„Grozničavi san“ donosi putovanje u neočekivane krajolike
Ovo je jedan od razloga zbog kojeg sam uzeo da čitam knjigu, a drugi je taj što ju je napisao Džordž R. R. Martin, autor serije romana „Pesma leda i vatre“. „Grozničavi san“ je zasigurno drugačiji pristup vampirima, u toliko autentičnoj priči da sam je pročitao u dahu.
Kapetanu Abneru Maršu sreća je okrenula leđa kada se reka Misisipi zaledila 1857. zbog čega je izgubio parobrod. Tada mu stranac po imenu Džošua Jork daje predlog: Džošua će finansirati izgradnju novog broda, troškovi nisu problem, a zauzvrat želi da putuje rekom sa Maršom – kao partner, tako što će kapetan bespogovorno slediti njegova uputstva.
Maršu novac možda i ne bi bio iskušenje, ali životni san mu je da upravlja parobrodom koji može da u trci pobedi čuveni brod Eklipsu. Zato pristaje, i Grozničavi San je izgrađen. Ali kada je putovanje počelo, Marš otkriva da njegov partner ima par uznemirujućih tajni.
Kao prvo, Džošua čuva beležnicu punu novinskih članaka o misterioznim smrtima. Kao drugo, omiljeno piće mu je tečnost neprijatnog ukusa koju sam pravi. Marš se suočava sa njim i Džošua mu priznaje istinu. On je vampir, a rekom krstari u potrazi za drugim pripadnicima svoje vrste.
Stvar koja mi se dopala u knjizi je to što su vampiri druga vrsta i ponašaju se u skladu sa tim. Ne štite ljude, ne zavide im, ne pretvaraju ih u vampire i ne zaljubljuju se u njih. Za neke vampire ljudi su stoka, i upravo za tim predatorima Džošua traga. Piće koje pažljivo spravlja može da utoli ono što on naziva „crvena žeđ“. Pošto se njegova vrsta retko – ili nikada – ne razmnožava, Džošua veruje da će izumreti ako privlače pažnju tako što za sobom ostavljaju leševe.
I tako, Grozničavi San plovi ka Nju Orleansu, gde je propala plantaža dom maloj grupi vampira koje predvodi Dejmon Džulijan. Jedino ljudsko biće koje ih služi, Zlovoljni Bili Tipton, ostaje im veran zato što mu je Džulijan obećao da će ga jednog dana ubaciti u njihove redove. Pri završetku priče, čitao sam uglavnom da bih saznao šta će Zlovoljni Bili uraditi kada otkrije da su šanse da postane vampir iste kao da mu izraste korenje i da postane drvo.
Ako očekujete iznijansirane zlikovce, ovde ih nećete naći. Džulijan je sociopata koji nema druge ambicije do želje da ubija ljude. Zlovoljni Bili je ružni ubica čiji je san da postane dovoljno moćan da siluje kreolske dame. Svako ko je bitan je belac ili muški vampir, dok se mlade vampirice izazovno šunjaju unaokolo.
Junaci su dobro zaokruženi, a Martinu svojstveno ubijanje simpatičnih likova je i ovde na delu. Junaci imaju drugi problem ovde, jer ako Džulijan umre, roman se završava, tako da on izbegava smrt više puta zahvaljujući njihovim greškama.
Martin prelepo opisuje detalje kao što su opasni peščani sprudovi na reci, posrebreni zupčanici na kormilu, punjene krabe i pita od ostriga servirani za večeru. Drago mi je što sam naučio tajne parobrodskog zanata, kao što je loj u ložištu za naglo ubrzavanje, a scene akcije su uzbudljive. Konačno, međutim, ovo nije dovoljno da poželim ponovo da pročitam „Grozničavi san“ i preporučio bih ga samo tvrdokornim Martinovim fanovima.
Autor: Marijan Perera
Izvor: allaboutromance.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Kapetanu Abneru Maršu sreća je okrenula leđa kada se reka Misisipi zaledila 1857. zbog čega je izgubio parobrod. Tada mu stranac po imenu Džošua Jork daje predlog: Džošua će finansirati izgradnju novog broda, troškovi nisu problem, a zauzvrat želi da putuje rekom sa Maršom – kao partner, tako što će kapetan bespogovorno slediti njegova uputstva.
Maršu novac možda i ne bi bio iskušenje, ali životni san mu je da upravlja parobrodom koji može da u trci pobedi čuveni brod Eklipsu. Zato pristaje, i Grozničavi San je izgrađen. Ali kada je putovanje počelo, Marš otkriva da njegov partner ima par uznemirujućih tajni.
Kao prvo, Džošua čuva beležnicu punu novinskih članaka o misterioznim smrtima. Kao drugo, omiljeno piće mu je tečnost neprijatnog ukusa koju sam pravi. Marš se suočava sa njim i Džošua mu priznaje istinu. On je vampir, a rekom krstari u potrazi za drugim pripadnicima svoje vrste.
Stvar koja mi se dopala u knjizi je to što su vampiri druga vrsta i ponašaju se u skladu sa tim. Ne štite ljude, ne zavide im, ne pretvaraju ih u vampire i ne zaljubljuju se u njih. Za neke vampire ljudi su stoka, i upravo za tim predatorima Džošua traga. Piće koje pažljivo spravlja može da utoli ono što on naziva „crvena žeđ“. Pošto se njegova vrsta retko – ili nikada – ne razmnožava, Džošua veruje da će izumreti ako privlače pažnju tako što za sobom ostavljaju leševe.
I tako, Grozničavi San plovi ka Nju Orleansu, gde je propala plantaža dom maloj grupi vampira koje predvodi Dejmon Džulijan. Jedino ljudsko biće koje ih služi, Zlovoljni Bili Tipton, ostaje im veran zato što mu je Džulijan obećao da će ga jednog dana ubaciti u njihove redove. Pri završetku priče, čitao sam uglavnom da bih saznao šta će Zlovoljni Bili uraditi kada otkrije da su šanse da postane vampir iste kao da mu izraste korenje i da postane drvo.
Ako očekujete iznijansirane zlikovce, ovde ih nećete naći. Džulijan je sociopata koji nema druge ambicije do želje da ubija ljude. Zlovoljni Bili je ružni ubica čiji je san da postane dovoljno moćan da siluje kreolske dame. Svako ko je bitan je belac ili muški vampir, dok se mlade vampirice izazovno šunjaju unaokolo.
Junaci su dobro zaokruženi, a Martinu svojstveno ubijanje simpatičnih likova je i ovde na delu. Junaci imaju drugi problem ovde, jer ako Džulijan umre, roman se završava, tako da on izbegava smrt više puta zahvaljujući njihovim greškama.
Martin prelepo opisuje detalje kao što su opasni peščani sprudovi na reci, posrebreni zupčanici na kormilu, punjene krabe i pita od ostriga servirani za večeru. Drago mi je što sam naučio tajne parobrodskog zanata, kao što je loj u ložištu za naglo ubrzavanje, a scene akcije su uzbudljive. Konačno, međutim, ovo nije dovoljno da poželim ponovo da pročitam „Grozničavi san“ i preporučio bih ga samo tvrdokornim Martinovim fanovima.
Autor: Marijan Perera
Izvor: allaboutromance.com
Prevod: Borivoje Dožudić
