„Neka ljubav vlada“: Prvi memoari otkrivaju čistu zrelost slavnog muzičara
Nije iznenađenje što je roker Leni Kravic svoje memoare „Neka ljubav vlada“ posvetio svojoj majci, glumici Roksi Roker. Najpoznatija po ulozi u „Džefersonovima“, Roksi predstavlja temelj oko kog je Leni izgradio uspešnu muzičku karijeru. Majka, uz podršku članova šire porodice i „tetaka“ glumica Siseli Tajson i Dajen Kerol i spisateljice Toni Morison, upravo su njegovo tajno oružje.
„Njihova crna ženstvena energija jedan je od razloga što sam sačuvao razum kroz ludačka vremena“, piše Kravic u svojoj knjizi.
Kravicu se nije posrećilo što se tiče očinske figure. Nalik na junaka iz filma „Veliki Santini“, Kravicov otac Saj često ga kritikuje, preterano je strog u vaspitavanju i naposletku predočava loše moralne poteze licemernog ženskaroša.
Kada ga Roksi nakon dugih godina u braku suoči sa preljubama, muž joj ne upućuje mnogo reči, ali se zato obraća svom sinu tinejdžeru rečima: „I ti ćeš uraditi isto.“
Možda okrutno, ako ne i pronicljivo. Vredi napomenuti da se Kravic na valjan način pozabavio „sivim zonama“ ljudske psihe. U nekoliko navrata Saj Lenija izbavlja iz nevolje, bez pitanja mu pozajmljuje novac ili ima pozitivan uticaj na sinovljev život.
Život mladog Kravica bio je takav, čak i pored oca koji je često podizao ton govoreći mu da se više fokusira na školu a manje na muziku, da se među kućnim prijateljima nalazio i legendarni gitarista Tadž Mahal koji će ga podržati u ljubavi prema muzici.
Leni Kravic uživa u tome što je Blizanac, prema horoskopu – majstor kontrasta i kontradikcije. Roker koji ne pije alkohol i duboko veruje u Isusa Hrista takođe je imao teške periode kada je zloupotrebljavao drogu ili pevao u dečačkom horu. Umesto da ga te kontradiktornosti zbunjuju, one ga zapravo osnažuju i pokreću.
„Usvojio sam je [dušu Blizanaca]“, piše u memoarima. „Razni vidovi jina i janga provlačili su se kroz različite delove mog srca i svesti, obezbeđujući životnu ravnotežu, podgrevajući moju radoznalost i pružajući utehu.“
Poput članova Bitlsa, prema kojima je gajio poštovanje kao i prema grupi Džekson 5, takođe je imao i mnogo samopouzdanja, čak i u mlađim danima kada mu je karijera još uvek bila neizvesna. I sam Pol Makartni je često izjavljivao da je „Vitlejemska zvezda“ držala Bitlse na pravom putu.
Kravic će njegova unutrašnja snaga dobro doći – u nekoliko navrata odbija unosne, ali problematične poslove, što je prilično smelo za nekoga ko u tom trenutku nije imao mnogo čega u karijeri. Nakon čudne faze pod umetničkim imenom Romeo Blue (Tužni Romeo), konačno je odlučio da se okane fiktivnog identiteta i ostane iskren prema sopstevnoj viziji sebe kao umetnika.
Dobro će mu doći i veza sa glumicom Lizom Bone, ostvarenoj zvezdi „Kozbi šoua“. Ona će mu postati najbolji prijatelj, njegova muza, a naposletku i supruga i majka njihove ćerke Zoi Kravic.
Njegov prvi album iz 1989. godine, sada klasik „Let Love Rule“ (Neka ljubav vlada), polako je postajao popularan, prvenstveno zahvaljujući Lenijevim živim nastupima kojima se isticao u odnosu na druge izvođače, vinuvši se u zvezde. Isplatiće se njegov rad i trud, a uspeh će ležerno podeliti sa svojim saradnicima.
Memoari se završavaju zloslutnim tonom. Kao da prisustvujemo sceni u kojoj imućan, uspešan, srećan par supružnika Kravic-Bone slavi svoju vezu dok se ukrcavaju u prvi razred na Titaniku.
„Međutim, moje nevolje, moje ludosti, tuge i greške nisu bile iza mene“, priseća se na poslednjoj strani dvadesetčetvorogodišnjeg sebe. „Čekale su me i u budućnosti. Trebalo je ispisati novo poglavlje. Nastaviće se…“
Verovatno nije spojler otkriti da su se nekoliko godina nakon ove knjige Kravic i Boneova razveli. Međutim, uspeli su da se vrate na tačku od koje su i otpočeli svoj odnos: kao veoma dobri prijatelji.
Naslućujem da će inteligencija, introspekcija i posvećenost emotivnoj iskrenosti poslužiti Kravicu i u sledećem poglavlju hronike njegovog neverovatnog života. Očito će morati da se pozabavi i nekim usponima i padovima. Na sreću po njega, a i nas, ovaj čovek poseduje talenat i pogled na život pomoću kojih će graciozno i zrelo preispitati i podeliti svoju priču.
Autor: Majkl Kouzi
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Prevod: Aleksandra Branković
Kravicu se nije posrećilo što se tiče očinske figure. Nalik na junaka iz filma „Veliki Santini“, Kravicov otac Saj često ga kritikuje, preterano je strog u vaspitavanju i naposletku predočava loše moralne poteze licemernog ženskaroša.
Kada ga Roksi nakon dugih godina u braku suoči sa preljubama, muž joj ne upućuje mnogo reči, ali se zato obraća svom sinu tinejdžeru rečima: „I ti ćeš uraditi isto.“
Možda okrutno, ako ne i pronicljivo. Vredi napomenuti da se Kravic na valjan način pozabavio „sivim zonama“ ljudske psihe. U nekoliko navrata Saj Lenija izbavlja iz nevolje, bez pitanja mu pozajmljuje novac ili ima pozitivan uticaj na sinovljev život.
Život mladog Kravica bio je takav, čak i pored oca koji je često podizao ton govoreći mu da se više fokusira na školu a manje na muziku, da se među kućnim prijateljima nalazio i legendarni gitarista Tadž Mahal koji će ga podržati u ljubavi prema muzici.
Leni Kravic uživa u tome što je Blizanac, prema horoskopu – majstor kontrasta i kontradikcije. Roker koji ne pije alkohol i duboko veruje u Isusa Hrista takođe je imao teške periode kada je zloupotrebljavao drogu ili pevao u dečačkom horu. Umesto da ga te kontradiktornosti zbunjuju, one ga zapravo osnažuju i pokreću.
„Usvojio sam je [dušu Blizanaca]“, piše u memoarima. „Razni vidovi jina i janga provlačili su se kroz različite delove mog srca i svesti, obezbeđujući životnu ravnotežu, podgrevajući moju radoznalost i pružajući utehu.“
Poput članova Bitlsa, prema kojima je gajio poštovanje kao i prema grupi Džekson 5, takođe je imao i mnogo samopouzdanja, čak i u mlađim danima kada mu je karijera još uvek bila neizvesna. I sam Pol Makartni je često izjavljivao da je „Vitlejemska zvezda“ držala Bitlse na pravom putu.
Kravic će njegova unutrašnja snaga dobro doći – u nekoliko navrata odbija unosne, ali problematične poslove, što je prilično smelo za nekoga ko u tom trenutku nije imao mnogo čega u karijeri. Nakon čudne faze pod umetničkim imenom Romeo Blue (Tužni Romeo), konačno je odlučio da se okane fiktivnog identiteta i ostane iskren prema sopstevnoj viziji sebe kao umetnika.
Dobro će mu doći i veza sa glumicom Lizom Bone, ostvarenoj zvezdi „Kozbi šoua“. Ona će mu postati najbolji prijatelj, njegova muza, a naposletku i supruga i majka njihove ćerke Zoi Kravic.
Njegov prvi album iz 1989. godine, sada klasik „Let Love Rule“ (Neka ljubav vlada), polako je postajao popularan, prvenstveno zahvaljujući Lenijevim živim nastupima kojima se isticao u odnosu na druge izvođače, vinuvši se u zvezde. Isplatiće se njegov rad i trud, a uspeh će ležerno podeliti sa svojim saradnicima.
Memoari se završavaju zloslutnim tonom. Kao da prisustvujemo sceni u kojoj imućan, uspešan, srećan par supružnika Kravic-Bone slavi svoju vezu dok se ukrcavaju u prvi razred na Titaniku.
„Međutim, moje nevolje, moje ludosti, tuge i greške nisu bile iza mene“, priseća se na poslednjoj strani dvadesetčetvorogodišnjeg sebe. „Čekale su me i u budućnosti. Trebalo je ispisati novo poglavlje. Nastaviće se…“
Verovatno nije spojler otkriti da su se nekoliko godina nakon ove knjige Kravic i Boneova razveli. Međutim, uspeli su da se vrate na tačku od koje su i otpočeli svoj odnos: kao veoma dobri prijatelji.
Naslućujem da će inteligencija, introspekcija i posvećenost emotivnoj iskrenosti poslužiti Kravicu i u sledećem poglavlju hronike njegovog neverovatnog života. Očito će morati da se pozabavi i nekim usponima i padovima. Na sreću po njega, a i nas, ovaj čovek poseduje talenat i pogled na život pomoću kojih će graciozno i zrelo preispitati i podeliti svoju priču.
Autor: Majkl Kouzi
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Prevod: Aleksandra Branković
