„Mali rečnik simbola“, koji je izašao iz vodeće svetske leksikografske kuće Larus, tumači nesvesne kodove koji sačinjavaju naš najstariji zajednički jezik. Simboli, koji vrve od značenja, protežu se kroz vekove i prevazilaze prostor kakav poznajemo.

Mada se u poslednje vreme kod nas objavljuje dosta knjiga posvećenih simbolima (pri čemu većina i dalje ostaje u senci kapitalnog „Rečnika simbola“ Žana Ševalijea i Alena Gerbrana), ovo najnovije zaslužuje punu pažnju.

„Mali rečnik simbola“ je sveobuhvatan, lucidno pisan i veoma pristupačan za sve čitaoce, a na oko 700 strana dešifruje i objašnjava blizu hiljadu suštinskih simbola. Pritom se nikako ne radi o klasičnom rečniku, jer će maštoviti čitalac u ovoj, bogato ilustrovanoj knjizi naći podsticaj za uzbudljivu duhovnu avanturu. A znamo da je simbolika, čiji su koreni u Bibliji i antičkom dobu, sveprisutna u mitologijama, verskim i magijskim obredima, ezoteriji i umetnosti, ali – u naše vreme – i u psihoanalizi, politici, reklamama...

Danonoćno, dok razgovaramo, izražavamo se pokretima ili sanjamo – služimo se, svesni toga ili ne, simbolima. Oni, pritom, gotovo da i ne poznaju granice, ne samo geografske i vremenske. Protežu se kroz vekove i prevazilaze prostor kakav poznajemo; njihova je, kako to reče Lin Jutang, „vrlina da u nekoliko konvencionalnih linija sadrže misao vekova i snove rase, raspaljujući nam maštu i vodeći nas u oblast misli bez reči“.

Za neupućene, pri tom, ostaju nerazumljivi i enigmatični, dok se oni smeliji upuštaju u avanturu otkrivanja njihovog smisla, kodova i tabua.

Naziv „Mali rečnik simbola", doduše, može da zavara, s ozbirom da se radi o kapitalnoj i prilično obimnoj knjizi, u kojoj su mnoge odredice date skoro esejistički, čime je izbegnuta zamka pukog nabrajanja značenja simbola u raznim kulturama, vremenskim i geografskim.

Autori Nanon Garden, prevodilac i ikonograf, Rober Olorenšo, doktor semiologije i sociologije, Žan Garden, vanredni profesor i doktor geografije i Olivije Klajn, sineasta, dali su se na posao da čitaocima pojasne kako su simboli tumačeni kroz više hiljada godina mitologije, religije, ezoterije i umetnosti – od pećinskih slika i doba snova australijskih urođenika, preko Vavilonaca i Sumeraca do šamana, alhemičara, Jungovih arhetipova i komercijalnih simbola modernog sveta. Oni, pritom, istražujuju upotrebu i moć simbola, bilo da se oni koriste za pojedinačne ili društvene svrhe, ili za manipulaciju.

Knjiga se lako iščitava i nudi obilje informacija koje nam sugerišu da podjednako živimo u svetu simbola koliko i simboli žive u nama. Simboli, tako, postaju svojevrsni ključevi za oblasti koje su veće od njih samih, povezujući svesno i nesvesno, vidljivo i nevidljivo, realno i izmaštano. Autori nam pomažu da proniknemo (koliko je to uopšte moguće) u skriveni smisao brojnih simbola, od onih najpoznatijih i najuniverzalnijih, preko simbola svojstvenih pojedinim kultovima, inicijacijama, obredima, religijskim sistemima, do simbola koji grade grupni identitet ili definišu naše svakodnevne veze i međusobne odnose. Intrigantno je i što ćete za mnoge simbole naći paralele i u našoj pravoslavnoj tradiciji (hrast, paljenje drvenog trupca pred Božić), što potvrđuje koliko smo ukorenjeni u zajedničke arhetipove. Odgonetanje simbola vodi nas, tako, „prema neizmerivim dubinama prvobitnog daha, jer simboli pripajaju vidljivoj slici deo nevidljivog koji je doživljen natprirodno...“

Zbog svega toga, toplo preporačujemo ovu knjigu, izašlu iz vodeće svetske leksikografske kuće – francuskog „Larusa“, čiji su prevod (srpski izdavač je „Laguna“) potpisali naši vrsni prevodioci Gordana Breberina i Branko Rakić. Sve u svemu, još jedan dokaz daje tumačenje simbola bilo i ostalo avantura poniranja u najveće tajne koje se, na sreću, opiru potpunom objašnjenu.

Autor: Slavoljub Marković
Izvor: Treće oko