Iz ugla prevodioca: Dejan Cukić o knjizi „Niko se odavde neće izvući živ“
Neumoran je, kao i uvek, Dejan Cukić na više frontova, a ovih dana ponovo je u fokusu prevodilački deo. U izdanju Lagune objavljena je decenijama stara biografija Džima Morisona i grupe Dors „Niko se odavde neće izvući živ“ autora Džerija Hopkinsa i Denija Šugermena, ali sada sa reprezentativnim prevodom na našem jeziku. Hopkins je poznati rok novinar i biograf, dok je Šugermen bio poverenik i pomoćnik benda.
Dorsi su predstavljali novi izazov za Cukića, koji iza sebe ima već sijaset prevedenih biografija i autobiografija velikana rokenrola. Dovoljno je navesti poslednja tri imena – Elton Džon, Elvis Presli i Džimi Hendriks.
„U ediciji sa već priličnim brojem knjiga na temu rok istorije, uz aktuelna izdanja, povremeno, iz razloga da se ta stvar dopuni, osvrnemo se na neku od davno objavljenih knjiga“, priča Dejan za Novosti. „Jedna od njih je biografija Dorsa, koja je izašla 1980. Predstavljala je bum na tržištu i najuspešniju biografiju neke grupe u to vreme. Mislim da je kod nas već i postojao neki prevod, ali to medijski nije bilo pokriveno. Ova knjiga je pokrenula interesovanje za rokerske biografije, i bila početak trenda koji se, u poslednjih desetak godina, primio i u našim krajevima.“
Knjiga, kako kaže Cukić, pruža pogled na karijeru Dorsa i kompleksnu ličnost Džima Morisona.
„On je bio jedna od najinteresantnijih pojava u svetu rok muzike. Ako je rokenrol krenuo kao nešto divlje, iz geta, pa preko Elvisa, britanske radničke klase sa Bitlsima, Dorsi su, kao i Pink flojd i još neka imena, početak koketiranja intelektualne omladine sa rokenrolom. Morison je, bazično, bio pesnik, više nego muzičar ili pevač. Dorsi simbolišu širenje uticaja rok muzike i na elitnu kulturu.“
Rad na prevodu stare knjige ima svoje specifičnosti.
„Tu je sistem pribavljanja prava na fotografije, omote, tako da se prevod obično završi pola godine, ako ne i više, pre nego što knjiga izađe. Možda su najveći izazov bili prevodi stihova. Sa jedne strane, imaš obavezu da to bude pesnički, a sa druge, nemaš prepev, jer ne uklapaš uz muziku. Treba prevesti više vodeći računa o značenju nego o poetici.“
Dosta ljudi, veli Dejan, nije čitalo ovu knjigu, ali je gledalo čuveni film Olivera Stouna „Dors“, sa Valom Kilmerom.
„Zanimljivo je da su svi članovi benda, koji su ostali živi, stali iza ove knjige. Film je, uglavnom, baziran na njoj, ali njegove umetničke slobode su bile takve da su ga svi iz benda ispljuvali (smeh). Rej Manzarek je izgovorio čuvenu rečenicu ‘Dobro je da su bar pogodili ime grupe’. Pohvalio je, doduše, Vala Kilmera, rekavši da je dobro dočarao lik Morisona. Mnogo činjenica iz knjige Stoun je zamaglio, što je ljudima iz tog sveta bilo iritantno. Dejvid Krozbi, čak, ima pesmu ‘Morison’, sa refrenom ‘Gledao sam film, i nije bilo tako’.“
Cukić je već uradio i prevod autobiografije Lenija Kravica.
„To mi je bilo vrlo interesantno, i potpuno drugačije od priče o Dorsima. Prvi put sam prevodio knjigu o čoveku koji je mlađi od mene (smeh). Leni je u autobiografiji išao do prvih uspeha. Na prvi pogled čudno, ali ima smisla, jer je, kod njega, to vrlo zanimljivo. Poreklo – sa jedne strane ruski Jevreji, sa druge strane Bahami... Mirenje različitih kultura. Odrastanje sa roditeljima u centru Menhetna, pa kod bake i deke u Bruklinu, u pravom getu... To je dosta poučno danas za mlade muzičare. Kada bude knjiga izašla, preporučivaću je njima. Leni je imao sve uslove da bude zvezda mnogo ranije nego što je postao, ali je čekao pravi trenutak, pravi osećaj. Čekao je da njemu izađe muzika koja mu se dopada.“
Nije još poznato kada će se Lenijeva autobiografija pojaviti u prodaji.
