P. D. Džejms – „Prekrijte joj lice“
Ponovni susret sa majstoricom i veterankom žanra krimi-misterija, rečit uvid u britanski klasni sistem i superiornost spisateljice i njenog istražitelja bez straha i mane.
U jeku ponovno oživelog interesovanja za krimi-misterije (mahom izazvane zbilja kolosalnim uspesima dela pokojnog Stiga Lašona i Borisa Akunjina), neki su se setili i onih koji su udarali temelje savremenijeg pogleda na datosti žanra. Otud pred nama dva prevoda misterija istinske veteranke žanra P. D. Džejms. Iz pera ove još uvek vitalne i stvaralački aktivne majstorice žanra (reč je o devedesetogodišnjoj dami) stižu nam misterije Prekrijte joj lice i Ubistveni um, obe iz serijala o poduhvatima tihog, a superiornog policijskog istražitelja Adama Dalgliša.
Prekrijte joj lice je tipično delo za opus Džejmsove i predstavlja dobar uvid u zakonitosti na kojima je zasnovan podžanr „priče o ubistvu na selu“. Nakon seoskog vašara u gospodskoj kući ugledne i vidno osiromašene porodice Maksi pronađen je leš mlade kućne pomoćnice Sali Džep, nedavno pristigle iz doma za mlade, nevenčane majke. Sve to se dogodilo nakon što je Džapova obznanila iznenadnu veridbu sa sinom i naslednikom titule i imetka Maksijevih, u kući u kojoj boravi i nekoliko viđenijih gostiju. Od kojih baš svi, uključujući i poštovane domaćine, naravno, imaju motiv za ubistvo zlosrećne sluškinje.
U ovom romanu, baš kao i u svakom drugom naslovu iz bogate bibliografije P. D. Džejms, lako je detektovati sve ključne sastojke od kojih se izrađuje dobra misterija koja se tiče ubistva u zatvorenom okruženju. Džejmsova ne beži od datosti, već hrabro barata samozadatim okvirom, dokazujući i svoje umeće i suštinsku potentnost te očigledno dobitne i za čitaoce i dalje privlačne formule. Tako se u Prekrijte joj lice nižu karakteristična rešenja, prepoznatljivi detalji, očekivani lažni tragovi i magloviti rukavci, kao i opšta mesta koja nisu izgubila na učinkovitosti. Naprotiv. Ono čime Džejmsova zapravo prevashodno očarava jeste samopouzdanje i vera i u svoj dar i u kanon.
A ono što prozu i pristup Džejmsove čini razaznatljivim u poređenju sa ipak uspešnijom prethodnicom Agatom Kristi, recimo, jeste njena spremnost da se na nivou implicitnog, ispod osnovnog sloja misterioznog ubistva sa puno nepoznatih po pitanju motiva, izvodljivosti i prilike da se zločin i počini, pozabavi i razmatranjem suštinski strogo kodiranim i dan danas upadljivo staleški ustrojenim britanskim društvom. Naravno, ovde nećemo naći glasnu, jasnu i strastveno izloženu kritiku društvene anomalije toliko duboko ukorenjene i u psihu britanskog življa da se na svaki pokušaj redefinisanja i talasanja reaguje u znak protesta, pa i ubistvom; Džejmsova taj zadatak prepušta drugim autorima, piscima drugačijeg profila, svetonazora i interesovanja. Ona se dobrovoljno zadržava na aspektu naznačenog, odlučujući se za Britance tako tipčan understatement.
Tako u konačnom zbiru, Prekrijte joj lice (poput većine misterija sa inspektorom Dalglišom, pretočenih i u TV seriju) može da zadovolji širok krug čitalaca, jer funkocioniše i kao uspela misterija za one prevashodno tome naklonjene, ali i kao literarno umešno zaokružen uvid u ostrvske prilike i istoriju ondašnjih privatnih života. Jedino što sreću kvari je drven (čak i u slučajevima dobro poznatih britanskih idioma), nevešt i često veoma nefunkcionalan prevod ovog dela (za koji je zaslužna Branislava Radović-Stoijiljković), ali to je već priča o našim prilikama.
