Duelovanje: Život na našoj planeti
O izuzetno važnoj knjizi ser Dejvida Atenboroa koja opominje čitavo čovečanstvo da moramo momentalno da se angažujemo na očuvanju jedinog doma koji imamo – planete Zemlje, ukrstile su mišljenja Jelena Mihaljev i Biljana Janjević.
Za koga je ova knjiga?
Biljana: Knjiga je namenjena svim društveno, ekološki i socijalno osvešćenim ljudima, i preporučljiva onima koji žele takvu svest da razviju. U velikoj meri oslonjena na znanja iz ekologije, biologije i zaštite životne sredine, ova knjiga na inovativan način usklađuje avanturizam, toliko prisutan u otkrivanju tajni prirode, i argumentovanost u promišljanjima o prožimanju i međusobnom uticaju ljudskih bića i prirode (tj. „biodiveziteta“, biološke raznovrsnosti živog sveta na Zemlji).
Jelena: Biljana, apsolutno se slažem s tobom. Ja bih je naročito preporučila mladima jer oni su ti kojima u amanet ostavljamo borbu za opstanak i koji će se, hteli to ili ne, suočiti sa (ne)delima prethodnih generacija.
Moj globalni utisak?
Biljana: Pojedini delovi knjige, naročito oni koji nedvosmisleno ilustruju negativan učinak ljudskih aktivnosti na prirodno okruženje, što rezultira prirodnim katastrofama u kojima strada upravo – čovek, mogli bi poslužiti kao predložak za kreiranje televizijskih i radijskih emisija, zatim brošura, priručnika, performansa, predstava, predavanja, i svih drugih oblika javne reči kojima bi se doprlo do svesti veliko broja ljudi, obzirom da je ta, toliko jednostavno izražena tema – „život na našoj planeti“ – naprosto – bazična.
Jelena: Autor je uložio izuzetan napor da nas, u ovih 200 i nešto stranica, upozna sa dugogodišnjim naučnim istraživanjima iz raznih oblasti, da ih pojednostavi i približi prosečnom čitaocu i za to mu svaka čast obzirom da je tema više nego bitna.
Moj utisak o poruci knjige?
Biljana: S obzirom na vrlo ilustrativan prikaz razmera propasti koje će zadesiti sav živi svet, i samog čoveka, ukoliko on ne obuzda svoju pohlepu, kratkovidost, sebičnost, nesposobnost empatije, i osvesti mogućnost istinskog uživanja u blagodatima koja su mu nesebično, samim rođenjem dati, završetak knjige je upečatljiv, i zaista utešan, jer autor ipak smatra da čovek mnogo može. Čovek može da zastane, može da se osvesti, može da vidi koliko mu je zaista neophodno za život, i koliko je prirodi neophodno da se održi zdrava i celovita, da bi i sam čovek, kao biće obdareno svešću i savešću, bio zdrav i celovit, a njegovo postojanje i život na Zemlji, smisleni.
Naime, kao što svako živo biće ima sposobnost prilagođavanja okolini, te sposobnosti nije lišen ni čovek. Ipak, njegovo prilagođavanje ume da pređe granicu iza koje čovek sebe počne da doživljava kao neprikosnovenog gospodara živog sveta, ali gospodara koji počinje da gubi milost i razumnost, te sve nastoji da podredi svojim neskromnim potrebama.
Jelena: I posle svega što je video, snimio, istražio i napisao Dejvid Atenboro veruje u ljudsku vrstu, veruje da možemo da obuzdamo pohlepu, otimanje i razaranje, da možemo da se zaustavimo, udahnemo, zastanemo i okrenemo novi list! I to me je stvarno oduševilo!
Najjači utisak u knjizi
Biljana: Najjači utisak probudilo je poglavlje naslovljeno sa „Prevazilaženje rasta“. U njemu je objašnjeno na koji način ljudska populacija treba da razume pojam „rasta“ i napretka, ne bi li predupredila sadašnji direktan put ka uništenju i živog sveta i sebe same.
Jelena: Nije ni otkrovenje, a ni naročito iznenađenje ali najveći utisak na mene je ostavio podatak da je, prema jednom skorijem istraživanju, procenjeno da 50% štete nanete živom svetu možemo pripisati najbogatijem sloju, koji inače, iznosi samo 16% populacije! A da li je taj procenat spreman da se odrekne svog načina života zarad budućnosti čitave planete – e to je pitanje za buduće generacije!
