Dobri ljudi trude se da budu bolji u najnovijoj knjizi Eme Straub „Ovde smo svi odrasli“
„To je bio problem u tome što sam deo porodice: svi su mogli da mi žele dobro, ali bi to i dalje moglo da bude katastrofa.“
Kada bi „Ovde su svi odrasli“, najnoviji roman spisateljice Eme Straub, imao slogan, to bi bila rečenica iznad. Ipak, „katastrofa“ je možda prejaka reč da opiše sve ono što se dešava u porodici Strik. Kada se stvari sagledaju iz nešto šire perspektive, svačiji život je u stvari pomalo haotičan.
Glava porodice Astrid ima šezdeset osam godina i već je dugo udovica, živi svoj život u predgrađu u blizini reke Hadson u Njujuroku kada bude jedan od očevidaca nesreće u kojoj autobus udari njenu poznanicu i usmrti je. Ova potresna situacija, jedan od scenarija katastrofe koji svi koristimo da bismo opravdali razloge zbog kojih živimo život prema sopstvenim pravilima, prestraviće Astrid koja će poželeti da živi život po svome.
Astrid je žena koju sputavaju pravila, praktična je, nije prznica i preterano sentimentalna, ona vrsta žene koja veruje da su „kućni ljubimci korisni samo zato što uče malu decu o smrti“. Takođe se u nekom trenutku zaljubila u svoju frizerku Berdi. Nije kao da ona krije tu romantičnu vezu – jednostavno je to „zaboravila“ da spomene bilo kome. Međutim, nakon nesreće sa autobusom, Astrid odlučuje da živi svoj život punim plućima.
Njeno troje odrasle dece je iznenađeno ljubavnom vezom koju njihova majka ima, ali su previše zaokupljeni sopstvenim problemima da bi na to obraćali pažnju. Eliot, najstariji sin, sklopio je tajni posao koji bi mogao da postane najveći uspeh u njegovom poslovnom životu, a koji bi potencijalno mogao da ga zavadi sa celim gradom. Njena ćerka Porter, devojka koja nema dečka i koja je na pragu srednjih godina, odlučuje da zatrudni i da sama odgaja dete – dok je istovremeno u ljubavnoj vezi sa bivšim dečkom iz srednje škole, koji je u braku sa drugom ženom.
Niki, najmlađi sin i bivša filmska zvezda, poslao je iz Bruklina Sesiliju, svoju ćerku tinejdžerku, da živi sa Astrid nakon što se misteriozni događaj odigrao u njenoj školi. Međutim, Sesilija se našla između dve vatre, jer se nosi sa novoosnovanom bandom nasilnika iz Klapama koji se pokazuju kao velika pretnja Avgustu, njenom jedinom prijatelju, koji se bori sa svojim rodnim identitetom.
„Ovde smo svi odrasli“ dotiče se mnogobrojnih važnih tema, a svakoj od njih ponaosob može se posvetiti knjiga. Između ostalih, tu su: transrodnost, homoseksualnost, abortus, maltretiranje, veštačka oplodnja i bračna neverstva. Straubova žonglira sa ovim teškim temama umešno, zabavno bez trunčice neuljudnosti, sa pronicljivim uvidom u to kako sa godinama rastemo u svakom stadijumu svojih životâ. Od adolescentkinje Sesilije, pa do Astrid koja je stariji pripadnik društva, svi junaci svakodnevno uče kako da žive ovaj život.
Na prvi pogled, čini se kao da knjiga „Ovde smo svi odrasli“ ne bi mogla da bude onoliko zanimljiva koliko to jeste slučaj. Ono čime se ona bavi je naša svakodnevica. Iako se čini kao da knjiga nema radnju, čitaoca nosi prijatna struja skupa svih likova, koji su težište ove knjige, napravljeni kao dobri ljudi koji se trude da budu bolji. „Astrid je poželela da postoji dugme koje bi svi mogli da pritisnu, a koje bi automatski pokazivalo samo dobre namere – koliko bi nas samo boli to dugme spasilo.“
Svaka čast Emi Straub na njenoj dovitljivosti i zapažanjima i što je uspela da jednoj ljubavnoj knjizi udahne život na ovakav način. Čitajući „Ovde smo svi odrasli“ osećate kao da vaš život možda i nije toliko nevažan, kao i da su njegove male radosti i prepreke vredne, te da se o njima može napisati knjiga. Još kada bi samo Ema Straub mogla da bude ta koja će ga ovekovečiti.