Izvor: www.popboks.com
Autor: Zoran Janković
U jeku ponovno oživelog interesovanja za krimi-misterije (mahom izazvane zbilja kolosalnim uspesima dela pokojnog Stiga Lašona i Borisa Akunjina), neki su se setili i onih koji su udarali temelje savremenijeg pogleda na datosti žanra. Otud pred nama dva prevoda misterija istinske veteranke žanra P. D. Džejms. Iz pera ove još uvek vitalne i stvaralački aktivne majstorice žanra (reč je o devedesetogodišnjoj dami) stižu nam misterije Prekrijte joj lice i Ubistveni um, obe iz serijala o poduhvatima tihog, a superiornog policijskog istražitelja Adama Dalgliša.
Prekrijte joj lice je tipično delo za opus Džejmsove i predstavlja dobar uvid u zakonitosti na kojima je zasnovan podžanr „priče o ubistvu na selu“. Nakon seoskog vašara u gospodskoj kući ugledne i vidno osiromašene porodice Maksi pronađen je leš mlade kućne pomoćnice Sali Džep, nedavno pristigle iz doma za mlade, nevenčane majke. Sve to se dogodilo nakon što je Džapova obznanila iznenadnu veridbu sa sinom i naslednikom titule i imetka Maksijevih, u kući u kojoj boravi i nekoliko viđenijih gostiju. Od kojih baš svi, uključujući i poštovane domaćine, naravno, imaju motiv za ubistvo zlosrećne sluškinje.
U ovom romanu, baš kao i u svakom drugom naslovu iz bogate bibliografije P. D. Džejms, lako je detektovati sve ključne sastojke od kojih se izrađuje dobra misterija koja se tiče ubistva u zatvorenom okruženju. Džejmsova ne beži od datosti, već hrabro barata samozadatim okvirom, dokazujući i svoje umeće i suštinsku potentnost te očigledno dobitne i za čitaoce i dalje privlačne formule. Tako se u Prekrijte joj lice nižu karakteristična rešenja, prepoznatljivi detalji, očekivani lažni tragovi i magloviti rukavci, kao i opšta mesta koja nisu izgubila na učinkovitosti. Naprotiv. Ono čime Džejmsova zapravo prevashodno očarava jeste samopouzdanje i vera i u svoj dar i u kanon.
A ono što prozu i pristup Džejmsove čini razaznatljivim u poređenju sa ipak uspešnijom prethodnicom Agatom Kristi, recimo, jeste njena spremnost da se na nivou implicitnog, ispod osnovnog sloja misterioznog ubistva sa puno nepoznatih po pitanju motiva, izvodljivosti i prilike da se zločin i počini, pozabavi i razmatranjem suštinski strogo kodiranim i dan danas upadljivo staleški ustrojenim britanskim društvom. Naravno, ovde nećemo naći glasnu, jasnu i strastveno izloženu kritiku društvene anomalije toliko duboko ukorenjene i u psihu britanskog življa da se na svaki pokušaj redefinisanja i talasanja reaguje u znak protesta, pa i ubistvom; Džejmsova taj zadatak prepušta drugim autorima, piscima drugačijeg profila, svetonazora i interesovanja. Ona se dobrovoljno zadržava na aspektu naznačenog, odlučujući se za Britance tako tipčan understatement.
Tako u konačnom zbiru, Prekrijte joj lice (poput većine misterija sa inspektorom Dalglišom, pretočenih i u TV seriju) može da zadovolji širok krug čitalaca, jer funkocioniše i kao uspela misterija za one prevashodno tome naklonjene, ali i kao literarno umešno zaokružen uvid u ostrvske prilike i istoriju ondašnjih privatnih života. Jedino što sreću kvari je drven (čak i u slučajevima dobro poznatih britanskih idioma), nevešt i često veoma nefunkcionalan prevod ovog dela (za koji je zaslužna Branislava Radović-Stoijiljković), ali to je već priča o našim prilikama.
Izvor: www.popboks.com
Autor: Zoran Janković
Autor: P. D. Džejms