Šta mi se dopalo
Biljana: Dopalo mi se to što autor nastoji da odnos modernog čoveka prema prirodi prikaže bez ulepšavanja, ali da ipak pruži argumentovanu viziju budućeg sklada između, sada, „suprotstavljenih“ strana.
Jelena: Dopala mi se podela na poglavlja, kao i fotografije, moglo ih je biti i više. Naročito mi se dopalo drugo poglavlje pod naslovom „Šta je pred nama“ – prava mala distopija na 13-tak stranica!
Šta mi se nije dopalo?
Biljana: Na momente je bilo teže zadržati pažnju na brojnim podacima.
Jelena: I meni je malo smetala količina podataka zgusnuta na malom broju strana pa predlažem da se knjiga, čita deo po deo.
Moj utisak o glavnom junaku
Biljana: Publicistička dela nemaju glavne junake niti pripovedače u klasičnom, književnom i fikcionalnom smislu tih pojmova. Ipak valja istaći da je pisac, Dejvid Atenboro, prototip čoveka sa kojim biste rado provodili vreme u otrežnjujućim, mudrim i slikovitim razgovorima, i avanturama kojima su bile ispunjene njegova mladost i zrelo doba.
Jelena: S obzirom na to da u publicistici nema glavnih junaka ovde tu ulogu možemo dodeliti autoru ali i čoveku, samozvanom vladaru planete Zemlje. Autor bi bio pozitivan junak, a ovaj drugi, za sad, negativan.
Da li bi ova knjiga mogla da postane film?
Biljana: Mogla bi da postane film/serija, sa jakom društveno-socijalno-ekološkom porukom. Time bi se zaokružio niz epizoda serijala: „Planeta Zemlja“ i „Živa planeta“, koje je Dejvid Atenboro snimio tokom života, za BBC.
Jelena: Mogla bi biti jedna odlična serija tipa „Opstanak“ mada, meni se čini da je on ovu knjigu napisao prema serijama koje je radio za BBC.
Koja je vaša omiljena rečenica?
Biljana: „Gubeći zemlju da bismo je vratili prirodi, dobijamo priliku da okrepimo svoje životne snage uspostavljajući ponovo bliskost sa prirodom i na dalekim kopnima i morima i u svojoj neposrednoj životnoj sredini. Gubeći vladavinu nad prirodom, stičemo trajnu stabilnost u njenim okvirima za sva pokoljenja posle nas.“ (str.195)
Jelena: „Ovako daleko smo stigli zato što smo najpametnija stvorenja koja su ikada živela na našoj planeti, međutim ako hoćemo da opstanemo i dalje, trebaće nam i nešto više od inteligencije – biće nam potrebna mudrost.“
Pročitajte ovu knjigu ako volite…
Biljana: Ova knjiga pridružuje se blistavom nizu televizijskih emisija i literarture koja se bavi čovekovim okruženjem. Ali, dok većina emisija i knjiga ima prikazivački karakter, u smislu predstavljanja odlika, raznovrsnosti i neobičnosti živog sveta, koji jedino tako i možemo da upoznamo, ova knjiga izdvaja se iz tog niza svojom vizionarskom notom, i uči nas kako da se istinski povežemo sa onim čemu se samo iz daleka divimo, a za čega u stvari ne marimo, a to je veličanstveni živi svet.
Jelena: Ako ste voleli seriju Opstanak dopašće vam se ova knjiga. Kroz opstanak sam zavolela životinje, upoznala zakone prirode i shvatila značaj postojanja svakog oblika života na planeti. Sa ovom knjigom saznajem da smo, kao samo jedna od vrsta kojima pripada čitava planeta, preterali u zauzdavanju prirode i iskorišćavanju njenih resursa, da se pretnja nije nadvila samo nad opstankom biljaka i životinja i da se bližimo momentu da i sami postanemo ugrožena vrsta. Sve je na nama. Bitno je samo da se na vreme uključimo!
Presuda
Biljana: U mnoštvu obaveza koje je moderan čovek sam sebi nametnuo želeći da održi privid „napretka“, i dalje se nisu izgubile one nepisane, moralne. Jedna od njih je i staranje o drugima, onako kako se staramo o sebi. Knjige poput ove podsećaju nas kako to da činimo. I koliko smo dužni sebi, drugima i prirodi.
Jelena: Dejvid Atenboro, za svoje 94 godine, imao je izuzetno bogat i uzbudljiv život! Živeo je upoznajući i istražujući našu predivnu plavu planetu. I ne samo to! Nesebično deli sa nama svoja saznanja pokušavajući na taj način da nas probudi, osvesti i aktivno uključi u borbu za opstanak. Ovo je poziv koji niko od nas ne bi trebalo da odbije.
Izvor: Delfi Kutak
Za koga je ova knjiga?
Biljana: Knjiga je namenjena svim društveno, ekološki i socijalno osvešćenim ljudima, i preporučljiva onima koji žele takvu svest da razviju. U velikoj meri oslonjena na znanja iz ekologije, biologije i zaštite životne sredine, ova knjiga na inovativan način usklađuje avanturizam, toliko prisutan u otkrivanju tajni prirode, i argumentovanost u promišljanjima o prožimanju i međusobnom uticaju ljudskih bića i prirode (tj. „biodiveziteta“, biološke raznovrsnosti živog sveta na Zemlji).
Jelena: Biljana, apsolutno se slažem s tobom. Ja bih je naročito preporučila mladima jer oni su ti kojima u amanet ostavljamo borbu za opstanak i koji će se, hteli to ili ne, suočiti sa (ne)delima prethodnih generacija.
Moj globalni utisak?
Biljana: Pojedini delovi knjige, naročito oni koji nedvosmisleno ilustruju negativan učinak ljudskih aktivnosti na prirodno okruženje, što rezultira prirodnim katastrofama u kojima strada upravo – čovek, mogli bi poslužiti kao predložak za kreiranje televizijskih i radijskih emisija, zatim brošura, priručnika, performansa, predstava, predavanja, i svih drugih oblika javne reči kojima bi se doprlo do svesti veliko broja ljudi, obzirom da je ta, toliko jednostavno izražena tema – „život na našoj planeti“ – naprosto – bazična.
Jelena: Autor je uložio izuzetan napor da nas, u ovih 200 i nešto stranica, upozna sa dugogodišnjim naučnim istraživanjima iz raznih oblasti, da ih pojednostavi i približi prosečnom čitaocu i za to mu svaka čast obzirom da je tema više nego bitna.
Moj utisak o poruci knjige?
Biljana: S obzirom na vrlo ilustrativan prikaz razmera propasti koje će zadesiti sav živi svet, i samog čoveka, ukoliko on ne obuzda svoju pohlepu, kratkovidost, sebičnost, nesposobnost empatije, i osvesti mogućnost istinskog uživanja u blagodatima koja su mu nesebično, samim rođenjem dati, završetak knjige je upečatljiv, i zaista utešan, jer autor ipak smatra da čovek mnogo može. Čovek može da zastane, može da se osvesti, može da vidi koliko mu je zaista neophodno za život, i koliko je prirodi neophodno da se održi zdrava i celovita, da bi i sam čovek, kao biće obdareno svešću i savešću, bio zdrav i celovit, a njegovo postojanje i život na Zemlji, smisleni.
Naime, kao što svako živo biće ima sposobnost prilagođavanja okolini, te sposobnosti nije lišen ni čovek. Ipak, njegovo prilagođavanje ume da pređe granicu iza koje čovek sebe počne da doživljava kao neprikosnovenog gospodara živog sveta, ali gospodara koji počinje da gubi milost i razumnost, te sve nastoji da podredi svojim neskromnim potrebama.
Jelena: I posle svega što je video, snimio, istražio i napisao Dejvid Atenboro veruje u ljudsku vrstu, veruje da možemo da obuzdamo pohlepu, otimanje i razaranje, da možemo da se zaustavimo, udahnemo, zastanemo i okrenemo novi list! I to me je stvarno oduševilo!
Najjači utisak u knjizi
Biljana: Najjači utisak probudilo je poglavlje naslovljeno sa „Prevazilaženje rasta“. U njemu je objašnjeno na koji način ljudska populacija treba da razume pojam „rasta“ i napretka, ne bi li predupredila sadašnji direktan put ka uništenju i živog sveta i sebe same.
Jelena: Nije ni otkrovenje, a ni naročito iznenađenje ali najveći utisak na mene je ostavio podatak da je, prema jednom skorijem istraživanju, procenjeno da 50% štete nanete živom svetu možemo pripisati najbogatijem sloju, koji inače, iznosi samo 16% populacije! A da li je taj procenat spreman da se odrekne svog načina života zarad budućnosti čitave planete – e to je pitanje za buduće generacije!
Šta mi se dopalo
Biljana: Dopalo mi se to što autor nastoji da odnos modernog čoveka prema prirodi prikaže bez ulepšavanja, ali da ipak pruži argumentovanu viziju budućeg sklada između, sada, „suprotstavljenih“ strana.
