Frojdova lista – prikaz romana „Sestra Sigmunda Frojda“
Dok se Hitlerove trupe 1938. iživljavaju nad austrijskim Jevrejima, svetski uticajne diplomate omogućuju Sigmundu Frojdu da begom iz Beča u Englesku spasi i sebe, i sebi najbliža bića. Na listi za spas oca psihoanalize su njemu najprisnije osobe ali i pas-ljubimac Žo Fi, dok su izostavljene četiri njegove sestre koje će stradati u nacističkim koncentracionim logorima. Kroz prizmu jedne od njih, Adolfine, najznačajniji makedonski savremeni pisac Goce Smilevski nastoji da ovim romanom ponudi odgovor na pitanje zašto Sigmund Frojd nije spasio svoje sestre. Saznajna nota središnje ispovesti dobija na težini ali i oneobičenosti proticanjem Adolfininog životnog flešbeka između puštanja smrtonosnog gasa čiji gorak miris ona počinje da udiše, do same smrti u konclogoru.
Bar jedno od više mogućih tumačenja sudbine glavne junakinje u skladu je s pojmovima psihološkog pravca koji je zasnovao njen brat. Ključ Adolfininog udesa tako može da se nađe u odsustvu muške figure: od suštinskog odsustva oca u detinjstvu, preko emocionalnog razlaza sa Sigmundom i njegovog posvećivanja studijama te odluke čoveka njenog života, Rajnera Rihtera, da ona pobaci zajednički plod; do njenog izostavljanja sa bratovljeve spasonosne liste. Sugerišući ovakva tumačenja, Smilevski diskretno relativizuje Frojdovu krivicu za sestrinu smrt u plinu Terezina.
Dok piše slojevitu priču o ambivalentnoj bratsko-sestrinskoj ljubavi, autor uverljivo rekonstruiše bleštavilo i bedu međuratnog umetničkog i kulturnog Beča i postavlja neizrečeno pitanje: kako bi u tom gradu živela jedna jevrejska porodica da nije bilo Anšlusa i Holokausta. „Sestra Sigmunda Frojda“ je, takođe, ubedljiva fikcionalna biografija naslovne junakinje.
Autor: Domagoj Petrović
Bar jedno od više mogućih tumačenja sudbine glavne junakinje u skladu je s pojmovima psihološkog pravca koji je zasnovao njen brat. Ključ Adolfininog udesa tako može da se nađe u odsustvu muške figure: od suštinskog odsustva oca u detinjstvu, preko emocionalnog razlaza sa Sigmundom i njegovog posvećivanja studijama te odluke čoveka njenog života, Rajnera Rihtera, da ona pobaci zajednički plod; do njenog izostavljanja sa bratovljeve spasonosne liste. Sugerišući ovakva tumačenja, Smilevski diskretno relativizuje Frojdovu krivicu za sestrinu smrt u plinu Terezina.
Dok piše slojevitu priču o ambivalentnoj bratsko-sestrinskoj ljubavi, autor uverljivo rekonstruiše bleštavilo i bedu međuratnog umetničkog i kulturnog Beča i postavlja neizrečeno pitanje: kako bi u tom gradu živela jedna jevrejska porodica da nije bilo Anšlusa i Holokausta. „Sestra Sigmunda Frojda“ je, takođe, ubedljiva fikcionalna biografija naslovne junakinje.
Autor: Domagoj Petrović
