Kako premostiti nepremostivo
„Uvek držite rastojanje od dva metra! Oboje znate pravila!“ (...)
„Vrati se u svoju sobu! Gde ti je maska?“ (...)
„Vraćam jezičak u usta i još jednom udišem flovent kako bi mi para što više napunila pluća pre nego što odem. Isključujem inhalator, odlazim do vrata, navlačim plave rukavice i vezujem uzice maske iza ušiju.“ (...)
Ne, ovo nisu fragmenti uličnih i bolničkih razgovora usputno zabeleženih sa bilo koje ulice ili bolnice na svetu u ovom trenutku, niti odlomak iz dnevnika jednog astmatičara zadržanog u kućnoj izolaciji zbog sumnje da je zaražen virusom Covid-19. Ovo su tipične rečenice iz romana „Nepremostiva blizina“, koji su 2018. godine napisali Rejčel Lipinkot, Miki Dotri i Tobajas Jakonis.
Prošle godine snimljen je i istoimeni film čiji su scenaristi bili autori na ovoj knjizi. Radnja romana prati dvoje tinejdžera (Stelu i Vila) obolelih od cistične fibroze, retke i neizlečive bolesti pluća i disajnih puteva, koji su se upoznali i zavoleli na bolničkom tretmanu, a da nisu smeli da priđu jedno drugom jer bi to bilo kobno po njih. Ovaj roman za omladinu i odrasle kao da anticipira način na koji će se ljudi ophoditi jedni prema drugima u momentu pisanja ovog teksta – na distanci od dva metra, sa maskama na licima i rukavicama na rukama. Osim što otežava normalno funkcionisanje života, ovakav vid opštenja onemogućava iskazivanje i osnovne bliskosti taktilnim putem poput rukovanja, grljenja i ljubljenja. Da bi održali svoju emotivnu vezu „na daljinu“, protagonisti ove knjige će pokazati pregršt dovitljivosti kako da jedno drugom iskažu ljubav.
Zato je „Nepremostiva blizina“ jedna od najaktuelnijih knjiga koju biste mogli da pročitate u vreme samoizolacije. Pokazaće vam kako da prevaziđete okove na rukama i licu i uz odgovarajuću udaljenost iskažete brigu i osećajnost prema nekome do koga vam je stalo. I ako je poruka sa auto-puteva širom Srbije „Vozi pažljivo! Neko te voli!“, poruka ove knjige bi mogla da bude „Drži distancu! Neko te voli!“ ili, još bolje: „Ostani kod kuće! Neko te voli!“.
Autor: Srđan Vidrić
„Vrati se u svoju sobu! Gde ti je maska?“ (...)
„Vraćam jezičak u usta i još jednom udišem flovent kako bi mi para što više napunila pluća pre nego što odem. Isključujem inhalator, odlazim do vrata, navlačim plave rukavice i vezujem uzice maske iza ušiju.“ (...)
Ne, ovo nisu fragmenti uličnih i bolničkih razgovora usputno zabeleženih sa bilo koje ulice ili bolnice na svetu u ovom trenutku, niti odlomak iz dnevnika jednog astmatičara zadržanog u kućnoj izolaciji zbog sumnje da je zaražen virusom Covid-19. Ovo su tipične rečenice iz romana „Nepremostiva blizina“, koji su 2018. godine napisali Rejčel Lipinkot, Miki Dotri i Tobajas Jakonis.
Prošle godine snimljen je i istoimeni film čiji su scenaristi bili autori na ovoj knjizi. Radnja romana prati dvoje tinejdžera (Stelu i Vila) obolelih od cistične fibroze, retke i neizlečive bolesti pluća i disajnih puteva, koji su se upoznali i zavoleli na bolničkom tretmanu, a da nisu smeli da priđu jedno drugom jer bi to bilo kobno po njih. Ovaj roman za omladinu i odrasle kao da anticipira način na koji će se ljudi ophoditi jedni prema drugima u momentu pisanja ovog teksta – na distanci od dva metra, sa maskama na licima i rukavicama na rukama. Osim što otežava normalno funkcionisanje života, ovakav vid opštenja onemogućava iskazivanje i osnovne bliskosti taktilnim putem poput rukovanja, grljenja i ljubljenja. Da bi održali svoju emotivnu vezu „na daljinu“, protagonisti ove knjige će pokazati pregršt dovitljivosti kako da jedno drugom iskažu ljubav.
Zato je „Nepremostiva blizina“ jedna od najaktuelnijih knjiga koju biste mogli da pročitate u vreme samoizolacije. Pokazaće vam kako da prevaziđete okove na rukama i licu i uz odgovarajuću udaljenost iskažete brigu i osećajnost prema nekome do koga vam je stalo. I ako je poruka sa auto-puteva širom Srbije „Vozi pažljivo! Neko te voli!“, poruka ove knjige bi mogla da bude „Drži distancu! Neko te voli!“ ili, još bolje: „Ostani kod kuće! Neko te voli!“.
Autor: Srđan Vidrić
