Dvojni prikaz: „Islednik“ Dragana Velikića i „Osama“ Vladimira Kecmanovića

18. 11. 2015.

Iako veći deo javnosti autore ovih romana percepira kao ideološki suprostavljene, u Isledniku Dragana Velikića i Osami Vladimira Kecmanovića dosta je zajedničkih imenitelja; tu su hvatanje u koštac sa nasleđem ličnih i šire zahvaćene prošlosti, zagledanost u suštinu pripovedanja i nepouzdanu bit pripovedača, kao i polemisanje za literarnom potentnošću nimalo jednostavnijh identitetskih pitanja. I tu je, naravno, dobra književnost.

Dvojni prikaz: „Islednik“ Dragana Velikića i „Osama“ Vladimira Kecmanovića - slika 1

Islednika su u promotivnoj kampanji nazivali „Velikićevim najličnijim romanom“, što, pak, nije najpreciznija odrednica; naime, Dragan Velikić i u svom Isledniku (objavila Laguna) prilično nedvosmiosleno nastavlja prethodnu dugu nit proznih dela, nit koja se bez previše dvoumljenja da podvesti pod okrilje introspektivo-kontemplativne, jasno lično intonirane i geopoetski obojene proze. U tom smislu, Islednik, ta priča o književniku u „ozbiljnim godinama“ koji nakon majčine smrti kreće da rasplete klupko njene specifične ličnosti i prošlosti, prateći i fizičke tragove i geografske putanje, ne predstavlja iznenađenje za one upućene u Velikićev nemali književni opus. Glavni junak, nošen verom u maksimu da je svet nedeljiv, a da se nešto slično da izreći i na račun lično shvaćenog pojma vremena, nastoji da prodre u predugo zatomljene tajne, od koji, kanda, zavisi i mnogo toga u sadašnjosti. Islednik na koncu priče biva vrlo dobar i uspešno izveden, a svakako i najkomunikativniji Velikićev roman dosad. Utisak jedino kvare povremena iskliznuća u eseijstiku, koja uz to počivaju na previše ogoljenim i potrošenim opštim mestima zazora od nevesele sadašnijosti i poraznog stanja duha većine, a koja narušavaju i ritam i ton priče, možda i nepotrebno uznemiravajući fino poetsko tkanje koje obilato okružuje te suvišne ispade na tragu bojažljivije shvaćenog Tomasa Bernharda, zvezde-vodilje svih naših osvedočenih i novopridošlih mizantropa.

Dvojni prikaz: „Islednik“ Dragana Velikića i „Osama“ Vladimira Kecmanovića - slika 2

Mnogo toga sličnog sličnog szatičemo i u Osami Vladimira Kecmanovića; nimalo iznenađujuće, Kecmanović se i ovde vraća Bosni kao mitskom mesto za svako preispitivanje težine tereta usložnjenih identiteta, toj svojoj fascinaciji još od od dana romana Feliks i Top je bio vreo. Za početak dobra vest za one koji su Kecmanoviću zamerali taj mikro-izraz, pogrdno ga označavajući dubioznom etiketom ‘enter’ književnosti – iako pogled na grafičko rešenje teksta navodi na pogrešan zaključak, Osama (takođe u izdanju Lagune) donosi osetno više teksta. Kecmanović ovde primenjuje ich formu, ispovednu strukturu u kojoj bogomdani (usmeni) pripovedač, izmešten u daleku Ameriku, slučajnom poznaniku sa balkanskih adresa, a iz suprostavljenog „plemena“ gotovo u jednom dahu saopštava priču o neobičnom sledu događaja i jednom istinskom identitetskom zamešateljstvu u neznatnoj kasabi uoči, tokom i nakon dana i godina ratnih sukoba na bosanskom tlu. Kecamanović lako i književni efektno poentira, a osim toga pokazuje zavidne domete na planu svega po priču i literaturu važnog – ima priču, zaplet, zanimljive i upečatljive likove, smisao za detalj i odrešitost po pitanju izabranog stila. Doduše, drastično primenjeno jezičko ruho (insistiranje na bošnjačkom narodskom govoru prepunom turcizama, sinkopa i ostalih začkoljica) može da predstavlja prevelik izazov za ovdašnje čitaoce, i to ne isključivo one iz redova jezičkih puritanaca i histerika. Jedina suštinska zamerka, pak, da se izreći na povremeno neoprezno i sasvim izlišno pribegavanje citaranju i formi viceva.

Autor: Zoran Janković
Izvor: citymagazine.rs

Autor: Dragan Velikić

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Vidi više

Vladimir Kecmanović

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015), Kad đavoli polete (2022) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012), Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju „Nemanjići“: U ime oca (2016), Dva orla (2016) i U ime sina (2017). Objavio je i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014), kao i istorijsko-esejističku hroniku Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012). Dobitnik je stipendije Fondacije „Borislav Pekić“ i nagrada „Branko Ćopić“, „Meša Selimović“, „Hit libris“, „Vitez srpske književnosti“, „Pečat vremena“, „Pero despota Stefana“, „Teslina golubica“, „Krst vožda Đorđa Stratimirovića“, „Zlatni beočug“, Velike nagrade „Ivo Andrić“ Andrićevog instituta u Andrićgradu, kao i Andrićeve nagrade za priču „Ratne igre“ iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima. Roman Kad đavoli polete dobio je Vitalovu nagradu. Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski i rumunski jezik. Prevod romana Top je bio vreo (The Canon Was Red Hot) nominovan je za nagradu „Dablin impac“, koja se u Dablinu dodeljuje za najbolji roman na engleskom jeziku. Vladimir Kecmanović je stalni kolumnista lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i u okruženju. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Scenarista je serija Senke nad Balkanom i Državni službenik. Član je književne grupe P–70 („Proza na putu“) i Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

Najnovije

3. 4. 2025.

Prikaz romana „Crno srce“: Apel za humanije društvo

U središtu romana „Crno srce“ mlađe italijanske autorke Silvije Avalone (1984) nalaze se Emilija i Bruno: dvoje istraumiranih, usamljenih ljudi koji se sreću u zabačenom i slabo naseljenom planinskom selu Sasaja. Njihove priče su ogledala bola i gubitka: Bruno nosi traumu preživljavanja porodične tr

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Šta deca čitaju? – preporuke povodom Dečjih dana kulture

Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neverovatnim popustima.Pored najsvežijih hitova, za najprobirljivije male čitaoce odabrali smo četiri se

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC

Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC. U petak 4. aprila od 18 sati svoju knjigu „Ko zna šta će od mene biti“ predstaviće Ivana Lukić. Zabavan, podsticaj

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Ljubenović u Somboru i Kragujevcu

Posle književne turneje po Republici Srpskoj, gde je održao promocije svojih knjiga u Prijedoru, Kozarskoj Dubici, Gradiški, Prijedoru i Istočnom Sarajevu, pisac Bojan Ljubenović nastavio je da se druži sa svojim čitaocima i u Srbiji. Povodom Međunarodnog dana dečje knjige, najpre je u ponedeljak

Pročitaj više