Jahači apokalipse u romanu Liju Cisina „Mračna šuma“
Liju Cisin rođen je 1963. i najpopularniji je kineski pisac naučne fantastike. Studirao je hidrogradnju, ali je studije napustio 1988. godine da bi potom radio kao inženjer u električnoj centrali.
Devet puta je osvojio priznanje „Galaksi“, najprestižniju kinesku književnu nagradu za naučnu fantastiku, a potom međunarodnu Hugo nagradu 2015. za roman „Problem tri tela“. Prvi je kineski autor ovenčan ovim priznanjem, a 2017. osvojio je i Lokus nagradu za treći deo trilogije „Problem tri tela“, kada je bio nominovan i za nagradu Nebula.
On je prvi kineski autor koji se oprobao u sajberpank žanru romanom „Kina 2185“, objavljenom 1989. godine. Liju navodi da su na njegov rad najviše uticali Džordž Orvel i Artur Klark.
Njegov najpoznatiji roman, „Problem tri tela“, adaptiran je za filmsko platno, ali je njegova projekcija odložena na neodređeno vreme.
Cisinova politička uverenja su usklađena sa onima koje proklamuje kineska vlada. U intervjuu za Njujorker iz 2019. godine, izjavio je da neopozivo podržava politiku kampova za reedukaciju u Sinkjangu i regulativu o natalitetu koje podrazumeva „politiku jednog deteta“.
Liju Cisin je oženjen i ima ćerku. Njegova supruga i ćerka nikada ne čitaju njegova dela.
Drugi roman trilogije „Besede o Zemljinoj prošlosti“, posle naučnofantastičnog megahita „Problem tri tela“, prvog dobitnika međunarodne prestižne nagrade Hugo u Aziji, nazvan je „Mračna šuma“ i govori o metafori o predatorima i njihovim žrtvama, koje imaju šansu za život, pa i suživot, ukoliko postanu i ostanu neprimetne, neupadljive i umrtvljene.
Sad zamislite da je svemir sa svim svojim beskrajima, kovitlacima i rukavcima jedna nesaglediva mračna šuma u kojoj stotine hiljada vasionskih predatora prepoznaje, njuši strah inferiornijih bića i civilizacija i planetarnih staništa. Slabost je magnet snažnima, gotovo afrodizijak, nešto što podiže adrenalin i aktivira njihov hormon sreće.
U prvom delu trilogije, najkraće rečeno nakon niza nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu, fizičar Vang Mijao stupa u vezu sa duhovnim gorostasima koji postoje u virtuelnom svetu, sa Galileom, Njutnom, Konfučijem i Ajnštajnom, sa kojima udruženo pokušava da reši astrodinamički problem tri tela. Pojava sablasnog časovnika i saznanje da je tokom Kulturne revolucije pokrenut tajni vojni projekat slanja signala u potrazi za vanzemaljcima, nateraće ga da se zapita kakva se to pretnja nadvija nad Zemljom i da li su čovečanstvu dani odbrojani.
U drugoj knjizi trilogije ljudski rod je u stanju mobilnosti i užasavajuće činjenice da vrlo lako može postati žrtva naprednijih vanzemaljaca, čiji je svet upravo uništen, tako da su oni prinuđeni da osvoje novi. Zarad produžetka vrste.
Globalna zajednica, konačno udružena, izložena je invaziji Trisolarijanca, koji predstavljaju drevniju civilizaciju od zemaljske, na koju su se namerili u pukoj borbi za opstanak, tražeći pogodno utočište. Tačnije ostrvili, poput predatora koji vrebaju u mračnoj šumi.
Trisolarijanci se sporazumevaju telepatski, njihove misli i govor su jedno te isto. Njima pomažu sofoni, transparentne mikročestice koje imaju sposobnost da uspore i zaustave razvoj tehnologije, koja je uzgred krenula u ekspanziju u zadnja tri veka.
Ono što ih zbunjuje kod ljudi je što njihove misli i izgovorene reči nisu istovetne. U tom raskoraku ima mesta za intrigu, laž, opsenu, što osvajači, koliko god da su nadmoćni, ne mogu da pojme.
Generalna skupština UN, ohrabrena ovim saznanjima i pretpostavkama, obznanjuje imena četvorice zidozornika koji svojom tajnovitošću i neograničenim resursima treba da spasavaju svet, koji je na ivici propasti, malodušnosti i očaja. Trojica su čuveni naučnici i popularni političari, samo se za jednog, astronoma amatera, ne zna zašto je izabran. Njegovo ime znači „logika“. Ali nikom nije jasno ko je on i šta on takav, običan i neupadljiv, može da uradi za kolektivno spasenje.
Kad su ljudi uočili opasnost najezde, trebalo je da prođu vekovi da se ona ostvari. Dva stoleća i prstohvat godina. Zato su se ljudi podvrgli hibernaciji, dehidrataciji, podelili na one koji ostaju na Zemlji i one koji beže, zauvek odlaze. U pitanju je četa odabranih po nepravednim kriterijumima selekcije, u kojoj pobeđuju moćni i bogati pojedinci. Drugi deo Zemljana nalazi se i rađa u kolonijama Sunčevog sistema. Treći deo su privilegovane izbeglice, koje se nikad neće vratiti na Zemlju, a mnogi će umreti na tom neizvesnom putu.
Ima li čovečanstvu, podeljenom i nemoćnom, spasa? Čovečanstvu koje je uništilo i opozvalo svoje mesije, zidozornike, spasitelje, kao što je onomad izdalo Isusa Hrista?
Stvara se jedinstvena politika, bez pluralizma i ideologija, ujedinjena nauka, bez suparništva i tajni, naposletku mnogonacionalna vojska pomešana kao špil karata. A svet, u odbrambenoj harmoniji, dosad neviđenoj, da li je bezbedan? Postoji li i dalje? Ima li budućnosti? Čitajte Cisina. Zato što je guru kataklizme. A ovo je inicijacija.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: ekspres.net
Devet puta je osvojio priznanje „Galaksi“, najprestižniju kinesku književnu nagradu za naučnu fantastiku, a potom međunarodnu Hugo nagradu 2015. za roman „Problem tri tela“. Prvi je kineski autor ovenčan ovim priznanjem, a 2017. osvojio je i Lokus nagradu za treći deo trilogije „Problem tri tela“, kada je bio nominovan i za nagradu Nebula.
On je prvi kineski autor koji se oprobao u sajberpank žanru romanom „Kina 2185“, objavljenom 1989. godine. Liju navodi da su na njegov rad najviše uticali Džordž Orvel i Artur Klark.
Njegov najpoznatiji roman, „Problem tri tela“, adaptiran je za filmsko platno, ali je njegova projekcija odložena na neodređeno vreme.
Cisinova politička uverenja su usklađena sa onima koje proklamuje kineska vlada. U intervjuu za Njujorker iz 2019. godine, izjavio je da neopozivo podržava politiku kampova za reedukaciju u Sinkjangu i regulativu o natalitetu koje podrazumeva „politiku jednog deteta“.
Liju Cisin je oženjen i ima ćerku. Njegova supruga i ćerka nikada ne čitaju njegova dela.
Drugi roman trilogije „Besede o Zemljinoj prošlosti“, posle naučnofantastičnog megahita „Problem tri tela“, prvog dobitnika međunarodne prestižne nagrade Hugo u Aziji, nazvan je „Mračna šuma“ i govori o metafori o predatorima i njihovim žrtvama, koje imaju šansu za život, pa i suživot, ukoliko postanu i ostanu neprimetne, neupadljive i umrtvljene.
Sad zamislite da je svemir sa svim svojim beskrajima, kovitlacima i rukavcima jedna nesaglediva mračna šuma u kojoj stotine hiljada vasionskih predatora prepoznaje, njuši strah inferiornijih bića i civilizacija i planetarnih staništa. Slabost je magnet snažnima, gotovo afrodizijak, nešto što podiže adrenalin i aktivira njihov hormon sreće.
U prvom delu trilogije, najkraće rečeno nakon niza nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu, fizičar Vang Mijao stupa u vezu sa duhovnim gorostasima koji postoje u virtuelnom svetu, sa Galileom, Njutnom, Konfučijem i Ajnštajnom, sa kojima udruženo pokušava da reši astrodinamički problem tri tela. Pojava sablasnog časovnika i saznanje da je tokom Kulturne revolucije pokrenut tajni vojni projekat slanja signala u potrazi za vanzemaljcima, nateraće ga da se zapita kakva se to pretnja nadvija nad Zemljom i da li su čovečanstvu dani odbrojani.
U drugoj knjizi trilogije ljudski rod je u stanju mobilnosti i užasavajuće činjenice da vrlo lako može postati žrtva naprednijih vanzemaljaca, čiji je svet upravo uništen, tako da su oni prinuđeni da osvoje novi. Zarad produžetka vrste.
Globalna zajednica, konačno udružena, izložena je invaziji Trisolarijanca, koji predstavljaju drevniju civilizaciju od zemaljske, na koju su se namerili u pukoj borbi za opstanak, tražeći pogodno utočište. Tačnije ostrvili, poput predatora koji vrebaju u mračnoj šumi.
Trisolarijanci se sporazumevaju telepatski, njihove misli i govor su jedno te isto. Njima pomažu sofoni, transparentne mikročestice koje imaju sposobnost da uspore i zaustave razvoj tehnologije, koja je uzgred krenula u ekspanziju u zadnja tri veka.
Ono što ih zbunjuje kod ljudi je što njihove misli i izgovorene reči nisu istovetne. U tom raskoraku ima mesta za intrigu, laž, opsenu, što osvajači, koliko god da su nadmoćni, ne mogu da pojme.
Generalna skupština UN, ohrabrena ovim saznanjima i pretpostavkama, obznanjuje imena četvorice zidozornika koji svojom tajnovitošću i neograničenim resursima treba da spasavaju svet, koji je na ivici propasti, malodušnosti i očaja. Trojica su čuveni naučnici i popularni političari, samo se za jednog, astronoma amatera, ne zna zašto je izabran. Njegovo ime znači „logika“. Ali nikom nije jasno ko je on i šta on takav, običan i neupadljiv, može da uradi za kolektivno spasenje.
Kad su ljudi uočili opasnost najezde, trebalo je da prođu vekovi da se ona ostvari. Dva stoleća i prstohvat godina. Zato su se ljudi podvrgli hibernaciji, dehidrataciji, podelili na one koji ostaju na Zemlji i one koji beže, zauvek odlaze. U pitanju je četa odabranih po nepravednim kriterijumima selekcije, u kojoj pobeđuju moćni i bogati pojedinci. Drugi deo Zemljana nalazi se i rađa u kolonijama Sunčevog sistema. Treći deo su privilegovane izbeglice, koje se nikad neće vratiti na Zemlju, a mnogi će umreti na tom neizvesnom putu.
Ima li čovečanstvu, podeljenom i nemoćnom, spasa? Čovečanstvu koje je uništilo i opozvalo svoje mesije, zidozornike, spasitelje, kao što je onomad izdalo Isusa Hrista?
Stvara se jedinstvena politika, bez pluralizma i ideologija, ujedinjena nauka, bez suparništva i tajni, naposletku mnogonacionalna vojska pomešana kao špil karata. A svet, u odbrambenoj harmoniji, dosad neviđenoj, da li je bezbedan? Postoji li i dalje? Ima li budućnosti? Čitajte Cisina. Zato što je guru kataklizme. A ovo je inicijacija.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: ekspres.net
