Mirisi i sećanja - prikaz knjige „Rajska vrata“ Ljubice Arsić
Izbor za NIN-ovu nagradu kritike za najbolјi roman na srpskom jeziku mamac je za čitaoce već od trenutka kada se objave naslovi knjiga iz šireg izbora. Svojevrsna napetost raste njegovim sve većim sužavanjem dok se ne stigne do najužeg izbora i, najzad, do dobitnika ovog priznanja. Iako nisu nosioci NIN-ove nagrade, dela koja su se našla u najužem izboru uvek su predmet znatiželјe čitalaca jer se njihovim čitanjem može steći i šira slika o stanju srpske savremene proze i pravcima kojima se uputila.
Dva romana, Ljubice Arsić „Rajska vrata“ i Milisava Savića „La sans pareille“, koji su se 2015. našli u najužem izboru za nagradu ovog nedelјnika, predstavlјaju intrigantno istraživanje nasleđa postmoderne sa namerom da se iskorači ka onome što se trenutno stvara u svetu.
Već od podnaslova „Tajne ne treba da postoje jer razdvajaju one koji se vole“ roman Ljubice Arsić ukazuje na mnogoznačnost. Nјegova uopštenost i svesno ironično upotreblјena trivijalnost sakrivaju izrazitu razgranatost dela u čijim različitim zglobovima – nekada podmazanim nekada namerno škripavim, razaznajemo složenu sliku života upravo sačinjenog od takvih tajni koje nas razdvajaju.
Samom romanu ne može se odrediti jedinstvena radnja: u njenoj osnovi je bezazlena kratkovremena „pozajmica“ tuđeg tableta koji junakinja nalazi za praznim stolom u jednom kafiću u Firenci. U Firencu je došla iz Beograda radi nabavke mirisa i parfema koje prodaje preko sajta na internetu. Ta privremena krađa tableta, koji će na kraju vratiti u kafić za slučaj da ga vlasnik potraži, otvara Pandorinu kutiju iz koje će istovremeno pokulјati, u prošlosti svesno ili nesvesno počinjena, zla od one rušitelјske sorte koja sadašnjosti više neće dati mira.
Ta sadašnjost glavne junakinje Đurđe nije uzbudlјiva: razvedena je, ima ćerku koja studira u inostranstvu i nema nameru da se vraća u Srbiju. Đurđa živi sa starim majčinim roditelјima jer je majka, hipik i večito u nesporazumu sa porodicom i sopstvenim želјama, rano umrla. Neostvareni a žuđeni kontakti sa majkom i rođenom ćerkom talože se u podsvesti i u mnogo čemu su uzrok pogrešnih životnih poteza. Đurđa je, inače, preuzela profesiju svoje bake koja je držala parfimeriju i tragala za onim tajnim mirisom kojim bi osvojila svet. Junakinja romana „Rajska vrata“ je zrela žena, u godinama kada još mogu da se sanjaju smeli erotski snovi i da se žudi za fizičkim dodirom, bez obzira što starost polako osvaja svoju teritoriju, prvo gmižući po telu kojem ni intenzivne fitnes vežbe ne mogu da vrate ono što je zauvek izgublјeno.
Iz ove priče, pogotovu posle „pozajmice“ iz kafića, lako se može pomisliti da je roman Ljubice Arsić jednolična hronika o usamlјenoj ženi kojoj bi se „još mogla desiti lјubav” i koja uzima tuđi tablet da zaviri u tuđi život ne bi li našla nešto što je njoj do tada, u njenom, bilo uskraćeno: neku formulu, možda, za sreću. Ali autorka čini sve da roman upravo to ne bude i, igrajući se građom koja se otvaranjem tuđeg tableta uvećava, umešno lavira i u žanru i u stilu, računajući na aktivnog čitaoca koji će u tu igru ući podjednako raspoložen za eksperimentisanje.
Žanrovski nestalna, „Rajska vrata“ se mogu čitati i kao lјubavni roman, i kao porodični roman ili roman sa elementima saspensa, sve dok se na kraju ne uvidi da je pred nama ispletena metafizička priča o nečemu što ne umemo da objasnimo, i nikada nećemo u tome uspeti a od bitnog je uticaja na naše živote. Pitanja koja postavlјa Ljubica Arsić u romanu nisu, naravno, od novih vremena: na to da li je sve što nam se desi delo sudbine ili slučaja, i da li možemo da predosetimo ili promenimo sve što nam se događa odgovora, znamo, nema. Ali na tome je sazdan ovaj roman, na iskustvima na koja nemamo nikakav uticaj a koja nam padaju u krilo bez ikakvih naših želјa ili čak nada, ukrštajući se i ostajući neponovlјiva – neka nezaboravno lepa ali i neka koja bismo što pre da zaboravimo kako nas ne bi proganjala svojom mučnom prisutnošću.
„Rajska vrata“ su napisana u 33 poglavlјa koja su labavo povezana likom glavne junakinje. Neka od njih mogu slobodno da egzistiraju kao celovita priča, pa bi neko “Rajska vrata” mogao da gleda i kao međužanr: ne bi mnogo pogrešio jer ako se knjiga posmatra kao celina tačno se vidi njena namerna stilska neujednačenost, dok su uslovno nazvane priče stilski potpuno različito zaokružene. Među njima se u tome izdvaja halucinantna lјubavna priča pod nazivom „Duge senke“ koja je izrasla iz metaforične veze između Mazačove freske „Izgon iz raja” u kapeli Brankači u firentinskoj crkvi Santa Marija del Karmine, i erotsko-emotivnog susreta junakinje i mladog flauiste Flavija, inače vlasnika izgublјenog tableta. Mazačova freska na kojoj anđeo nemilosrdno izbacuje Evu i Adama iz Raja, i Rajska vrata koja sa Flaviom otvara (ili zauvek zatvara) Đurđa govore nam gorku istinu – da ništa više neće biti isto. O tome pričaju „Duge senke“, fantazmagorično poglavlјe-priča, tako retka u našoj savremenoj književnosti, a čija se tamna svetlost širi preko celog romana Ljubice Arsić.
„Rajska vrata“ se otvaraju čitaocu prema zakonu asocijacija, a asocijacije se nižu izazvane mirisima, jednom čitavom kratkom istorijom mirisa. Mirisi sa kojima je odrasla junakinji određuju smer životnog kretanja, a njihova kombinacija joj otkriva mnogo i o njoj samoj, i o lјudima koje sreće. Opsesija njene bake da stvori savršeni miris kakav će svet zauvek zapamtiti podseća na opsesiju glavnog junaka romana „Parfem“ Patrika Ziskinda. Ova dela su bliska samo po toj čulnosti: osim što je u oba miris tajanstveni sastojak koji našim životima daje posebnost, u romanima Ljubice Arsić i Patrika Ziskinda više nema drugih sličnosti. Ziskindov „Parfem” je mračna i morbidna priča o opsednutosti i smrti, dok su „Rajska vrata” i pored mnogo tuge i skrivene patnje, usamlјenosti i čežnje koje se više slute nego što se oblikuju rečima, priča u kojoj je miris simbol života, susreta i niza budućih i prošlih uspomena. A njih ćemo, ruku pod ruku, nalaziti u svakom ukrštanju dva glavna simbola romana Ljubice Arsić: Verdijeve opere „Moć sudbine”, i freske „Izgon iz raja”. Dalјe od toga nećemo moći jer ni život nam ne daje konačne odgovore, pa je zato podnaslov o tajnama i bunt i rezignacija, ma kako uzaludni bili. Roman Ljubice Arsić „Rajska vrata” je roman koji se čita svim čulima, ne bismo li celim bićem razmišlјali šta stoji iza tih vrata, i koliko je ovaj život istovremeno i raj i pakao.
Autor: Anđelka Cvijić
Dva romana, Ljubice Arsić „Rajska vrata“ i Milisava Savića „La sans pareille“, koji su se 2015. našli u najužem izboru za nagradu ovog nedelјnika, predstavlјaju intrigantno istraživanje nasleđa postmoderne sa namerom da se iskorači ka onome što se trenutno stvara u svetu.
Već od podnaslova „Tajne ne treba da postoje jer razdvajaju one koji se vole“ roman Ljubice Arsić ukazuje na mnogoznačnost. Nјegova uopštenost i svesno ironično upotreblјena trivijalnost sakrivaju izrazitu razgranatost dela u čijim različitim zglobovima – nekada podmazanim nekada namerno škripavim, razaznajemo složenu sliku života upravo sačinjenog od takvih tajni koje nas razdvajaju.
Samom romanu ne može se odrediti jedinstvena radnja: u njenoj osnovi je bezazlena kratkovremena „pozajmica“ tuđeg tableta koji junakinja nalazi za praznim stolom u jednom kafiću u Firenci. U Firencu je došla iz Beograda radi nabavke mirisa i parfema koje prodaje preko sajta na internetu. Ta privremena krađa tableta, koji će na kraju vratiti u kafić za slučaj da ga vlasnik potraži, otvara Pandorinu kutiju iz koje će istovremeno pokulјati, u prošlosti svesno ili nesvesno počinjena, zla od one rušitelјske sorte koja sadašnjosti više neće dati mira.
Ta sadašnjost glavne junakinje Đurđe nije uzbudlјiva: razvedena je, ima ćerku koja studira u inostranstvu i nema nameru da se vraća u Srbiju. Đurđa živi sa starim majčinim roditelјima jer je majka, hipik i večito u nesporazumu sa porodicom i sopstvenim želјama, rano umrla. Neostvareni a žuđeni kontakti sa majkom i rođenom ćerkom talože se u podsvesti i u mnogo čemu su uzrok pogrešnih životnih poteza. Đurđa je, inače, preuzela profesiju svoje bake koja je držala parfimeriju i tragala za onim tajnim mirisom kojim bi osvojila svet. Junakinja romana „Rajska vrata“ je zrela žena, u godinama kada još mogu da se sanjaju smeli erotski snovi i da se žudi za fizičkim dodirom, bez obzira što starost polako osvaja svoju teritoriju, prvo gmižući po telu kojem ni intenzivne fitnes vežbe ne mogu da vrate ono što je zauvek izgublјeno.
Iz ove priče, pogotovu posle „pozajmice“ iz kafića, lako se može pomisliti da je roman Ljubice Arsić jednolična hronika o usamlјenoj ženi kojoj bi se „još mogla desiti lјubav” i koja uzima tuđi tablet da zaviri u tuđi život ne bi li našla nešto što je njoj do tada, u njenom, bilo uskraćeno: neku formulu, možda, za sreću. Ali autorka čini sve da roman upravo to ne bude i, igrajući se građom koja se otvaranjem tuđeg tableta uvećava, umešno lavira i u žanru i u stilu, računajući na aktivnog čitaoca koji će u tu igru ući podjednako raspoložen za eksperimentisanje.
Žanrovski nestalna, „Rajska vrata“ se mogu čitati i kao lјubavni roman, i kao porodični roman ili roman sa elementima saspensa, sve dok se na kraju ne uvidi da je pred nama ispletena metafizička priča o nečemu što ne umemo da objasnimo, i nikada nećemo u tome uspeti a od bitnog je uticaja na naše živote. Pitanja koja postavlјa Ljubica Arsić u romanu nisu, naravno, od novih vremena: na to da li je sve što nam se desi delo sudbine ili slučaja, i da li možemo da predosetimo ili promenimo sve što nam se događa odgovora, znamo, nema. Ali na tome je sazdan ovaj roman, na iskustvima na koja nemamo nikakav uticaj a koja nam padaju u krilo bez ikakvih naših želјa ili čak nada, ukrštajući se i ostajući neponovlјiva – neka nezaboravno lepa ali i neka koja bismo što pre da zaboravimo kako nas ne bi proganjala svojom mučnom prisutnošću.
„Rajska vrata“ su napisana u 33 poglavlјa koja su labavo povezana likom glavne junakinje. Neka od njih mogu slobodno da egzistiraju kao celovita priča, pa bi neko “Rajska vrata” mogao da gleda i kao međužanr: ne bi mnogo pogrešio jer ako se knjiga posmatra kao celina tačno se vidi njena namerna stilska neujednačenost, dok su uslovno nazvane priče stilski potpuno različito zaokružene. Među njima se u tome izdvaja halucinantna lјubavna priča pod nazivom „Duge senke“ koja je izrasla iz metaforične veze između Mazačove freske „Izgon iz raja” u kapeli Brankači u firentinskoj crkvi Santa Marija del Karmine, i erotsko-emotivnog susreta junakinje i mladog flauiste Flavija, inače vlasnika izgublјenog tableta. Mazačova freska na kojoj anđeo nemilosrdno izbacuje Evu i Adama iz Raja, i Rajska vrata koja sa Flaviom otvara (ili zauvek zatvara) Đurđa govore nam gorku istinu – da ništa više neće biti isto. O tome pričaju „Duge senke“, fantazmagorično poglavlјe-priča, tako retka u našoj savremenoj književnosti, a čija se tamna svetlost širi preko celog romana Ljubice Arsić.
„Rajska vrata“ se otvaraju čitaocu prema zakonu asocijacija, a asocijacije se nižu izazvane mirisima, jednom čitavom kratkom istorijom mirisa. Mirisi sa kojima je odrasla junakinji određuju smer životnog kretanja, a njihova kombinacija joj otkriva mnogo i o njoj samoj, i o lјudima koje sreće. Opsesija njene bake da stvori savršeni miris kakav će svet zauvek zapamtiti podseća na opsesiju glavnog junaka romana „Parfem“ Patrika Ziskinda. Ova dela su bliska samo po toj čulnosti: osim što je u oba miris tajanstveni sastojak koji našim životima daje posebnost, u romanima Ljubice Arsić i Patrika Ziskinda više nema drugih sličnosti. Ziskindov „Parfem” je mračna i morbidna priča o opsednutosti i smrti, dok su „Rajska vrata” i pored mnogo tuge i skrivene patnje, usamlјenosti i čežnje koje se više slute nego što se oblikuju rečima, priča u kojoj je miris simbol života, susreta i niza budućih i prošlih uspomena. A njih ćemo, ruku pod ruku, nalaziti u svakom ukrštanju dva glavna simbola romana Ljubice Arsić: Verdijeve opere „Moć sudbine”, i freske „Izgon iz raja”. Dalјe od toga nećemo moći jer ni život nam ne daje konačne odgovore, pa je zato podnaslov o tajnama i bunt i rezignacija, ma kako uzaludni bili. Roman Ljubice Arsić „Rajska vrata” je roman koji se čita svim čulima, ne bismo li celim bićem razmišlјali šta stoji iza tih vrata, i koliko je ovaj život istovremeno i raj i pakao.
Autor: Anđelka Cvijić
Autor: Ljubica Arsić