Autor: Barbara Vandenbra
Izvor: usatoday.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
Kada bi „Ovde su svi odrasli“, najnoviji roman spisateljice Eme Straub, imao slogan, to bi bila rečenica iznad. Ipak, „katastrofa“ je možda prejaka reč da opiše sve ono što se dešava u porodici Strik. Kada se stvari sagledaju iz nešto šire perspektive, svačiji život je u stvari pomalo haotičan.
Glava porodice Astrid ima šezdeset osam godina i već je dugo udovica, živi svoj život u predgrađu u blizini reke Hadson u Njujuroku kada bude jedan od očevidaca nesreće u kojoj autobus udari njenu poznanicu i usmrti je. Ova potresna situacija, jedan od scenarija katastrofe koji svi koristimo da bismo opravdali razloge zbog kojih živimo život prema sopstvenim pravilima, prestraviće Astrid koja će poželeti da živi život po svome.
Astrid je žena koju sputavaju pravila, praktična je, nije prznica i preterano sentimentalna, ona vrsta žene koja veruje da su „kućni ljubimci korisni samo zato što uče malu decu o smrti“. Takođe se u nekom trenutku zaljubila u svoju frizerku Berdi. Nije kao da ona krije tu romantičnu vezu – jednostavno je to „zaboravila“ da spomene bilo kome. Međutim, nakon nesreće sa autobusom, Astrid odlučuje da živi svoj život punim plućima.
Njeno troje odrasle dece je iznenađeno ljubavnom vezom koju njihova majka ima, ali su previše zaokupljeni sopstvenim problemima da bi na to obraćali pažnju. Eliot, najstariji sin, sklopio je tajni posao koji bi mogao da postane najveći uspeh u njegovom poslovnom životu, a koji bi potencijalno mogao da ga zavadi sa celim gradom. Njena ćerka Porter, devojka koja nema dečka i koja je na pragu srednjih godina, odlučuje da zatrudni i da sama odgaja dete – dok je istovremeno u ljubavnoj vezi sa bivšim dečkom iz srednje škole, koji je u braku sa drugom ženom.
Niki, najmlađi sin i bivša filmska zvezda, poslao je iz Bruklina Sesiliju, svoju ćerku tinejdžerku, da živi sa Astrid nakon što se misteriozni događaj odigrao u njenoj školi. Međutim, Sesilija se našla između dve vatre, jer se nosi sa novoosnovanom bandom nasilnika iz Klapama koji se pokazuju kao velika pretnja Avgustu, njenom jedinom prijatelju, koji se bori sa svojim rodnim identitetom.
„Ovde smo svi odrasli“ dotiče se mnogobrojnih važnih tema, a svakoj od njih ponaosob može se posvetiti knjiga. Između ostalih, tu su: transrodnost, homoseksualnost, abortus, maltretiranje, veštačka oplodnja i bračna neverstva. Straubova žonglira sa ovim teškim temama umešno, zabavno bez trunčice neuljudnosti, sa pronicljivim uvidom u to kako sa godinama rastemo u svakom stadijumu svojih životâ. Od adolescentkinje Sesilije, pa do Astrid koja je stariji pripadnik društva, svi junaci svakodnevno uče kako da žive ovaj život.
Na prvi pogled, čini se kao da knjiga „Ovde smo svi odrasli“ ne bi mogla da bude onoliko zanimljiva koliko to jeste slučaj. Ono čime se ona bavi je naša svakodnevica. Iako se čini kao da knjiga nema radnju, čitaoca nosi prijatna struja skupa svih likova, koji su težište ove knjige, napravljeni kao dobri ljudi koji se trude da budu bolji. „Astrid je poželela da postoji dugme koje bi svi mogli da pritisnu, a koje bi automatski pokazivalo samo dobre namere – koliko bi nas samo boli to dugme spasilo.“
Svaka čast Emi Straub na njenoj dovitljivosti i zapažanjima i što je uspela da jednoj ljubavnoj knjizi udahne život na ovakav način. Čitajući „Ovde smo svi odrasli“ osećate kao da vaš život možda i nije toliko nevažan, kao i da su njegove male radosti i prepreke vredne, te da se o njima može napisati knjiga. Još kada bi samo Ema Straub mogla da bude ta koja će ga ovekovečiti.
Autor: Barbara Vandenbra
Izvor: usatoday.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
