Kult šarmantnog monstruma – „Dobar dan, tugo“
Za mandata Nikole Sarkozija, od 2007. do 2012, problem preuzimanja nasledstva Fransoaz Sagan, od strane njenog sina jedinca, Denisa Vesthofa je rešen. Poreski dug od milion evra raspodeljen je u više rata, a njene knjige počele su ponovo da se reizdaju. Tako je bilo i sa srpskim izdanjima kultnog romana „Dobar dan, tugo“, koji je doživeo lepu starost, iako je nekoliko godina, zbog naslednih peripetija, bio klinički mrtav.
Tek tada, uz pomoć Francuske, Vesthof je mogao da prihvati da bude naslednik autorskih prava svoje majke i tek tada su nova izdanja kultnih romana mogla ponovo da se pojave u knjižarama širom sveta, pa i kod nas.
„Njen književni talenat eksplodirao je već na prvoj strani i ostao neupitan“, napisao je pisac Fransoa Morijak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Njegove kasnije reči, kako je Saganova „mali šarmantni monstrum“, pratiće je do kraja života.
Fransoaz Kuare, kasnije Sagan, objavila je svoj prvi i ujedno najpoznatiji roman „Dobar dan, tugo“ kao tinejdžerka – imala je 18 godina. Roman je potpisala punim imenom i prezimenom, što je izazvalo gnev njenih roditelja, bogatih industrijalaca, koji su joj zabranili da pod njihovim imenom gradi karijeru i stiče slavu. Prezime Sagan preuzela je iz romana Marsela Prusta „U potrazi za izgubljenim vremenom“, posudivši svoj budući identitet od princeze Sagan.
Godine 1953. Fransoaz je izbačena iz katoličke srednje škole i iz dosade leto provela pišući. Rezultat je bio debitantski roman „Dobar dan, tugo“, koji je skandalizovao ceo svet. „Bilo je nezamislivo da mlada devojka od 17 ili 18 godina vodi ljubav, a da nije zaljubljena, sa dečkom njenih godina, i da ne bude kažnjena za to“, naknadno je Fransoaz razmišljala o svom uspehu. „Ljudi nisu mogli da tolerišu ideju da devojka vodi ljubav sa dečkom a ne bude trudna do kraja leta. Bilo je neprihvatljivo i to da mlada devojka ima pravo da koristi svoje telo onako kako hoće i da iz njega izvuče zadovoljstvo, bez kazne.“
Roman je fascinirao publiku pričom o sedamnaestogodišnjakinji koja uspeva da manipuliše dvema očevim ljubavnicama i gubi nevinost na jugu Francuske. Sesil provodi vreme u mondenskoj vili sa ocem udovcem i njegovim družbenicama.
Za samo godinu dana, knjiga je prodata u preko milion primeraka i prevedena na dvadeset pet jezika.
Postavši preko noći bogata i slavna, dvadesetogodišnja spisateljica preferirala je sladak život. Organizovala je lude žurke, nemilice trošila novac na alkohol, drogu i skupe automobile, koje je besomučno kupovala i uništavala. Ulazila je u veze i sa muškarcima i sa ženama. Počela je da se kocka i postala zavisna od karata i ruleta. Čak je jednom tražila od Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske da joj zabrane ulazak u sva kazina. Život Saganove više je ličio na život rok zvezde nego na život proslavljenog pisca.
Četiri godine nakon vrtoglavog uspeha doživela je saobraćajnu nesreću i nekoliko dana provela u komi. Tokom oporavka, primala je morfijum i ubrzo postala zavisnica.
Neposredno pošto je uzela prvi milionski honorar, odmah je iznajmila putnički avion i odvela celo svoje društvo mesec dana u Brazil. U najbolje hotele, u najbolje restorane. Vraća se bez prebijene pare, ali uspeva da postigne doživotni usmeni dogovor sa svojim izdavačem – od tada je dobijala čekove na mesečnom nivou.
Bila je veliki prijatelj sa Sartrom, Miteranom, Trumanom Kapoteom, Avom Gardner.
Njen stav o novcu sasvim je jednostavan: „Novcem se ne kupuje sreća, ali bih radije plakala u jaguaru nego u autobusu.“
Tokom svoje književne karijere, Saganova je napisala veliki broj knjiga, od kojih su mnoge ekranizovane na velikom platnu. Napisala je dvadesetak romana, ali nijednim nije dostigla slavu prvog. Uz romane, komade i autobiografiju pisala je tekstove za šansone i scenarije za filmove.
Fransoaz Sagan je pod stare dane, u dva navrata, 1990. i 1995. godine optužena za posedovanje kokaina, ali je bila oslobođena zbog nedostatka dokaza. Optužena je i da nije platila porez na 830.000 evra. U to vreme je već bila teško bolesna, a njen advokat je rekao da ona ne razlikuje sto franaka i sto miliona franaka, tako da je suđenje prekinuto. Poslednju deceniju života Fransoaz je provela u zaboravu, napuštena, preživljavajući uz pomoć dobrovoljnih priloga prijatelja.
Umrla je 2004. godine od embolije pluća u Onfleru u 69. godini. Pored nje su bili njen sin Denis i negovateljica. Po svojoj želji sahranjena je u voljenom rodnom Kažaru. „Zbogom, Sagan, dobar dan, tugo”, izašlo je narednog dana u novinama.
Kada je pedesetih godina prošlog veka Saganova proklamovala seksualne slobode, opisala gubitak nevinosti sedamnaestogodišnjakinje, njenu putenost, traženje zadovoljstva, ravnopravno od strane žena, sablaznila je i uzbunila puritansku Evropu. Otvoreno se pobunila protiv lažnog morala, nastavljajući da se tokom života bori za emancipaciju žena i sve vidove seksualne orijentacije. Da je nije bilo, trebalo ju je izmisliti.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres
Tek tada, uz pomoć Francuske, Vesthof je mogao da prihvati da bude naslednik autorskih prava svoje majke i tek tada su nova izdanja kultnih romana mogla ponovo da se pojave u knjižarama širom sveta, pa i kod nas.
„Njen književni talenat eksplodirao je već na prvoj strani i ostao neupitan“, napisao je pisac Fransoa Morijak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Njegove kasnije reči, kako je Saganova „mali šarmantni monstrum“, pratiće je do kraja života.
Fransoaz Kuare, kasnije Sagan, objavila je svoj prvi i ujedno najpoznatiji roman „Dobar dan, tugo“ kao tinejdžerka – imala je 18 godina. Roman je potpisala punim imenom i prezimenom, što je izazvalo gnev njenih roditelja, bogatih industrijalaca, koji su joj zabranili da pod njihovim imenom gradi karijeru i stiče slavu. Prezime Sagan preuzela je iz romana Marsela Prusta „U potrazi za izgubljenim vremenom“, posudivši svoj budući identitet od princeze Sagan.
Godine 1953. Fransoaz je izbačena iz katoličke srednje škole i iz dosade leto provela pišući. Rezultat je bio debitantski roman „Dobar dan, tugo“, koji je skandalizovao ceo svet. „Bilo je nezamislivo da mlada devojka od 17 ili 18 godina vodi ljubav, a da nije zaljubljena, sa dečkom njenih godina, i da ne bude kažnjena za to“, naknadno je Fransoaz razmišljala o svom uspehu. „Ljudi nisu mogli da tolerišu ideju da devojka vodi ljubav sa dečkom a ne bude trudna do kraja leta. Bilo je neprihvatljivo i to da mlada devojka ima pravo da koristi svoje telo onako kako hoće i da iz njega izvuče zadovoljstvo, bez kazne.“
Roman je fascinirao publiku pričom o sedamnaestogodišnjakinji koja uspeva da manipuliše dvema očevim ljubavnicama i gubi nevinost na jugu Francuske. Sesil provodi vreme u mondenskoj vili sa ocem udovcem i njegovim družbenicama.
Za samo godinu dana, knjiga je prodata u preko milion primeraka i prevedena na dvadeset pet jezika.
Postavši preko noći bogata i slavna, dvadesetogodišnja spisateljica preferirala je sladak život. Organizovala je lude žurke, nemilice trošila novac na alkohol, drogu i skupe automobile, koje je besomučno kupovala i uništavala. Ulazila je u veze i sa muškarcima i sa ženama. Počela je da se kocka i postala zavisna od karata i ruleta. Čak je jednom tražila od Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske da joj zabrane ulazak u sva kazina. Život Saganove više je ličio na život rok zvezde nego na život proslavljenog pisca.
Četiri godine nakon vrtoglavog uspeha doživela je saobraćajnu nesreću i nekoliko dana provela u komi. Tokom oporavka, primala je morfijum i ubrzo postala zavisnica.
Neposredno pošto je uzela prvi milionski honorar, odmah je iznajmila putnički avion i odvela celo svoje društvo mesec dana u Brazil. U najbolje hotele, u najbolje restorane. Vraća se bez prebijene pare, ali uspeva da postigne doživotni usmeni dogovor sa svojim izdavačem – od tada je dobijala čekove na mesečnom nivou.
Bila je veliki prijatelj sa Sartrom, Miteranom, Trumanom Kapoteom, Avom Gardner.
Njen stav o novcu sasvim je jednostavan: „Novcem se ne kupuje sreća, ali bih radije plakala u jaguaru nego u autobusu.“
Tokom svoje književne karijere, Saganova je napisala veliki broj knjiga, od kojih su mnoge ekranizovane na velikom platnu. Napisala je dvadesetak romana, ali nijednim nije dostigla slavu prvog. Uz romane, komade i autobiografiju pisala je tekstove za šansone i scenarije za filmove.
Fransoaz Sagan je pod stare dane, u dva navrata, 1990. i 1995. godine optužena za posedovanje kokaina, ali je bila oslobođena zbog nedostatka dokaza. Optužena je i da nije platila porez na 830.000 evra. U to vreme je već bila teško bolesna, a njen advokat je rekao da ona ne razlikuje sto franaka i sto miliona franaka, tako da je suđenje prekinuto. Poslednju deceniju života Fransoaz je provela u zaboravu, napuštena, preživljavajući uz pomoć dobrovoljnih priloga prijatelja.
Umrla je 2004. godine od embolije pluća u Onfleru u 69. godini. Pored nje su bili njen sin Denis i negovateljica. Po svojoj želji sahranjena je u voljenom rodnom Kažaru. „Zbogom, Sagan, dobar dan, tugo”, izašlo je narednog dana u novinama.
Kada je pedesetih godina prošlog veka Saganova proklamovala seksualne slobode, opisala gubitak nevinosti sedamnaestogodišnjakinje, njenu putenost, traženje zadovoljstva, ravnopravno od strane žena, sablaznila je i uzbunila puritansku Evropu. Otvoreno se pobunila protiv lažnog morala, nastavljajući da se tokom života bori za emancipaciju žena i sve vidove seksualne orijentacije. Da je nije bilo, trebalo ju je izmisliti.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres
