Mašta pokreće ono božansko u ljudima
Zahvaljujujći obilju raznovrsne literature koja čudesne svetove grčke i rimske mitologije predstavlja na prijemčiv i zanimljiv način, ovdašnji čitalac je u prilici da kroz rana čitalačka iskustva stekne podrobna znanja o mnogobožačkim panteonima koji su sveprisutni u istoriji evropske, pa i svetske misli i i umetnosti. Ali, čitav jedan volšebni i skoro nepregledni svet prethišćanske vere naših predaka, sve ono u šta su duboko verovali i sa čime su čitav svoj život saobražavali stari Sloveni, ostaje u dubokoj i tamnoj senci bogova sa Olimpa ili junaka iz religioznih predstava starih Rimljana.
Iako su slojeviti tragovi slovenske mitologije sačuvani u folklornom nasleđu, a zvanična vera nakon hristijanizacije plemena doseljenih iz prapostojbine snažno prožeta paganskom tradicijom, nedostatak autentičnih slovenskih pisanih izvora uslovio je nemogućnost precizne rekonstrukcije staroslovenskog panteona i oštru suprotstavljenost hipoteza među predanim istraživačima slovenske davnine. Sve to nesumnjivo je doprinelo da književno-umetnička obrada staroslovenskog mita skoro sasvim izostane iz tematskog kruga autora koji stvaraju za mlade ljubitelje književnosti i one koji će to tek postati. Ipak, nakon sporadičnih primera među kojima se izdvaja knjiga Vesne Aleksić „Kaljavi konj“, na čijim stranicama su, pre nekoliko godina, predanja starih Slovena i njihov život na granici između mašte i stvarnosti slikovito približeni najmlađim čitaocima, književnica Tamara Lujak (1976), izuzetan poznavalac fantastike i dubinskih slojeva slovenske drevnosti, načinila je još dalji iskorak u istom pravcu. Dobro proučeni relevantni izvori, sublimirana znanja o prisustvu arhetipskog u svesti savremenog kolektiva i pojedinca, nezaobilazna imena starih božanstava rasuta u toponimiji naših krajeva, slojevita simbolika zapretenog slovenskog mita, ali i autentičnost i složenost prirode srpskih mitskih junaka, nadahnuli su ovu autorku da stvori živopisno pripovedačko dvoknjižje „Rečnik slovenske mitologije (priče i legende)“ i „Rečnik srpskih mitoloških bića (priče i predanja)“, koje je nedavno objavila Izdavačka kuća Laguna.
Iako su slojeviti tragovi slovenske mitologije sačuvani u folklornom nasleđu, a zvanična vera nakon hristijanizacije plemena doseljenih iz prapostojbine snažno prožeta paganskom tradicijom, nedostatak autentičnih slovenskih pisanih izvora uslovio je nemogućnost precizne rekonstrukcije staroslovenskog panteona i oštru suprotstavljenost hipoteza među predanim istraživačima slovenske davnine. Sve to nesumnjivo je doprinelo da književno-umetnička obrada staroslovenskog mita skoro sasvim izostane iz tematskog kruga autora koji stvaraju za mlade ljubitelje književnosti i one koji će to tek postati. Ipak, nakon sporadičnih primera među kojima se izdvaja knjiga Vesne Aleksić „Kaljavi konj“, na čijim stranicama su, pre nekoliko godina, predanja starih Slovena i njihov život na granici između mašte i stvarnosti slikovito približeni najmlađim čitaocima, književnica Tamara Lujak (1976), izuzetan poznavalac fantastike i dubinskih slojeva slovenske drevnosti, načinila je još dalji iskorak u istom pravcu. Dobro proučeni relevantni izvori, sublimirana znanja o prisustvu arhetipskog u svesti savremenog kolektiva i pojedinca, nezaobilazna imena starih božanstava rasuta u toponimiji naših krajeva, slojevita simbolika zapretenog slovenskog mita, ali i autentičnost i složenost prirode srpskih mitskih junaka, nadahnuli su ovu autorku da stvori živopisno pripovedačko dvoknjižje „Rečnik slovenske mitologije (priče i legende)“ i „Rečnik srpskih mitoloških bića (priče i predanja)“, koje je nedavno objavila Izdavačka kuća Laguna.
Polazeći sa stanovišta da je, ukoliko adekvatnih tumačenja mitova, priča i legendi nema, odgovarajuća razjašnjenja moguće domaštati, Tamara Lujak ispisuje originalna prozna ostvarenja smeštajući ih pod odgovarajuće rečničke odrednice. Zahvaljujući istančanom osećaju za ton usmenog pripovedanja i živopisnom jeziku, nastale su metaforične priče koje imaju ishodište u čovekovoj iskonskoj želji da razume i umilostivi ono što ga u moćima i snazi nadilazi i od čega mu život zavisi. Ta želja da se mišlju dosegne smisao i verom savlada strah, kroz prozu Tamare Lujak i izuzetno ekspresivne ilustracije Marice Kicušić, kao da dopire iz prapostojbine naših predaka, uveravajući nas da je moć da maštanjem stvaramo nove svetove zapravo ono božansko u ljudima. Mladi, ali i svi drugi čitaoci koji uživaju u bajkovitoj prozi posvećenoj dubokoj povezanosti čoveka i prirode ili u parabolama o neprekidnoj borbi dobra i zla između fantastičnih bića koja su oličenje svevremenih unutrašnjih sukoba u čoveku samom, mogu ih čitati azbučnim, ali i svakim drugim redom koji izabrana rečnička forma omogućava. Kombinacijom glavnih odrednica u obe knjige, kao i izdvojenim uputnicama na kraju svakog teksta, postignuta je izvesna kohezija među razgranatim i nesistematizovanim mitovima, ali i ostavljena mogućnost da se tekstovi, pri svakom novom čitanju, mogu umrežiti na drugačiji način. I na formalnom planu tako je ponovljen poziv čitaocu da postojećim pričama dopiše i vlastitu pripovest o nekoj od aždaja, ala, vila ili vampira, o Belobogu, Velesu, Perunu ili da za junaka svog ostvarenja izabere Jarila, Baba Jagu, Baš-Čelika, Tintilina ili neko drugo, strahotno ili umilno, kolosalno ili nevidljivo, drevno biće iz ponuđenog repertorijuma.
Svako ima svoju istinu, svako ima svoje tumačenje, ohrabruje Tamara Lujak svoje čitaoce da se bolje zagledaju oko sebe i prepoznaju junake iz pradavnih verovanja u nekom od obličja u koje su se, zahvaljujući čudesnoj moći preobražavanja svojstvenoj mitu, premetnule i postoje u savremenom svetu, u rečima koje svakodnevno izgovaramo i u nama samima. Oživljeni u ovim dvema grafički izuzetno opremljenim knjigama, junaci drevnih slovenskih i starih strpskih priča i legendi će se trajno naseliti u mašti mladih čitalaca, a odatle, sasvim sigurno, stići i do nekih budućih vremena.
Autor: Olivera Nedeljković
Svako ima svoju istinu, svako ima svoje tumačenje, ohrabruje Tamara Lujak svoje čitaoce da se bolje zagledaju oko sebe i prepoznaju junake iz pradavnih verovanja u nekom od obličja u koje su se, zahvaljujući čudesnoj moći preobražavanja svojstvenoj mitu, premetnule i postoje u savremenom svetu, u rečima koje svakodnevno izgovaramo i u nama samima. Oživljeni u ovim dvema grafički izuzetno opremljenim knjigama, junaci drevnih slovenskih i starih strpskih priča i legendi će se trajno naseliti u mašti mladih čitalaca, a odatle, sasvim sigurno, stići i do nekih budućih vremena.
Autor: Olivera Nedeljković