„Predao sam prevod pre mesec dana. Ako se prati ritam, na pola godine, moglo bi, možda, da bude početkom 2022.“
Autor: M. Ćunković
Izvor: Novosti
Dorsi su predstavljali novi izazov za Cukića, koji iza sebe ima već sijaset prevedenih biografija i autobiografija velikana rokenrola. Dovoljno je navesti poslednja tri imena – Elton Džon, Elvis Presli i Džimi Hendriks.
„U ediciji sa već priličnim brojem knjiga na temu rok istorije, uz aktuelna izdanja, povremeno, iz razloga da se ta stvar dopuni, osvrnemo se na neku od davno objavljenih knjiga“, priča Dejan za Novosti. „Jedna od njih je biografija Dorsa, koja je izašla 1980. Predstavljala je bum na tržištu i najuspešniju biografiju neke grupe u to vreme. Mislim da je kod nas već i postojao neki prevod, ali to medijski nije bilo pokriveno. Ova knjiga je pokrenula interesovanje za rokerske biografije, i bila početak trenda koji se, u poslednjih desetak godina, primio i u našim krajevima.“
Knjiga, kako kaže Cukić, pruža pogled na karijeru Dorsa i kompleksnu ličnost Džima Morisona.
„On je bio jedna od najinteresantnijih pojava u svetu rok muzike. Ako je rokenrol krenuo kao nešto divlje, iz geta, pa preko Elvisa, britanske radničke klase sa Bitlsima, Dorsi su, kao i Pink flojd i još neka imena, početak koketiranja intelektualne omladine sa rokenrolom. Morison je, bazično, bio pesnik, više nego muzičar ili pevač. Dorsi simbolišu širenje uticaja rok muzike i na elitnu kulturu.“
Rad na prevodu stare knjige ima svoje specifičnosti.
„Tu je sistem pribavljanja prava na fotografije, omote, tako da se prevod obično završi pola godine, ako ne i više, pre nego što knjiga izađe. Možda su najveći izazov bili prevodi stihova. Sa jedne strane, imaš obavezu da to bude pesnički, a sa druge, nemaš prepev, jer ne uklapaš uz muziku. Treba prevesti više vodeći računa o značenju nego o poetici.“
Dosta ljudi, veli Dejan, nije čitalo ovu knjigu, ali je gledalo čuveni film Olivera Stouna „Dors“, sa Valom Kilmerom.
„Zanimljivo je da su svi članovi benda, koji su ostali živi, stali iza ove knjige. Film je, uglavnom, baziran na njoj, ali njegove umetničke slobode su bile takve da su ga svi iz benda ispljuvali (smeh). Rej Manzarek je izgovorio čuvenu rečenicu ‘Dobro je da su bar pogodili ime grupe’. Pohvalio je, doduše, Vala Kilmera, rekavši da je dobro dočarao lik Morisona. Mnogo činjenica iz knjige Stoun je zamaglio, što je ljudima iz tog sveta bilo iritantno. Dejvid Krozbi, čak, ima pesmu ‘Morison’, sa refrenom ‘Gledao sam film, i nije bilo tako’.“
Cukić je već uradio i prevod autobiografije Lenija Kravica.
„To mi je bilo vrlo interesantno, i potpuno drugačije od priče o Dorsima. Prvi put sam prevodio knjigu o čoveku koji je mlađi od mene (smeh). Leni je u autobiografiji išao do prvih uspeha. Na prvi pogled čudno, ali ima smisla, jer je, kod njega, to vrlo zanimljivo. Poreklo – sa jedne strane ruski Jevreji, sa druge strane Bahami... Mirenje različitih kultura. Odrastanje sa roditeljima u centru Menhetna, pa kod bake i deke u Bruklinu, u pravom getu... To je dosta poučno danas za mlade muzičare. Kada bude knjiga izašla, preporučivaću je njima. Leni je imao sve uslove da bude zvezda mnogo ranije nego što je postao, ali je čekao pravi trenutak, pravi osećaj. Čekao je da njemu izađe muzika koja mu se dopada.“
Nije još poznato kada će se Lenijeva autobiografija pojaviti u prodaji.
„Predao sam prevod pre mesec dana. Ako se prati ritam, na pola godine, moglo bi, možda, da bude početkom 2022.“
Autor: M. Ćunković
Izvor: Novosti
