Memoari i knjige o samopomoći nisu moja šolja čaja, što bi Englezi rekli. Sve to mi je nekako previše u domenu samopromovisanja i propovedanja i nametanja svog pogleda na svet i svojih stavova. Sa druge strane, čvrsto verujem da vam se neke knjige u životu pojave baš kada su vam potrebne. I tako mi je u jeku zimske depresije u ruke došla knjiga samopomoći/memoara američke autorke Glenon Dojl „Neukroćena“.

Iz nekog razloga, ova priča o ženi koja pronalazi istinsku, neukroćenu sebe, koja odbacuje okove patrijarhata, crkve, vaspitanja, obrazovanja, društvenih i sopstvenih predrasuda, koja prestaje da ugađa svima kako bi na kraju, konačno, ugodila samoj sebi, mi je baš legla. Dojlova piše o raspadu svog braka i porodice i novoj ljubavi s američkom sportiskinjom Ebi Vambah i njihovoj nekonvencionalnoj porodici. Kroz anegdote iz svog i života svojih pratilaca, Dojlova piše o načinima i tehnikama koje je koristila da izađe iz čaure i prihvati sebe takvu kakva jeste. Piše o svojoj anksioznosti, i depresiji, i očekivanjima i okoline i sebe same, i rušenju i odbacivanju svega što je sputavalo „neukroćenu“ Glenon.

Koliko god da mi je knjiga prijala i podstakla me da je najtoplije preporučim drugima i delam i neke stvari pokušam da promenim, toliko moram da budem iskrena i u njenoj kritici. „Neukroćena“ je knjiga samopomoći za bogate bele Amerikanke odgajane u hrišćanskoj tradiciji. Ja nisam vernik, tako da mi je konstantno osvrtanje i oslanjanje na hrišćanska učenja – evangelistička pre svega – bilo naporno. Kao i stil pisanja koji često podseća na propovedi. Uz to, neke stvari koje žestoko muče američko društvo – rasizam, nasilje, privilegija bogate bele manjine, verski fundamentalizam i generalno licemerje politički korektnog društva koje sa jedne strane deklarativno podržava LGBTQ prava, a sa druge strane ih žestoko prezire i diskriminiše, Dojlova ili samo kratko dotiče ili jednostavno, još uvek ne razume.

No i pored svega toga, „Neukroćena“ je iskrena ispovest žene koja se hrabro bori sa svojim problemima i demonima. To nije ni lepa borba, niti uvek politički korektna, pa čak ni ispravna, ali je hrabra, srčana i divlja, poput geparda sa početka knjige koji je poslužio kao dobar uvod i metafora cele „Neukroćene“.

Ako volite knjige o samopomoći, feminističku literaturu ili memoare, ova knjiga vam neće ponuditi nešto novo, možda malo drugačiju perspektivu. Ali „Neukroćena“ Glenon Dojl je knjiga koja je inspirativna i moćna, koja vrlo lako može da vas natera da se zamislite, pokrenete, delate i možda promenite nešto na sebi kako biste postale slobodne, zadovoljne i počele da živite po svojim a ne tuđim pravilima. Najtoplija preporuka.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik