Novo izdanje „Doživljaja Haklberija Fina“ u Laguni na 140. godišnjicu objavljivanja najboljeg Tvenovog romana: Temelj celokupne moderne američke književnosti
Izdavačka kuća Laguna krajem prošle nedelje u ediciji Klasici književnosti za decu objavila je „Doživljaje Haklberija Fina“, jedan od ne samo najpopularnijih romana američkog pisca, novinara i avanturiste Marka Tvena nego i jedno od najuzbudljivijih dela u celokupnoj svetskoj literaturi za decu i mlade. Reč je o nastavku romana „Doživljaji Toma Sojera“ koje je Laguna, u najboljem srpskom prevodu ove knjige Stanislava Vinavera štampala 2020, na 185. godišnjicu Tvenovog rođenja i 110 godina od smrti. „Doživljaji Haklberija Fina“ među srpske čitaoce vraćaju se na 140. godišnjicu svog prvog objavljivanja, a u prevodu Jelisavete Marković.
Iako je prvi put objavljen sredinom prošlog veka, prevod Jelisavete Marković se i danas vrlo lepo čita i, što je najvažnije, razumljiv je savremenoj publici. Za razliku od romana „Doživljaji Toma Sojera“, koji je pisan u trećem licu, „Doživljaji Haklberija Fina“ pisani su u prvom licu, iz perspektive glavnog junaka Haklberija Fina. Vidi se da je prevoditeljka upravo posebnu pažnju posvetila tome da verno, a opet književno uspelo, na srpski jezik prenese ton i karakteristike Hakovog specifičnog govora, kaže za Danas Jasmina Radojičić, urednik ovog izdanja, a odskora i cele Lagunine edicije Klasici književnosti za decu.
Na pitanje kako kao urednik objašnjava popularnost ovog dela, ona podseća da je „Ernest Hemingvej jednom prilikom napisao da sva moderna američka književnost započinje ovom knjigom“.
Dajući glas jednom zlostavljanom, siromašnom dečaku koji zajedno s odbeglim robom pokušava da živi slobodno, Mark Tven je pokazao da je bolji svet moguć i da je moguće menjati postojeće odnose u društvu. Zahvaljujući ubedljivim likovima i izuzetnom pripovedačkom daru, pisac je ovu važnu ideju izneo na jedan zanimljiv i upečatljiv način koji i dalje budi interesovanje generacijama čitalaca širom sveta, smatra urednica.
Trinaestogodišnji Haklberi Fin ne želi više da živi sa ocem pijanicom, pa nezadovoljan ograničenjima novog doma, odlučuje da inscenira sopstvenu smrt i splavom krene duž reke Misisipi. Pridružuje mu se odbegli rob Džim. Zajedno dele avanture, prijateljstvo, ali i nevolje koje stižu.
Haklberi Fin se, kao sporedni lik nastao po uzoru na Tvenovog prijatelja iz detinjstva Toma Blankenšipa, pojavljuje u romanu „Doživljaji Toma Sojera“, koji je baziran na piščevom detinjstvu u Hanibalu. „Doživljali Haklberija Fina“, koji imaju ozbiljniji ton, smatraju se prvim velikim američkim romanom zahvaljujući kome se, između ostalog, sačuvala slika o životu na Misisipiju pre Američkog građanskog rata u kome je Tven učestvovao na strani Konfederacije.
Tven je u „Doživljajima Haklberija Fina“ udružio humor, čvrstu naraciju i kritičnost prema društvu, pri čemu je kao majstor kolokvijalnog rečnika pomogao popularizaciji prepoznatljive američke literature izgrađene na američkim temama i jeziku. Ovaj njegov roman je deo obavezne školske lektire u SAD iz koje je često bio i isključivan, ne samo zbog političke korektnosti i česte upotrebe reči nigger (crnja), koja je bila u širokoj upotrebi pre Američkog građanskog rata u kome se radnja romana događa.
Izvorni rukopis „Haklberija Fina“ pronađen je 1990. u Holivudu i posle dužeg utvrđivanja vlasničkih prava, zajedno sa drugim do tada neobjavljenim Tvenovim materijalima, dodeljen je 1992. javnoj knjižari Bafala i okrugu Iri. Obnovljeno i sa neobjavljenim materijalom dopunjeno izdanje „Doživljaja Haklberija Fina“ objavljeno je četiri godine kasnije.
Mark Tven je jedan od književnih pseudonima Samjuela Langhorna Klemensa (Florida, 30. novembar 1835 – Reding, 21. april 1910) i iza njegovog značenja krije se jedna od rečnih plovidbenih komandi. Detinjstvo je proveo na obalama Misisipija, gde je učio za tipografa, radio kao kormilar na rečnom brodu, a potom išao u potragu za zlatom u Kaliforniji, putovao po Srednjem istoku i Evropi.
Štampar, radnik u rudnicima srebra, novinski dopisnik u Nevadi, Mark Tven je počeo da se bavi pisanjem posle preseljenja u San Francisko, a uz podršku pisaca Artemusa Vorda i Breta Harta. Njegov prvo delo, bajka sa kalifornijskih zlatnih polja, za nekoliko meseci postalo je veoma popularno. Posle osnivanja porodice seli se u Konektikat, a jedno vreme bio je vlasnik izdavačke kuće.
