Interesantno je kad „crno na belo“ vidiš kako su, vremenom, mesta i ljudi u gradu u kojem si odrastao promenili imena i spoljašnost, dok im je suština ostala ista.

Nekadašnji boemi i gradske face sada ne sede u Šumatovcu ili Mornaru već u Vapianu i Natureu, opijaju se skankom umesto lozom, posao iz snova, ako baš moraju da ga imaju, nije u redakciji dnevnog lista ili magazina već u marketinškoj agenciji i njegov naziv se, naravno, ne piše na srpskom jeziku... I muzika je drugačija, ali su želje, snovi i ljubav ostali isti... I pored cyber kosmosa i društvenih mreža, život se (ipak?) svodi na odnos sa ženom, sa prijateljima, sa rođacima (kojima, istini za volju, dostupnost tehnologije olakšava da iskažu i svoju nastranost).

Već od korica, autor je spreman na autoironiju svog dela, svog (anti)junaka, pa sve do svoje profesije, prepune bombastičnih naziva radnih mesta i pojava odgovarajućih tim nazivima...

Sa skoro kartografskim prikazom beogradskih „ključnih mesta“, sa cinizmom tako oštrim kakav uspeva samo na ovdašnjem rastopljenom asfaltu, sa obaveznom ljubavnom pričom ne tako romantične pozadine, ova knjiga je pravi prikaz Beograda koji ponovo želi da postane urban.

Autor: Slađana Đorđević
Izvor: goodreads.com