„Grand hotel ’Evropa’“: Propadanje Starog kontinenta upakovano kao propala ljubavna veza
Na naslovnoj strani obimne knjige „Grand hotel ’Evropa’“ Holanđanina Ilje Leonarda Fejfera, pored naslova, štampani su pitanje „Da li istorije ima toliko mnogo da nije ostalo mesta za budućnost?“ i podatak „Najbolji holandski roman 2021. preveden na 22 jezika“.
Ovim dvema porukama sažete su teme i uspeh romana koji je reklamiran kao ljubić koji nije sentimentalna priča, već znatno ozbiljnije delo, i mogao bi da se odredi da pokriva čitav dijapazon tema.
Istina, mogao bi se svesti na ljubavnu priču između Holanđanina, kome je pisac dao svoje ime, i njegove velike ljubavi Italijanke Klio, na pljačku umetnina, na esej o posledicama masovnog turizma, pa i na hvalospev evropskoj prošlosti.
Sve te teme su prisutne i ovo delo čine značajnijim romanom nego što izgleda na prvi pogled. U njemu ima i istorije umetnosti, romantike, poezije, filozofije i ironije, jer Fejfer oslikava evropski kontinent koji se više bavi svojom prošlošću umesto da oslikava kakva bi trebalo da mu je budućnost.
Prema rečima prevoditeljke sa holandskog Mile Vojinović, ovo delo je u Holandiji ocenjeno kao najznačajniji roman o propasti Evrope, briljantno i raskošno remek-delo grandioznog stila intrigantne isprepletanosti raznih tema i motiva. Zanimljiva su zapažanja onih koji smatraju da je čitav roman piščeva elegija o prošlim vremenima o starim vrednostima, o Evropi, koja ostatku sveta ne predstavlja ništa više od istorijskog zabavnog parka. „Grand hotel ‘Evropa’“ je svojevrsna uteha svima koji čeznu za prohujalim vremenima, svima koji nisu oduševljeni promenama koje sa sobom nosi novo doba, zaključuje ona.
Koristeći aktuelnu, popularnu autofikciju, autor je i narator koji u svom petom romanu ukazuje na nekadašnji značaj i dugu dekadenciju Starog kontinenta jer njegov glavni junak, ugledni književnik, iz svog privremenog boravišta u tom hotelu posmatra njegovo postepeno propadanje, ali i novotarije koje donosi novi vlasnik Kinez koji želi da putem modernizacije privuče goste iz Azije, pre svega Kine.
To je grubi, ali smešan sudar tradicije i modernizacije.
Pisac za svoja zapažanja o propadanju Evrope najviše koristi primer Venecije, pišući o nestajanju jednog slavnog evropskog grada.
Za to koristi zvanične podatke jer Veneciji preti da već pre kraja ovog veka opusti i pretvori se u muzej na otvorenom prostoru za rekreaciju ostatka sveta.
Prema arhivskim podacima, ovaj grad je u srednjem veku bio jedan od najvećih u Evropi da bi sada imao samo 50.000 stanovnika, čiji se broj svake godine smanjuje.
Pisac, koji već deset godina živi u Đenovi, navodi Amsterdam i još neke gradove koji su izbegli sudbinu Venecije jer su umesto turističke Meke osmislili zdravu ekonomiju koja će im vratiti vitalnost i osigurati budućnost.
Podaci koje Fejfer unosi u svoj roman čine ga izuzetno zanimljivim i informativnim.
Uporedo sa pričom o sudbini Evrope, u romanu se prate životi naratora i njegove ljubavnice Klio, kao i živopisnih ličnosti koje borave u hotelu simbolično nazvanom „Evropa“.
Autor u svom monologu o daljoj sudbini Evrope upozorava da „nostalgija i veličanje prošlosti mogu biti kobni za Stari kontinent i da Evropa pati od nedostatka novih ideja“.
On smatra da njegova knjiga „nosi u sebi važnu i otrežnjujuću poruku koja je samo upakovana u priču o propaloj ljubavnoj vezi“.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
Ovim dvema porukama sažete su teme i uspeh romana koji je reklamiran kao ljubić koji nije sentimentalna priča, već znatno ozbiljnije delo, i mogao bi da se odredi da pokriva čitav dijapazon tema.
Istina, mogao bi se svesti na ljubavnu priču između Holanđanina, kome je pisac dao svoje ime, i njegove velike ljubavi Italijanke Klio, na pljačku umetnina, na esej o posledicama masovnog turizma, pa i na hvalospev evropskoj prošlosti.
Sve te teme su prisutne i ovo delo čine značajnijim romanom nego što izgleda na prvi pogled. U njemu ima i istorije umetnosti, romantike, poezije, filozofije i ironije, jer Fejfer oslikava evropski kontinent koji se više bavi svojom prošlošću umesto da oslikava kakva bi trebalo da mu je budućnost.
Prema rečima prevoditeljke sa holandskog Mile Vojinović, ovo delo je u Holandiji ocenjeno kao najznačajniji roman o propasti Evrope, briljantno i raskošno remek-delo grandioznog stila intrigantne isprepletanosti raznih tema i motiva. Zanimljiva su zapažanja onih koji smatraju da je čitav roman piščeva elegija o prošlim vremenima o starim vrednostima, o Evropi, koja ostatku sveta ne predstavlja ništa više od istorijskog zabavnog parka. „Grand hotel ‘Evropa’“ je svojevrsna uteha svima koji čeznu za prohujalim vremenima, svima koji nisu oduševljeni promenama koje sa sobom nosi novo doba, zaključuje ona.
Koristeći aktuelnu, popularnu autofikciju, autor je i narator koji u svom petom romanu ukazuje na nekadašnji značaj i dugu dekadenciju Starog kontinenta jer njegov glavni junak, ugledni književnik, iz svog privremenog boravišta u tom hotelu posmatra njegovo postepeno propadanje, ali i novotarije koje donosi novi vlasnik Kinez koji želi da putem modernizacije privuče goste iz Azije, pre svega Kine.
To je grubi, ali smešan sudar tradicije i modernizacije.
Pisac za svoja zapažanja o propadanju Evrope najviše koristi primer Venecije, pišući o nestajanju jednog slavnog evropskog grada.
Za to koristi zvanične podatke jer Veneciji preti da već pre kraja ovog veka opusti i pretvori se u muzej na otvorenom prostoru za rekreaciju ostatka sveta.
Prema arhivskim podacima, ovaj grad je u srednjem veku bio jedan od najvećih u Evropi da bi sada imao samo 50.000 stanovnika, čiji se broj svake godine smanjuje.
Pisac, koji već deset godina živi u Đenovi, navodi Amsterdam i još neke gradove koji su izbegli sudbinu Venecije jer su umesto turističke Meke osmislili zdravu ekonomiju koja će im vratiti vitalnost i osigurati budućnost.
Podaci koje Fejfer unosi u svoj roman čine ga izuzetno zanimljivim i informativnim.
Uporedo sa pričom o sudbini Evrope, u romanu se prate životi naratora i njegove ljubavnice Klio, kao i živopisnih ličnosti koje borave u hotelu simbolično nazvanom „Evropa“.
Autor u svom monologu o daljoj sudbini Evrope upozorava da „nostalgija i veličanje prošlosti mogu biti kobni za Stari kontinent i da Evropa pati od nedostatka novih ideja“.
On smatra da njegova knjiga „nosi u sebi važnu i otrežnjujuću poruku koja je samo upakovana u priču o propaloj ljubavnoj vezi“.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