Većina Tvenovih najboljih dela nastala je između 1870. i 1890: „Doživljaji Toma Sojera“ (1876), „Kraljević i prosjak“ (1882), „Život na Misisipiju“ (1883), „Doživljaji Haklberija Fina“ 1884, „Jenki na dvoru kralja Artura“ (1889), kratke priče, filozofski, socijalni i politički eseji. Rukopis „Tajanstvenog stranca“ objavljeno je posthumno 1916, a za sobom ostavio je i nedovršenu autobiografiju koju je 1924. izdala njegova sekretarica Alberta Bigelou Pejn. Porodični tragičar, počasni doktor Oksfordskog univerziteta, Mark Tven bio je jedan od malobrojnih prijatelja srpskog naučnika Nikole Tesle.
Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas
Iako je prvi put objavljen sredinom prošlog veka, prevod Jelisavete Marković se i danas vrlo lepo čita i, što je najvažnije, razumljiv je savremenoj publici. Za razliku od romana „Doživljaji Toma Sojera“, koji je pisan u trećem licu, „Doživljaji Haklberija Fina“ pisani su u prvom licu, iz perspektive glavnog junaka Haklberija Fina. Vidi se da je prevoditeljka upravo posebnu pažnju posvetila tome da verno, a opet književno uspelo, na srpski jezik prenese ton i karakteristike Hakovog specifičnog govora, kaže za Danas Jasmina Radojičić, urednik ovog izdanja, a odskora i cele Lagunine edicije Klasici književnosti za decu.
Na pitanje kako kao urednik objašnjava popularnost ovog dela, ona podseća da je „Ernest Hemingvej jednom prilikom napisao da sva moderna američka književnost započinje ovom knjigom“.
Dajući glas jednom zlostavljanom, siromašnom dečaku koji zajedno s odbeglim robom pokušava da živi slobodno, Mark Tven je pokazao da je bolji svet moguć i da je moguće menjati postojeće odnose u društvu. Zahvaljujući ubedljivim likovima i izuzetnom pripovedačkom daru, pisac je ovu važnu ideju izneo na jedan zanimljiv i upečatljiv način koji i dalje budi interesovanje generacijama čitalaca širom sveta, smatra urednica.
Trinaestogodišnji Haklberi Fin ne želi više da živi sa ocem pijanicom, pa nezadovoljan ograničenjima novog doma, odlučuje da inscenira sopstvenu smrt i splavom krene duž reke Misisipi. Pridružuje mu se odbegli rob Džim. Zajedno dele avanture, prijateljstvo, ali i nevolje koje stižu.
Haklberi Fin se, kao sporedni lik nastao po uzoru na Tvenovog prijatelja iz detinjstva Toma Blankenšipa, pojavljuje u romanu „Doživljaji Toma Sojera“, koji je baziran na piščevom detinjstvu u Hanibalu. „Doživljali Haklberija Fina“, koji imaju ozbiljniji ton, smatraju se prvim velikim američkim romanom zahvaljujući kome se, između ostalog, sačuvala slika o životu na Misisipiju pre Američkog građanskog rata u kome je Tven učestvovao na strani Konfederacije.
Tven je u „Doživljajima Haklberija Fina“ udružio humor, čvrstu naraciju i kritičnost prema društvu, pri čemu je kao majstor kolokvijalnog rečnika pomogao popularizaciji prepoznatljive američke literature izgrađene na američkim temama i jeziku. Ovaj njegov roman je deo obavezne školske lektire u SAD iz koje je često bio i isključivan, ne samo zbog političke korektnosti i česte upotrebe reči nigger (crnja), koja je bila u širokoj upotrebi pre Američkog građanskog rata u kome se radnja romana događa.
Izvorni rukopis „Haklberija Fina“ pronađen je 1990. u Holivudu i posle dužeg utvrđivanja vlasničkih prava, zajedno sa drugim do tada neobjavljenim Tvenovim materijalima, dodeljen je 1992. javnoj knjižari Bafala i okrugu Iri. Obnovljeno i sa neobjavljenim materijalom dopunjeno izdanje „Doživljaja Haklberija Fina“ objavljeno je četiri godine kasnije.
Mark Tven je jedan od književnih pseudonima Samjuela Langhorna Klemensa (Florida, 30. novembar 1835 – Reding, 21. april 1910) i iza njegovog značenja krije se jedna od rečnih plovidbenih komandi. Detinjstvo je proveo na obalama Misisipija, gde je učio za tipografa, radio kao kormilar na rečnom brodu, a potom išao u potragu za zlatom u Kaliforniji, putovao po Srednjem istoku i Evropi.
Štampar, radnik u rudnicima srebra, novinski dopisnik u Nevadi, Mark Tven je počeo da se bavi pisanjem posle preseljenja u San Francisko, a uz podršku pisaca Artemusa Vorda i Breta Harta. Njegov prvo delo, bajka sa kalifornijskih zlatnih polja, za nekoliko meseci postalo je veoma popularno. Posle osnivanja porodice seli se u Konektikat, a jedno vreme bio je vlasnik izdavačke kuće.
Većina Tvenovih najboljih dela nastala je između 1870. i 1890: „Doživljaji Toma Sojera“ (1876), „Kraljević i prosjak“ (1882), „Život na Misisipiju“ (1883), „Doživljaji Haklberija Fina“ 1884, „Jenki na dvoru kralja Artura“ (1889), kratke priče, filozofski, socijalni i politički eseji. Rukopis „Tajanstvenog stranca“ objavljeno je posthumno 1916, a za sobom ostavio je i nedovršenu autobiografiju koju je 1924. izdala njegova sekretarica Alberta Bigelou Pejn. Porodični tragičar, počasni doktor Oksfordskog univerziteta, Mark Tven bio je jedan od malobrojnih prijatelja srpskog naučnika Nikole Tesle.
Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas
