„Grejs Keli i draž ljubavi“: Devojka koja je tragala za ljubavlju i pronašla je u jednom princu
Kada pomislimo na ideal žene, većini od nas se pred očima odmah javi slika dve legendarne plavuše – Merilin Monro i Grejs Keli. Dok je Merilin ostala pojam senzualne zavodljivosti, Grejs Keli je postala simbol gotovo nedostižnog, prefinjenog, aristokratskog ženskog savršenstva. Ali ko je zapravo bila ta graciozna lepotica besprekornih manira i kraljevskog držanja, žena koja je prvo uspela da pokori svet preko velikog platna i to za jedva pola decenije rada, a potom i da ostvari ono o čemu gotovo svaka devojčica sanja – da se uda za pravog-pravcatog princa, ostvari s njime ljubav, uživa u glamuru dvorskih balova i rodi mu krunske naslednike prestola? Odgovor nam daje novi roman nemačke spisateljice Sofi Benedikt – „Grejs Keli i draž ljubavi“.
Otkrivši glumački dar u sebi još kao dete, Grejs je, ne slušajući savete roditelja, u godinama nakon Drugog svetskog rata otišla na studije glume u glamurozni Njujork. Uz večito hladnu, strogu i nepristupačnu majku i uzdržanog i spartanski surovog oca, verovatno je u ljubavi publike već tada priželjkivala da pronađe zamenu za tu porodičnu koja joj je nedostajala.
Uzbudljiv i dinamičan, s mnogo pronicljivih uvida u psihološki život junaka, roman dalje prati njen odlazak na Američku akademiju dramskih umetnosti, gde, prirodno prefinjena i otmena, odmah biva primljena, davši svojim talentom i pojavom profesorima do znanja da se pred njima pojavio nebrušeni dijamant. Doduše, uz oca bogataša i nekadašnjeg olimpijca, strica dramskog pisca i dobitnika Pulicerove nagrade, tetku glumicu i drugaricu koja u posedu ima nekoliko zamkova u brdima Škotske, Grejs je svakako pomoglo i nešto više od puke lepote i dara – kroz čitavu mladost će joj pomagati poznanstva i veze u svetu bogatih i slavnih u koji će se potom i sama uklopiti kao riba u vodi. Uz talenat, savršen izgled, bogatstvo i veze, zaista bi joj bilo teško da ne uspe u svetu koji se nakon strahota rata polako okretao ka lepotama života, čarolijama pokretnih slika, odeven u otmene linije i krojeve „nju luka“ koji je Dior upravo lansirao u Parizu. Stoga je i svet u romanu ispunjen uskim suknjama do kolena, šik kaputićima, sjajem grimiznog karmina, koktel-haljinama optočenim smaragdnim šljokicama boj Grejsinih očiju i mirisom najskupocenijih parfema. To je prosto bio taj san koji je za Grejs, ipak, bio java.
Uz marljivo učenje i vanserijsku posvećenost studijama, predahe u glamuroznim restoranima, galantne udvarače i sutone na zvezdanim krovovima Manhetna, Grejs će završiti akademiju i, usput, u svojoj želji da postane nezavisna od roditelja čiju emotivnu podršku nikada nije imala, postati najplaćeniji model u Njujorku. Nakon toga će snimiti 11 filmova, očarati bioskopsku publiku širom planete, postati muza slavnog Hičkoka i za sve to biti ovenčana sa dva Zlatna globusa i jednim Oskarom, ređajući hitove kao što su „Tačno u podne“, „Provincijalka“, „Pogled u dvorište“, „Pozovi M radi ubistva“ i „Mogambo“.
Iako joj se u Njujorku, nakon početka karijere, svesrdno udvarao pakistanski princ Ali Kan, obasipajući je safirima i draguljima, a nešto kasnije i ruski grof Oleg Kasini, Grejs je ipak bio suđen drugi aristokrata – knez Renije od Monaka. Od prvog susreta na Kanskom festivalu njihova je veza bila nešto što će trajno ostati zabeleženo u istoriji. I baš kao u svom pretposlednjem filmu „Labud“ u kom je glumila princezu iz bajke, Grejs će i sama postati princeza. I te se uloge, kao i svake druge u svojoj karijeri, prihvatila posvećeno i temeljno: na plovidbu na venčanje u Monaku pošla je sa legendarnih 60 komada prtljaga u koje je spakovala garderobu pažljivo pripremljenu za buduću ulogu kneginje, i to u saradnji sa najslavnijom holivudskom modnom kreatorkom, koja joj je osmislila i čuvenu venčanicu, koju do dana današnjeg nije uspela da nadmaši nijedna druga kraljevska nevesta.
Za razliku od mnogih svojih koleginica, Grejs je uvek bila tačna, pripremljena i pouzdana i zato su je kolege i režiseri obožavali, filmske ekipe su je volele jer je bila ljubazna i nikada nije izvoljevala, pa i ako je ponekada imala tu manu da zavede oženjene starije glumce, i to joj se negde može oprostiti jer je patila od hroničnog nedostatka očinske ljubavi. Uz neosporni dar i neprevaziđenu harizmu, istančan stil i otmenu ljupkost obezbedila je sebi zasluženi i večni nezaborav.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Otkrivši glumački dar u sebi još kao dete, Grejs je, ne slušajući savete roditelja, u godinama nakon Drugog svetskog rata otišla na studije glume u glamurozni Njujork. Uz večito hladnu, strogu i nepristupačnu majku i uzdržanog i spartanski surovog oca, verovatno je u ljubavi publike već tada priželjkivala da pronađe zamenu za tu porodičnu koja joj je nedostajala.
Uzbudljiv i dinamičan, s mnogo pronicljivih uvida u psihološki život junaka, roman dalje prati njen odlazak na Američku akademiju dramskih umetnosti, gde, prirodno prefinjena i otmena, odmah biva primljena, davši svojim talentom i pojavom profesorima do znanja da se pred njima pojavio nebrušeni dijamant. Doduše, uz oca bogataša i nekadašnjeg olimpijca, strica dramskog pisca i dobitnika Pulicerove nagrade, tetku glumicu i drugaricu koja u posedu ima nekoliko zamkova u brdima Škotske, Grejs je svakako pomoglo i nešto više od puke lepote i dara – kroz čitavu mladost će joj pomagati poznanstva i veze u svetu bogatih i slavnih u koji će se potom i sama uklopiti kao riba u vodi. Uz talenat, savršen izgled, bogatstvo i veze, zaista bi joj bilo teško da ne uspe u svetu koji se nakon strahota rata polako okretao ka lepotama života, čarolijama pokretnih slika, odeven u otmene linije i krojeve „nju luka“ koji je Dior upravo lansirao u Parizu. Stoga je i svet u romanu ispunjen uskim suknjama do kolena, šik kaputićima, sjajem grimiznog karmina, koktel-haljinama optočenim smaragdnim šljokicama boj Grejsinih očiju i mirisom najskupocenijih parfema. To je prosto bio taj san koji je za Grejs, ipak, bio java.
Uz marljivo učenje i vanserijsku posvećenost studijama, predahe u glamuroznim restoranima, galantne udvarače i sutone na zvezdanim krovovima Manhetna, Grejs će završiti akademiju i, usput, u svojoj želji da postane nezavisna od roditelja čiju emotivnu podršku nikada nije imala, postati najplaćeniji model u Njujorku. Nakon toga će snimiti 11 filmova, očarati bioskopsku publiku širom planete, postati muza slavnog Hičkoka i za sve to biti ovenčana sa dva Zlatna globusa i jednim Oskarom, ređajući hitove kao što su „Tačno u podne“, „Provincijalka“, „Pogled u dvorište“, „Pozovi M radi ubistva“ i „Mogambo“.
Iako joj se u Njujorku, nakon početka karijere, svesrdno udvarao pakistanski princ Ali Kan, obasipajući je safirima i draguljima, a nešto kasnije i ruski grof Oleg Kasini, Grejs je ipak bio suđen drugi aristokrata – knez Renije od Monaka. Od prvog susreta na Kanskom festivalu njihova je veza bila nešto što će trajno ostati zabeleženo u istoriji. I baš kao u svom pretposlednjem filmu „Labud“ u kom je glumila princezu iz bajke, Grejs će i sama postati princeza. I te se uloge, kao i svake druge u svojoj karijeri, prihvatila posvećeno i temeljno: na plovidbu na venčanje u Monaku pošla je sa legendarnih 60 komada prtljaga u koje je spakovala garderobu pažljivo pripremljenu za buduću ulogu kneginje, i to u saradnji sa najslavnijom holivudskom modnom kreatorkom, koja joj je osmislila i čuvenu venčanicu, koju do dana današnjeg nije uspela da nadmaši nijedna druga kraljevska nevesta.
Za razliku od mnogih svojih koleginica, Grejs je uvek bila tačna, pripremljena i pouzdana i zato su je kolege i režiseri obožavali, filmske ekipe su je volele jer je bila ljubazna i nikada nije izvoljevala, pa i ako je ponekada imala tu manu da zavede oženjene starije glumce, i to joj se negde može oprostiti jer je patila od hroničnog nedostatka očinske ljubavi. Uz neosporni dar i neprevaziđenu harizmu, istančan stil i otmenu ljupkost obezbedila je sebi zasluženi i večni nezaborav.
Autor: Miroslav Bašić Palković
