Duelovanje: „List na korici hleba“
Članice Fejsbuk grupe Delfi Kutak Sonja i Jovana bile su jednoglasne kad je izbor knjige u pitanju. Duelovanje se povelo povodom knjige „List na korici hleba“ Srđana Valjarevića. Evo i kako su ukrstile mišljenja.
Zašto smo izabrale baš ovu knjigu za Duelovanje?
Jovana: Već sam imala prilike da čitam Valjarevićeva dela i baš mi je prijao njegov stil pisanja, nisam uopšte imala dilemu koju knjigu od ponuđenih želim da izaberem.
Sonja: Volim Valjarevića i njegov stil pisanja, a i sam naslov knjige mi je privukao pažnju.
Alternativni naslov ili podnaslov knjige bi mogao da glasi:
Jovana: „Dnevnik jedne mladosti“.
Sonja: „Rađanje jednog pisca“.
Knjigu bismo preporučile svima koji vole…
Jovana: … da čitaju o večitim sanjarima, nesnađenima, nekim drugim vremenima, o drugarstvu, bitangama, o posmatračima, generalno ljudima koji žele da čitaju o jednostavnom i time otkrivaju male životne istine.
Sonja: Preporučila bih je svima koji uživaju u sitnicama, malim, svakodnevnim stvarima koje čine život. Ovo je knjiga za sve buntovne, koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u društvu i svetu koji ih okružuje.
Naši utisci o radnji:
Jovana: Pre svega, poglavlja su vrlo koncizna, ali je Valjarević vešto preneo doživljaj tumarajući kroz sopstvena sećanja. On vas šmekerski i sa dozom zavođenja tera da se zaljubite u njegove reči, pa makar to bilo i nešto jednostavno poput odlaska na posao. Kod njega se sva lepota nalazi upravo u opažanju, tom njegovom ličnom doživljaju koji on tako verno dočarava da i list na korici hleba u potpunosti ima smisla.
Sonja: Valjarević vešto prikazuje skice iz života mladog čoveka, njegova razmišljanja, shvatanja. Posmatramo svet očima koje zapažaju detalje, prenoseći atmosferu, boje, zvuke jednog vremena. Kratko i efektno, Valjarević već u ovoj knjizi gradi svoj prepoznatljiv stil, koji se dalje razvija i sazreva baš kao i sam pisac.
Na koji način je čitanje knjige uticalo na nas:
Jovana: Svaka knjiga koju pročitam utiče na mene, ova me je podstakla da više obraćam pažnju na neke sasvim obične stvari.
Sonja: Knjiga mi je prijala, zanimljivo mi je bilo da se vratim i sretnem pisca na samom početku.
Šta nas je najviše iznenadilo:
Jovana: Najviše od svega me je iznenadila činjenica koju sam pronašla – da je ovo piščeva prva knjiga i da je nastala u njegovoj 22. godini. Tačno se vidi da je posredi preteča njegovih narednih romana, koliko je samo napredovao, a ipak ostao dosledan svom stilu.
Sonja: Iskreno, vreme čitanja ove knjige. Iako nevelika brojem strana, čini mi se da je sama knjiga diktirala tempo čitanja – polako, lagano, bez žurbe. I zaista mi je to prijalo.
Šta nam se nije dopalo:
Jovana: Nije mi se dopalo što je ponegde bio vulgaran, smatram da ne bi ništa umanjilo na kvalitetu da su ti neki delovi ili, bolje rečeno, da ne budem preoštra, izrazi izostavljeni.
Sonja: Nemam konkretne zamerke, ispunila je moja očekivanja.
Junak iz knjige kog bismo najradije pozvale na večeru:
Jovana: Jakoba, odnosno piščev alter ego, da zajedno planiramo neke njegove buduće korake, da tumaramo svetom i pronađemo njegovo mesto pod suncem.
Sonja: Jakoba – da pokušam da upijem tu njegovu nesputanost i spontanost.
Rečenica koja nas je podstakla na razmišljanje:
Jovana: „Nosim kamen na leđima. Nemam vremena za to. Ipak, pogađan sam kao pikado meta, i okrznut u sredinu, i sve po nekoliko puta. I ništa. Nema rana, nema posledica. Zaceli se.“
Sonja: „Video sam izgrizeni list na korici hleba. Gledao sam u hleb, bio je spreman da ga mazne golub ili neka druga ptica. A onda sam gledao list sa orahovog drveta. Izgledao je lepše od korice hleba.“
Tri reči koje najbolje opisuju knjigu:
Jovana: Slikovito, poetično, intimno.
Sonja: Iskreno, direktno, lično.
Na koji način se ova knjiga razlikuje od drugih?
Jovana: Razlikuje se jedino što upoznajemo nekog drugog Valjarevića, odnosno drugu stranu njegovog života. Ovde je bio škrtiji na rečima, ali kako je sazrevao kao pisac, tako nam je podario svu punoću i lepotu reči.
Sonja: Slažem se sa Jovanom. Ovo je knjiga o rađanju jednog pisca – ćitajući njegova dela, pratimo čitav jedan proces, put sazrevanja, kako njega, tako i njegovih likova.
Tri pitanja koja bismo postavile autoru knjige:
Jovana: Da li je ipak na kraju pronašao svoju Lidiju?
Kada ćemo biti počastvovani novim romanom?
Da li je Jakob i dalje Jakob ili se danas drugačije identifikuje?
Sonja: Kada možemo da očekujemo novi roman?
Gde je Jakob danas?
Koje knjige/autore preporučuje?
Autori: Sonja Sretović i Jovana Kočić
Izvor: Delfi Kutak
Zašto smo izabrale baš ovu knjigu za Duelovanje?
Jovana: Već sam imala prilike da čitam Valjarevićeva dela i baš mi je prijao njegov stil pisanja, nisam uopšte imala dilemu koju knjigu od ponuđenih želim da izaberem.
Sonja: Volim Valjarevića i njegov stil pisanja, a i sam naslov knjige mi je privukao pažnju.
Alternativni naslov ili podnaslov knjige bi mogao da glasi:
Jovana: „Dnevnik jedne mladosti“.
Sonja: „Rađanje jednog pisca“.
Knjigu bismo preporučile svima koji vole…
Jovana: … da čitaju o večitim sanjarima, nesnađenima, nekim drugim vremenima, o drugarstvu, bitangama, o posmatračima, generalno ljudima koji žele da čitaju o jednostavnom i time otkrivaju male životne istine.
Sonja: Preporučila bih je svima koji uživaju u sitnicama, malim, svakodnevnim stvarima koje čine život. Ovo je knjiga za sve buntovne, koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u društvu i svetu koji ih okružuje.
Naši utisci o radnji:
Jovana: Pre svega, poglavlja su vrlo koncizna, ali je Valjarević vešto preneo doživljaj tumarajući kroz sopstvena sećanja. On vas šmekerski i sa dozom zavođenja tera da se zaljubite u njegove reči, pa makar to bilo i nešto jednostavno poput odlaska na posao. Kod njega se sva lepota nalazi upravo u opažanju, tom njegovom ličnom doživljaju koji on tako verno dočarava da i list na korici hleba u potpunosti ima smisla.
Sonja: Valjarević vešto prikazuje skice iz života mladog čoveka, njegova razmišljanja, shvatanja. Posmatramo svet očima koje zapažaju detalje, prenoseći atmosferu, boje, zvuke jednog vremena. Kratko i efektno, Valjarević već u ovoj knjizi gradi svoj prepoznatljiv stil, koji se dalje razvija i sazreva baš kao i sam pisac.
Na koji način je čitanje knjige uticalo na nas:
Jovana: Svaka knjiga koju pročitam utiče na mene, ova me je podstakla da više obraćam pažnju na neke sasvim obične stvari.
Sonja: Knjiga mi je prijala, zanimljivo mi je bilo da se vratim i sretnem pisca na samom početku.
Šta nas je najviše iznenadilo:
Jovana: Najviše od svega me je iznenadila činjenica koju sam pronašla – da je ovo piščeva prva knjiga i da je nastala u njegovoj 22. godini. Tačno se vidi da je posredi preteča njegovih narednih romana, koliko je samo napredovao, a ipak ostao dosledan svom stilu.
Sonja: Iskreno, vreme čitanja ove knjige. Iako nevelika brojem strana, čini mi se da je sama knjiga diktirala tempo čitanja – polako, lagano, bez žurbe. I zaista mi je to prijalo.
Šta nam se nije dopalo:
Jovana: Nije mi se dopalo što je ponegde bio vulgaran, smatram da ne bi ništa umanjilo na kvalitetu da su ti neki delovi ili, bolje rečeno, da ne budem preoštra, izrazi izostavljeni.
Sonja: Nemam konkretne zamerke, ispunila je moja očekivanja.
Junak iz knjige kog bismo najradije pozvale na večeru:
Jovana: Jakoba, odnosno piščev alter ego, da zajedno planiramo neke njegove buduće korake, da tumaramo svetom i pronađemo njegovo mesto pod suncem.
Sonja: Jakoba – da pokušam da upijem tu njegovu nesputanost i spontanost.
Rečenica koja nas je podstakla na razmišljanje:
Jovana: „Nosim kamen na leđima. Nemam vremena za to. Ipak, pogađan sam kao pikado meta, i okrznut u sredinu, i sve po nekoliko puta. I ništa. Nema rana, nema posledica. Zaceli se.“
Sonja: „Video sam izgrizeni list na korici hleba. Gledao sam u hleb, bio je spreman da ga mazne golub ili neka druga ptica. A onda sam gledao list sa orahovog drveta. Izgledao je lepše od korice hleba.“
Tri reči koje najbolje opisuju knjigu:
Jovana: Slikovito, poetično, intimno.
Sonja: Iskreno, direktno, lično.
Na koji način se ova knjiga razlikuje od drugih?
Jovana: Razlikuje se jedino što upoznajemo nekog drugog Valjarevića, odnosno drugu stranu njegovog života. Ovde je bio škrtiji na rečima, ali kako je sazrevao kao pisac, tako nam je podario svu punoću i lepotu reči.
Sonja: Slažem se sa Jovanom. Ovo je knjiga o rađanju jednog pisca – ćitajući njegova dela, pratimo čitav jedan proces, put sazrevanja, kako njega, tako i njegovih likova.
Tri pitanja koja bismo postavile autoru knjige:
Jovana: Da li je ipak na kraju pronašao svoju Lidiju?
Kada ćemo biti počastvovani novim romanom?
Da li je Jakob i dalje Jakob ili se danas drugačije identifikuje?
Sonja: Kada možemo da očekujemo novi roman?
Gde je Jakob danas?
Koje knjige/autore preporučuje?
Autori: Sonja Sretović i Jovana Kočić
Izvor: Delfi Kutak