Jelena: Dopala mi se podela na poglavlja, kao i fotografije, moglo ih je biti i više. Naročito mi se dopalo drugo poglavlje pod naslovom „Šta je pred nama“ – prava mala distopija na 13-tak stranica!
Šta mi se nije dopalo?
Biljana: Na momente je bilo teže zadržati pažnju na brojnim podacima.
Jelena: I meni je malo smetala količina podataka zgusnuta na malom broju strana pa predlažem da se knjiga, čita deo po deo.
Moj utisak o glavnom junaku
Biljana: Publicistička dela nemaju glavne junake niti pripovedače u klasičnom, književnom i fikcionalnom smislu tih pojmova. Ipak valja istaći da je pisac, Dejvid Atenboro, prototip čoveka sa kojim biste rado provodili vreme u otrežnjujućim, mudrim i slikovitim razgovorima, i avanturama kojima su bile ispunjene njegova mladost i zrelo doba.
Jelena: S obzirom na to da u publicistici nema glavnih junaka ovde tu ulogu možemo dodeliti autoru ali i čoveku, samozvanom vladaru planete Zemlje. Autor bi bio pozitivan junak, a ovaj drugi, za sad, negativan.
Da li bi ova knjiga mogla da postane film?
Biljana: Mogla bi da postane film/serija, sa jakom društveno-socijalno-ekološkom porukom. Time bi se zaokružio niz epizoda serijala: „Planeta Zemlja“ i „Živa planeta“, koje je Dejvid Atenboro snimio tokom života, za BBC.
Jelena: Mogla bi biti jedna odlična serija tipa „Opstanak“ mada, meni se čini da je on ovu knjigu napisao prema serijama koje je radio za BBC.
Koja je vaša omiljena rečenica?
Biljana: „Gubeći zemlju da bismo je vratili prirodi, dobijamo priliku da okrepimo svoje životne snage uspostavljajući ponovo bliskost sa prirodom i na dalekim kopnima i morima i u svojoj neposrednoj životnoj sredini. Gubeći vladavinu nad prirodom, stičemo trajnu stabilnost u njenim okvirima za sva pokoljenja posle nas.“ (str.195)
Jelena: „Ovako daleko smo stigli zato što smo najpametnija stvorenja koja su ikada živela na našoj planeti, međutim ako hoćemo da opstanemo i dalje, trebaće nam i nešto više od inteligencije – biće nam potrebna mudrost.“
Pročitajte ovu knjigu ako volite…
Biljana: Ova knjiga pridružuje se blistavom nizu televizijskih emisija i literarture koja se bavi čovekovim okruženjem. Ali, dok većina emisija i knjiga ima prikazivački karakter, u smislu predstavljanja odlika, raznovrsnosti i neobičnosti živog sveta, koji jedino tako i možemo da upoznamo, ova knjiga izdvaja se iz tog niza svojom vizionarskom notom, i uči nas kako da se istinski povežemo sa onim čemu se samo iz daleka divimo, a za čega u stvari ne marimo, a to je veličanstveni živi svet.
Jelena: Ako ste voleli seriju Opstanak dopašće vam se ova knjiga. Kroz opstanak sam zavolela životinje, upoznala zakone prirode i shvatila značaj postojanja svakog oblika života na planeti. Sa ovom knjigom saznajem da smo, kao samo jedna od vrsta kojima pripada čitava planeta, preterali u zauzdavanju prirode i iskorišćavanju njenih resursa, da se pretnja nije nadvila samo nad opstankom biljaka i životinja i da se bližimo momentu da i sami postanemo ugrožena vrsta. Sve je na nama. Bitno je samo da se na vreme uključimo!
Presuda
Biljana: U mnoštvu obaveza koje je moderan čovek sam sebi nametnuo želeći da održi privid „napretka“, i dalje se nisu izgubile one nepisane, moralne. Jedna od njih je i staranje o drugima, onako kako se staramo o sebi. Knjige poput ove podsećaju nas kako to da činimo. I koliko smo dužni sebi, drugima i prirodi.
Jelena: Dejvid Atenboro, za svoje 94 godine, imao je izuzetno bogat i uzbudljiv život! Živeo je upoznajući i istražujući našu predivnu plavu planetu. I ne samo to! Nesebično deli sa nama svoja saznanja pokušavajući na taj način da nas probudi, osvesti i aktivno uključi u borbu za opstanak. Ovo je poziv koji niko od nas ne bi trebalo da odbije.
Izvor: Delfi Kutak
