Dalila je ušla u legendu kao prva femme fatale i prva špijunka kojoj zaljubljeni muškarac na jastuku šapuće tajne koje će ga uništiti. Ovekovečena je kao jedna od sedam biblijskih zavodnica, kurva koja je izdala Samsona za hiljadu i sto srebrnjaka. I, naravno, pružila još jedan dokaz za tadašnje verovanje da je žena biće kome ne bi trebalo verovati. Njen lik otada nadahnjuje umetnike: o krhkoj lepotici koja uspeva da savlada nepobedivog junaka pisali su Petrarka i Džon Milton; Tintoreto, Rubens i Rembrant učinili su je besmrtnom na svojim platnima; Kamij Sen-Sans napisao je operu o neobičnoj, izdajničkoj ljubavi između Samsona i Dalile, a u savremeno doba brojni muzičari, pomenimo samo Brusa Springstina, Toma Džonsa i Tomasa Dolbija, pevali su o Dalilinoj izdaji.

Ali ko može sa sigurnošću da tvrdi da je sve baš onako kako je opisano u Bibliji? Da li je Dalila bila samo slavohlepna devojka koja je zavela Samsona po naređenju svojih nalogodavaca? Možda to nije učinila iz srebroljublja, već iz gluposti? Ili, pak, neznanja? Možda je bila samo pion u ogorčenom sukobu između Filistejaca i Izraelaca? Budući da to niko ne može znati, umetnici će još dugo nalaziti inspiraciju u toj biblijskoj priči o ljubavi i izdaji. Tako je i Elinor de Džong u svom prvom romanu dala jedno sasvim novo viđenje biblijske zavodnice. Njen opis Dalile je svež, uverljiv i živopisan. Toliko živopisan da vam se čini da pred sobom vidite Dalilu i Samsona od krvi i mesa, kao da će iskočiti sa stranica knjige ne bi li vam ispričali koliko je njihova priča dublja i tragičnija od onoga u šta smo dotad verovali.

I Dalila i Samson predstavljeni su kao prave osobe s brojnim manama. Dalila je svojeglava, neobuzdana, željna uzbuđenja i igara. Samson je tvrdoglav i naprasit, može se uporediti s nabusitim Ahilom ili pre s Heraklom – obojica su veliki junaci, obojica su se goloruki borili protiv lava, obojicu su izdale žene koje su voleli. Priča o najpoznatijim biblijskim ljubavnicima ne može se istinski doživeti bez uvida u političke borbe u gradu u kojem žive, bez mirisa i boja tržnice koja je činila neizostavan deo tadašnjeg društvenog života, bez krčmi u kojima se kuju zavere – a Elinor de Džong je upravo u tome uspela. Ona nije izvukla Dalilu i Samsona iz njihovog okruženja, dala je živ opis njihovih porodica, njihovog kobnog prvog susreta, vešto je predstavila njihove strastvene susrete i uverljivo dočarala sagorevajuću strast koja postepeno prerasta u veliku ljubav. Mora se odati priznanje književnici što je za svoj prvenac izabrala priču o kojoj su mnogi već pisali i uspela da od nje načini roman koji se teško ispušta iz ruku. Nepretencioznim i lakim stilom, ženskim ali nimalo sladunjavim viđenjem, veštim erotskim predasima, sporednim likovima koji priči daju veću uverljivost, isplela je izuzetno živopisnu priču o ljubavi koja postaje žrtva slepe mržnje između dva zavađena naroda.

Autor: Eli Gilić