Bila je ovog gadna godina i, sa nekoliko izuzetaka, najradije bih je precrtala i zaboravila. No, pandemija je iznedrila i neke fine stvari – imala sam nešto više vremena da čitam. Slučajnost ili ne, tek u vreme vanrednog stanja jedna od dve knjige su me sprečile da se ne penjem po zidovima i ne ujedam k'o besna bila je zbirka priča „Klopka“ Gorana Skrobonje (druga je „Zamalek“ Dejana Tiaga Stankovića).

Nekoliko meseci kasnije, godina je konačno pri kraju, vanrednog stanja nema, pandemija još uvek traje a ja sam imala sreće da je završim sa još jednom Skrobonjinom knjigom, ovoga puta romanom koji je pisao sa Ivanom Nešićem „Firentinski dublet – Sfumato“.

„Firentinski dublet“ je sve ono što volim kod Skrobonje, ali i što inače volim da čitam. Istorija (književnosti i pop kulture) i fantastika i avantura inteligentno i duhovito i vešto spakovani u savršen roman za zimske dane.

Glavni junak ovog serijala, jer ovo će biti serijal i tome se baš, baš mnogo radujem,  je niko drugi do Milovan Glišić koji, nakon što je srpskoj policiji pomogao da uhvati Savu Savanovića, od kralja Milana Obrenovića dobija nov zadatak.

Da bi ga ispunio, Glišić će morati da ode u London koji ponovo teroriše Džek Trbosek, ali i da reši zagonetku beležnice dvojice najvećih umetnika renesanse – Leonarda da Vinčija i Mikelanđela, beležnice koju u nekoliko navrata pokušava da mu otme misteriozni protivnik.

Čisto da bi bilo „zanimljivije“, od uspeha Glišićeve misije ne zavisi samo sudbina srpske ili britanske krune, već i celog sveta.

Nešić i Skrobonja koriste svoj pozamašan talenat i majstorski povezuju tajnu/paralelnu istoriju, legende i mitove, književnost, umetnost, filmove i serije i stvaraju pseudoistorijski stimpank triler sa elementima fantastike za istinsko uživanje.

Bilo da kao ja stvarno uživate u ovom književnom žanru (mešavini više žanrova) ili jednostavno volite da godinu završite sa dobrom knjigom, „Firentinski dublet“ je prava stvar. 

Ne dozvolite da vas žanrovske odrednice kao što su fantastika ili triler ili pseudoistorija odbiju od čitanja ovog romana. Nešićev i Skrobonjin roman je beletristika u najboljem smislu te reči. Knjiga napisana iz uživanja i ljubavi i zamišljena da se čita sa uživanjem i ljubavlju. Najbolji način da se završi ova godina. Sad nam samo ostaje da se nadamo da nećemo dugo čekati na nastavak.

Autor: Ksenija Prodanović
Preuzeto iz: Nedeljnik