive se genitalnom sakaćenju žena, robovlasništvu i opstalom sujeverju koje nalaže da se deca sa deformitetima moraju lišiti života. Džejms ovu priču vešto kroji, i to na veoma prirodan način, što joj daje dušu – a ovoj prilično nihilističkoj priči je upravo to i neophodno.
Pred nama se nalazi delo koje obiluje kreativnošću i pruža pravi užitak; Džejmsov raskošan svet je neverovatno postignuće. Neizmerna kreativnost koja se krije u romanu „Crni Leopard, crveni Vuk“ može se sagledati kako u sićušnim detaljima, tako i na makro planu. Poznat po svojoj veštini opisa nasilja, Džejms nam sočnim, ali veoma preciznim jezikom servira mnoštvo epizoda od kojih će vam se kosa dići na glavi.
Ali to nije sve. Dok je početno uranjanje u ovako sirovu i sočnu priču prilično zadovoljavajuće, posle nekog vremena postaje već viđeno. Kada na prvim stranicama glavni junak zabada nož među rebra dok se nije čulo „kako mu je srce puklo“ – zaista je potresno. Ali se ta potresenost umanjuje zbog čestih opisa odrubljivanja glava, ispadanja očnih jabučica i delova tela prekrivenih rojevima muva.
Džejmsov izbor da piše jedva primetno tajanstvenim, „mitskim“ tonom takođe može biti zamorno. Deluje čudno to što se autor drži arhaičnog govora junaka dok je istovremeno, u drugim aspektima, roman inovativan i kreativan – prosto briljantan.
Autor: Holi Vilijams
Izvor: independent.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković
„Crni Leopard, crveni Vuk“ je živopisni, krvavi fantastični ep koji se odigrava na više od 600 stranica, upotpunjen mapama kojima bi se i sam Tolkin ponosio. Međutim, dok je Tolkin inspiraciju pronašao u engleskom folkloru i skandinavskim mitovima, Džejms nas vodi na fantazmagorično putovanje prekolonijalnom Afrikom. Oslanja se na tradiciju, legende i stvorenja sa ovog kontinenta – od Asanbosama, čudovišnog žderača ljudskog mesa prekrivenog krljušti, do vampirske munjoptice Ipundulu – uz primesu originalnih i izmaštanih elemenata, prizivajući sablasne šume i razvijene metropole kojima udahnjuje život.
Na neki način, roman „Crni Leopard, crveni Vuk“ postiže ono što je „Crni panter“ postigao u domenu filmova o superherojima; mada je Džejms uveliko pisao o tome kako ga inspirišu stripovi o superherojima kada je Majkl B. Džordan već otkupio prava za film „Crni panter“. Ovaj roman bi lako mogao da se pretoči u deset neverovatno jezivih epizoda TV serije u stilu „Igre prestola“ (što je još jedna Džejmsova inspiracija).
U pitanju je klasičan narativ o potrazi: Tragač, naš narator, je jak, gej i naizgled ne previše sentimentalan mladić koji ima „nos za nalaženje onoga što bi radije ostalo izgubljeno“. Svoje usluge će posuditi u misiji spašavanja nestalog dečaka, a čitalac će postepeno saznavati koliko je taj dečak važan. Na ovom putu će se Tragaču priključiti šarenolika družina, od čoveka-mačke koji menja obličja Leoparda i Sedogoa, džina mekog srca koji je obučen da ubija, čarobnice po imenu Bunši satkane od vode, do osetljivog Bivola, da ih navedemo nekoliko. Dok je dosta članova ove „družine“ koja stalno menja obličja prilično zabavna, a neki će vam zasigurno prirasti za srce, ipak ćete brzo uvideti da se nikome od njih ne može u potpunosti verovati. Baš kao što dosta junaka menja oblik, vrstu pa čak i element, isto tako su njihove namere, savezi i priče prilično neuhvatljive i promenljive. Ljubav, žudnja i privrženost će se isto tako pokazati nestalnim u svetu u kom je istina „promenljiva i gmizava“.
Roman je oblikovan po uzoru na antičke mitove i uspeva da dočara politiku sadašnjice. Radnja romana „Crni Leopard, crveni Vuk“ smeštena je u izrazito brutalan svet, prepun silovanja, ubistava dece i tehnika mučenja koja nadmašuju čak i one iz „Igre prestola“ (odmah će vam zapasti za oko scena sa isisavanjem očne jabučice i grupno silovanje hijena). Ipak, Džejms uspeva da u svoje junake prepune mana udene i dašak naprednog, racionalnog i empatičnog duha: iako odsecaju udove svojih neprijatelja na sitne parčiće, oni istovremeno prihvataju homoseksualnu ljubav i protive se genitalnom sakaćenju žena, robovlasništvu i opstalom sujeverju koje nalaže da se deca sa deformitetima moraju lišiti života. Džejms ovu priču vešto kroji, i to na veoma prirodan način, što joj daje dušu – a ovoj prilično nihilističkoj priči je upravo to i neophodno.
Pred nama se nalazi delo koje obiluje kreativnošću i pruža pravi užitak; Džejmsov raskošan svet je neverovatno postignuće. Neizmerna kreativnost koja se krije u romanu „Crni Leopard, crveni Vuk“ može se sagledati kako u sićušnim detaljima, tako i na makro planu. Poznat po svojoj veštini opisa nasilja, Džejms nam sočnim, ali veoma preciznim jezikom servira mnoštvo epizoda od kojih će vam se kosa dići na glavi.
Ali to nije sve. Dok je početno uranjanje u ovako sirovu i sočnu priču prilično zadovoljavajuće, posle nekog vremena postaje već viđeno. Kada na prvim stranicama glavni junak zabada nož među rebra dok se nije čulo „kako mu je srce puklo“ – zaista je potresno. Ali se ta potresenost umanjuje zbog čestih opisa odrubljivanja glava, ispadanja očnih jabučica i delova tela prekrivenih rojevima muva.
Džejmsov izbor da piše jedva primetno tajanstvenim, „mitskim“ tonom takođe može biti zamorno. Deluje čudno to što se autor drži arhaičnog govora junaka dok je istovremeno, u drugim aspektima, roman inovativan i kreativan – prosto briljantan.
Autor: Holi Vilijams
Izvor: independent.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković
