Krvava zemlja – recenzija
U zahvalnici na početku knjige, Džo Aberktombi odaje poštu Klintu Istvudu, što pruža jasnu sliku šta možemo da očekujemo. Ne, nije u pitanju politički dubiozna priča o matorom penzioneru koji pravi budalu od sebe na Republikanskoj konvenciji pričajući sa imaginarnim prijateljem. Zahvalnica na početku knjige se odnosi na mladog Istvuda, i one prelepo snimljene, uzbudljive špageti vesterne Serđa Leonija, koji su proslavili bezimenog junaka, stvorivši od Klinta Istvuda legendu.
Krvava zemlja je Aberkrombijevo ljubavno pismo vesternu, i za razliku od sličnih pokušaja punih klasičnih stereotipa žanra, Aberkrombijev omaž je veličanstven. Vidi se da je roman nastao sa puno ljubavi, ali nema bljutave romantike i definitivno ne pati od one patetike koja se obično povezuje sa vesternima. Po mnogo čemu, Krvava zemlja najviše podseća na čuvenu seriju Dedvud. Takođe, priča je smeštena u svet Prvog zakona, tako da možete očekivati mnoge reference na likove i događaje iz prethodnih knjiga.
Priča prati Šaj Saut, nekadašnju odmetnicu koja je odlučila da je miran život vredan življenja, vrativši se u porodični dom. Međutim – kao što je uvek slučaj – stvari nisu tako jednostavne, i nakon što su joj oteli brata i sestru, Šaj i njen očuh Jagnje, kreću na put osvete. Ako ste gledali Tragače (klasični Džon Vejnov film), znaćete o čemu se radi, samo sa puno više psovanja i mačevanja. Put vodi Šaj i Jagnje u nepoznate zemlje, pune bezakonja, krvoprolića i patnje (kao što je Aberkrombijev običaj). Svet Krvave zemlje, je brutalno, pusto mesto, i Šaj i Jagnje moraju da prevaziđu mnoge opasnosti da bi se vratili mirnom životu na njihovoj maloj farmi.
Kao što verovatno očekujete od Aberkrombija, knjiga je puna mračnog humora, akcije i nasilja, i pripada onom delu fantastične književnosti kojom dominira cinizam u svom punom sjaju. Aberkrombi je potrefio formulu inspirisan nekim od najboljih ostvarenja koja vestern ima da ponudi. Vrlo je jasan omaž Kormaku Mekartiju (više mračnoj bezobzirnosti Krvavih meridijana, nasuprot iskupljujućoj priči Puta). Uticaj, već pomenutog Dedvuda, (verovatno najbolje delo inspirisano Divljim zapadom) je vrlo očigledan, kroz mahnito krvoproliće i vrlo sočan jezik, ali i kroz diskutabilne odluke koje neki od likova donose. Ništa nije samo belo i crno, i nijanse sive preovlađuju, uz mnogo crvene da upotpuni sliku. Aberkrombi toliko dobro poznaje vestern žanr, da će pojedini čitaoci žaliti što Krvava zemlja nije čist vestern, bez mačeva i ostalih fantastičnih elemenata.
Aberkrombijevi obožavaoci već znaju u šta se upuštaju, a za čitaoce koji nisu upoznati sa njegovim delom (pogotovu ljubitelji vesterna), Krvava zemlja će biti odličan početak.
Autor: Danijel Kerns
Izvor: scifinow.co.uk
Prevod: Aleksandar Mandić
Krvava zemlja je Aberkrombijevo ljubavno pismo vesternu, i za razliku od sličnih pokušaja punih klasičnih stereotipa žanra, Aberkrombijev omaž je veličanstven. Vidi se da je roman nastao sa puno ljubavi, ali nema bljutave romantike i definitivno ne pati od one patetike koja se obično povezuje sa vesternima. Po mnogo čemu, Krvava zemlja najviše podseća na čuvenu seriju Dedvud. Takođe, priča je smeštena u svet Prvog zakona, tako da možete očekivati mnoge reference na likove i događaje iz prethodnih knjiga.
Priča prati Šaj Saut, nekadašnju odmetnicu koja je odlučila da je miran život vredan življenja, vrativši se u porodični dom. Međutim – kao što je uvek slučaj – stvari nisu tako jednostavne, i nakon što su joj oteli brata i sestru, Šaj i njen očuh Jagnje, kreću na put osvete. Ako ste gledali Tragače (klasični Džon Vejnov film), znaćete o čemu se radi, samo sa puno više psovanja i mačevanja. Put vodi Šaj i Jagnje u nepoznate zemlje, pune bezakonja, krvoprolića i patnje (kao što je Aberkrombijev običaj). Svet Krvave zemlje, je brutalno, pusto mesto, i Šaj i Jagnje moraju da prevaziđu mnoge opasnosti da bi se vratili mirnom životu na njihovoj maloj farmi.
Kao što verovatno očekujete od Aberkrombija, knjiga je puna mračnog humora, akcije i nasilja, i pripada onom delu fantastične književnosti kojom dominira cinizam u svom punom sjaju. Aberkrombi je potrefio formulu inspirisan nekim od najboljih ostvarenja koja vestern ima da ponudi. Vrlo je jasan omaž Kormaku Mekartiju (više mračnoj bezobzirnosti Krvavih meridijana, nasuprot iskupljujućoj priči Puta). Uticaj, već pomenutog Dedvuda, (verovatno najbolje delo inspirisano Divljim zapadom) je vrlo očigledan, kroz mahnito krvoproliće i vrlo sočan jezik, ali i kroz diskutabilne odluke koje neki od likova donose. Ništa nije samo belo i crno, i nijanse sive preovlađuju, uz mnogo crvene da upotpuni sliku. Aberkrombi toliko dobro poznaje vestern žanr, da će pojedini čitaoci žaliti što Krvava zemlja nije čist vestern, bez mačeva i ostalih fantastičnih elemenata.
Aberkrombijevi obožavaoci već znaju u šta se upuštaju, a za čitaoce koji nisu upoznati sa njegovim delom (pogotovu ljubitelji vesterna), Krvava zemlja će biti odličan početak.
Autor: Danijel Kerns
Izvor: scifinow.co.uk
Prevod: Aleksandar Mandić
