Već neko vreme Haled Hoseini je učvrstio svoju poziciju autora suptilnog i opominjućeg glasa o sudbini žrtava rata, sukoba i raseljavanja, posebno kada je reč o islamskim zemljama. Hvatali smo se za srca i tiho jecali uz njegove priče o Hasanovom iskupljenju i Mirjaminom putu. Njegova poslednja knjiga „Molitva moru“ takođe izaziva osećanje patnje i tuge.

Otac na grudima drži prislonjenog sinčića dok čeka brod koji će ih odvesti daleko od kuće jer je njihov dom, Sirija, bombardovan i uništen preko svakog dostojanstva, a stanovnici moraju da beže kako bi sačuvali svoje živote. Pod mračnim oblacima usred noći, otac se nostalgično seća sjajnih dana i moli se da se u srce njegovog sina useli nada, kao i u njega samog, uprkos okolnostima u kojima su se našli. Zloslutno more ih konačno uzima u svoje krilo i negde na horizontu postaju jedno.

Hoseini je bio inspirisan da napiše „Molitvu moru“ kada je svet obišla slika trogodišnjeg sirijskog dečaka Alana Kurdija, čije je telo more izbacilo na obalu Turske 2015. godine. Nije je tada napisao. Ali u ovoj potresnoj priči, Hoseini u prvi plan stavlja neprilike sa kojima se susreću roditelji pod takvim kobnim nebesima.

Ukupnom utisku o „Molitvi moru“ doprinose i besprekorne ilustracije Dena Vilijamsa. Akvareli na pravi način oslikavaju duh priče delikatnim potezima, zamućenim konturama i eklektičnim bojama koje pred vrhunac postaju monohrone – poput života koji se zaustavlja nakon klackanja na pulsirajućim venama obećanja.

Izvor: timesofindia.indiatimes.com
Prevod: Dragan Matković