Duelovanje: „Fo“
Ove nedelje napravili smo mali presedan u Duelovanju. Pozvali smo Dušana Nedeljkovića, pisca, blogera i radio voditelja da ukrsti koplje sa vrednom članicom Delfi Kutka, Jelenom Mihaljev. Jelenu nećemo prestavljati posebno ovog puta, dovoljno je da pročitate njen prethodni tekst iz Duelovanja. A o Dušanu možete pročitati više ovde.
Zato, prelazimo odmah na ovaj dinamičan čitateljski duel o izvrsnom romanu južnoafričkog nobelovca Dž. M. Kucija, „Fo“.
Za koga je ova knjiga?
Jelena: Ovo je knjiga za ozbiljnog, promišljajućeg čitaoca, istančanog ukusa. A opet i neko neiskusan lako će je pročitati jer je osnova radnje zabavna i duhovita.
Dušan: Nije za svakoga.
Moj globalni utisak o radnji?
Jelena: Radnja je jednostavna: Suzan Barton je žena koja traži izgubljenu ćerku. Na putu iz Baije doživljava brodolom i talasi je izbacuju na ostrvo u sred mora,na kome žive Kruso i nemi Petko. Svo troje bivaju izbavljeni ali Kruso umire na putu do Londona. Po povratku u civilizaciju Suzan pronalazi pisca Danijela Foa i pokušava da objavi svoju priču.
Ako samo ovako jednolinijski ispratite radnju onda ćete se zabaviti uz govorljivu Suzan, njeno viđenje Krusoa i Petka i njene besne, nemoćne i duhovite opaske.
Ali radnja je daleko složenija od toga!!!
Dušan: Povoljan. Školski koncept. Ispunjava kriterijume koje roman treba da ima. Uvod, razrada, zaključak, sve je na mestu.
Moj utisak o završetku knjige?
Jelena: Epilog ove knjige je nešto najsavršenije što sam pročitala: maestralan, genijalan i nezaboravan!!!
Dušan: Apsolutno mi je nejasno zašto se autor tako obračunao sa likovima i na taj način završio delo. Pokvario mi je opšti utisak, pošto nazirem književni elitizam, gde se nešto od strane autora verovatno podrazumeva, a na čitaocu je da se pravi da je razumeo. S obzirom da je štivo pisano 1986. godine moguće da je autor bio pod uticajem nekog od brojnih artističkih performansa koji su forsirali globalni automatizam razumevanja artističkog dela. Da sam možda u pravu kazuju mi i hvalospevi na poslednjoj korici. Ili sam ja glup pa ne razumem to.
Šta mi se dopalo?
Jelena: O ljudi moji, meni se u ovoj knjizi sve dopalo!!
Ova jednostavna i duhovita glavna nit priče protkana je dubokom, ozbiljnom pričom o slobodi, o istini i stvaranju. Da li je izbavljenje sa pustog ostrva zaista izbavljenje ili je ostrvo duboko u nama? Nije li čitava civilizacija jedno ogromno pusto ostrvo na kome je čovek zauvek sam? Da li smo zaista prinuđeni da čekamo da neko drugi ispriča našu priču,da je promeni, da je izda… I da li ograničeni svojim iskustvom nikada nećemo biti u stanju da čujemo Petkovu priču?
Glas istine u ovoj knjizi dat je ženi – kakva metafora! Kakva genijalnost!
Dušan: Početak knjige. Prva dva poglavlja. Ostrvska i potom kopnena priča. Što se mene tiče tu je mogao i da se završi roman.
Šta mi se nije dopalo?
Dušan: Prevod. Aorist. Svako od nas ko čita ovaj roman, zna u kom dobu je Robinzonov autor obitavao. Nedopustiv mi je ovaj „jezik“ u dvadeset prvom veku. Nisam čitao original, pa me baš interesuje da li je autor pisao arhaičnim narativom. Pomenuo sam malopre da mi se kraj uopšte ne dopada. Čak mi je na ivici amaterizma. Nisam očekivao to od dobitnika Nobelove nagrade.
Moj utisak o glavnim junacima?
Jelena: Suzan Barton, žena brodolomnica! Ona pita, ona govori, ona tumači. Ona je usamljena. Kruso kao da je ne čuje jer „…zamisao o Krusou na ostrvu bolja je nego sam Kruso…“, sa Petkom nema komunikacije, a pisac uporno pokušava da objavi neku drugu priču,a ne onu o kojoj ona govori!
Pisac traga za pričom ali ne nužno istinom, traga za pričom koja će biti čitana, koja će doneti uspeh i novac, menja njenu priču, traži od nje drugu priču, odugovlači.
Petko je rob. On je nem i on nema glas. Niko ne zna njegovu priču ali svako ima mišljenje o njoj.
Dušan: Petko je preuzeo roman. Ostali su epizodisti. On mi je najživopisniji lik. Dobro je ispisan. Ostali manje-više „uobičajeno“. Odlična mi je ideja da se Robinzonu dodeli epizodna uloga.
Koja je vaša omiljena rečenica?
Jelena: „Svi brodolomi postaju jedan te isti brodolom, svi brodolomnici jedan te isti brodolomnik, opaljen suncem, usamljen, odeven u kože zverova koje je poubijao.“
Dušan: Sve su mi omiljene. Simpatično mi je par pasusa o Simbadu Persijancu.
Presuda:
Jelena: Ovo je knjiga mala po obimu, a ogromna po značaju. Pitka I lepršava, a tako duboka i promišljena. Kuci je zaista veliki pisac!
Dušan: Čudan roman. Gusto napisan. Pomalo dosadan. Nikada nisam čitao duže tako kratak roman. To je vrhunski kompliment s moje strane.
Roman „Fo“ južnoafričkog nobelovca Dž. M. Kucija do nedelje 5. aprila možete kupiti sa dodatnih 10% popusta, koji se mođe kombinovati sa količinskim ili članskim popustom, samo na sajtu www.laguna.rs.
Zato, prelazimo odmah na ovaj dinamičan čitateljski duel o izvrsnom romanu južnoafričkog nobelovca Dž. M. Kucija, „Fo“.
Za koga je ova knjiga?
Jelena: Ovo je knjiga za ozbiljnog, promišljajućeg čitaoca, istančanog ukusa. A opet i neko neiskusan lako će je pročitati jer je osnova radnje zabavna i duhovita.
Dušan: Nije za svakoga.
Moj globalni utisak o radnji?
Jelena: Radnja je jednostavna: Suzan Barton je žena koja traži izgubljenu ćerku. Na putu iz Baije doživljava brodolom i talasi je izbacuju na ostrvo u sred mora,na kome žive Kruso i nemi Petko. Svo troje bivaju izbavljeni ali Kruso umire na putu do Londona. Po povratku u civilizaciju Suzan pronalazi pisca Danijela Foa i pokušava da objavi svoju priču.
Ako samo ovako jednolinijski ispratite radnju onda ćete se zabaviti uz govorljivu Suzan, njeno viđenje Krusoa i Petka i njene besne, nemoćne i duhovite opaske.
Ali radnja je daleko složenija od toga!!!
Dušan: Povoljan. Školski koncept. Ispunjava kriterijume koje roman treba da ima. Uvod, razrada, zaključak, sve je na mestu.
Moj utisak o završetku knjige?
Jelena: Epilog ove knjige je nešto najsavršenije što sam pročitala: maestralan, genijalan i nezaboravan!!!
Dušan: Apsolutno mi je nejasno zašto se autor tako obračunao sa likovima i na taj način završio delo. Pokvario mi je opšti utisak, pošto nazirem književni elitizam, gde se nešto od strane autora verovatno podrazumeva, a na čitaocu je da se pravi da je razumeo. S obzirom da je štivo pisano 1986. godine moguće da je autor bio pod uticajem nekog od brojnih artističkih performansa koji su forsirali globalni automatizam razumevanja artističkog dela. Da sam možda u pravu kazuju mi i hvalospevi na poslednjoj korici. Ili sam ja glup pa ne razumem to.
Šta mi se dopalo?
Jelena: O ljudi moji, meni se u ovoj knjizi sve dopalo!!
Ova jednostavna i duhovita glavna nit priče protkana je dubokom, ozbiljnom pričom o slobodi, o istini i stvaranju. Da li je izbavljenje sa pustog ostrva zaista izbavljenje ili je ostrvo duboko u nama? Nije li čitava civilizacija jedno ogromno pusto ostrvo na kome je čovek zauvek sam? Da li smo zaista prinuđeni da čekamo da neko drugi ispriča našu priču,da je promeni, da je izda… I da li ograničeni svojim iskustvom nikada nećemo biti u stanju da čujemo Petkovu priču?
Glas istine u ovoj knjizi dat je ženi – kakva metafora! Kakva genijalnost!
Dušan: Početak knjige. Prva dva poglavlja. Ostrvska i potom kopnena priča. Što se mene tiče tu je mogao i da se završi roman.
Šta mi se nije dopalo?
Dušan: Prevod. Aorist. Svako od nas ko čita ovaj roman, zna u kom dobu je Robinzonov autor obitavao. Nedopustiv mi je ovaj „jezik“ u dvadeset prvom veku. Nisam čitao original, pa me baš interesuje da li je autor pisao arhaičnim narativom. Pomenuo sam malopre da mi se kraj uopšte ne dopada. Čak mi je na ivici amaterizma. Nisam očekivao to od dobitnika Nobelove nagrade.
Moj utisak o glavnim junacima?
Jelena: Suzan Barton, žena brodolomnica! Ona pita, ona govori, ona tumači. Ona je usamljena. Kruso kao da je ne čuje jer „…zamisao o Krusou na ostrvu bolja je nego sam Kruso…“, sa Petkom nema komunikacije, a pisac uporno pokušava da objavi neku drugu priču,a ne onu o kojoj ona govori!
Pisac traga za pričom ali ne nužno istinom, traga za pričom koja će biti čitana, koja će doneti uspeh i novac, menja njenu priču, traži od nje drugu priču, odugovlači.
Petko je rob. On je nem i on nema glas. Niko ne zna njegovu priču ali svako ima mišljenje o njoj.
Dušan: Petko je preuzeo roman. Ostali su epizodisti. On mi je najživopisniji lik. Dobro je ispisan. Ostali manje-više „uobičajeno“. Odlična mi je ideja da se Robinzonu dodeli epizodna uloga.
Koja je vaša omiljena rečenica?
Jelena: „Svi brodolomi postaju jedan te isti brodolom, svi brodolomnici jedan te isti brodolomnik, opaljen suncem, usamljen, odeven u kože zverova koje je poubijao.“
Dušan: Sve su mi omiljene. Simpatično mi je par pasusa o Simbadu Persijancu.
Presuda:
Jelena: Ovo je knjiga mala po obimu, a ogromna po značaju. Pitka I lepršava, a tako duboka i promišljena. Kuci je zaista veliki pisac!
Dušan: Čudan roman. Gusto napisan. Pomalo dosadan. Nikada nisam čitao duže tako kratak roman. To je vrhunski kompliment s moje strane.
Roman „Fo“ južnoafričkog nobelovca Dž. M. Kucija do nedelje 5. aprila možete kupiti sa dodatnih 10% popusta, koji se mođe kombinovati sa količinskim ili članskim popustom, samo na sajtu www.laguna.rs.
