Pismo čitaoca povodom romana „Uznemireni ljudi“
Dragi Fredriče Bakmane,
Volim te. Na potpuno platonski način. Ali svakako želim da te zagrlim. Jer način na koji pišeš je tako... zabavan. Topao. Pametan. Ljudski. I čini me srećnom. I tužnom. Šmrkćem od smeha. I taj osećaj da negde postoji neko ko razume trenutno ljudsko stanje.
Dakle, ovo je priča o pljački banke koja je pošla skroz naopako. Ili je priča o taocima. Ili o mostu. Ili o donošenju loših odluka. Ili je ovo priča o idiotima. Jer svi smo mi idioti ponekad. A biti čovek je ponekad jako teško.
Bakmanu je ponovo pošlo za rukom da me nasmeje i rasplače u gotovo jednakoj meri svojim predivnim, živopisnim i kreativnim stilom, čudnim likovima i izuzetnom ranjivošću i ljudskim bolom.
Knjiga veoma mudro plete niti od priča i likova i jednom kada pomislite da ste sve shvatili, potpuno menja smer i to na veoma pametan i zanimljiv način, ne samo zarad promene smera. Govori nam o odnosu roditelja i dece, o bezuslovnoj ljubavi, o teretu uzora, o tome da nikada ne znate da li zaista radite pravu stvar ili bar dovoljno dobru. Govori nam o ljubavi, gubitku, starenju, mladosti i skrivanju strahova. O udaljenosti i bliskosti. O pokajanju. O stvaranju novih prijateljstava. I o tome da nikada nije kasno za novu šansu.
Razvićete simpatije prema svim likovima romana dok ih pratite na putu na kom je dovoljna jedna veoma pogrešna odluka da se sve sruči na njih. I na kraju ćete možda najviše saosećati sa najiritantnijim i najokrutnijim likovima jer ćete videti zašto su takvi, odnosno da su duboko humani i uplašeni.
Mislim da će svako ko je imao dodirnih tačaka sa psihičkim oboljenjima ili komplikovanim porodičnim odnosima pronaći sebe u ovoj priči. Bakman očigledno gaji veliku ljubav prema svim pomalo ćaknutim ljudima koji šetaju planetom – stalo mu je do njih čak i kada prikazuje njihovu najgoru ili najranjiviju stranu. A to je tako dirljivo i iskreno.
S obzirom na ljubav koju sam razvila prema ovoj knjizi i „Uveu“, mislim da je vreme da pročitam i sve ostale njegove knjige. Sa nestrpljenjem očekujem i sledeću. Hvala ti, Fredriče, što deliš svoj svet i svoje predivne ludake sa mnom.
Izvor: Goodreads
Prevod: Dragan Matković
Volim te. Na potpuno platonski način. Ali svakako želim da te zagrlim. Jer način na koji pišeš je tako... zabavan. Topao. Pametan. Ljudski. I čini me srećnom. I tužnom. Šmrkćem od smeha. I taj osećaj da negde postoji neko ko razume trenutno ljudsko stanje.
Dakle, ovo je priča o pljački banke koja je pošla skroz naopako. Ili je priča o taocima. Ili o mostu. Ili o donošenju loših odluka. Ili je ovo priča o idiotima. Jer svi smo mi idioti ponekad. A biti čovek je ponekad jako teško.
Bakmanu je ponovo pošlo za rukom da me nasmeje i rasplače u gotovo jednakoj meri svojim predivnim, živopisnim i kreativnim stilom, čudnim likovima i izuzetnom ranjivošću i ljudskim bolom.
Knjiga veoma mudro plete niti od priča i likova i jednom kada pomislite da ste sve shvatili, potpuno menja smer i to na veoma pametan i zanimljiv način, ne samo zarad promene smera. Govori nam o odnosu roditelja i dece, o bezuslovnoj ljubavi, o teretu uzora, o tome da nikada ne znate da li zaista radite pravu stvar ili bar dovoljno dobru. Govori nam o ljubavi, gubitku, starenju, mladosti i skrivanju strahova. O udaljenosti i bliskosti. O pokajanju. O stvaranju novih prijateljstava. I o tome da nikada nije kasno za novu šansu.
Razvićete simpatije prema svim likovima romana dok ih pratite na putu na kom je dovoljna jedna veoma pogrešna odluka da se sve sruči na njih. I na kraju ćete možda najviše saosećati sa najiritantnijim i najokrutnijim likovima jer ćete videti zašto su takvi, odnosno da su duboko humani i uplašeni.
Mislim da će svako ko je imao dodirnih tačaka sa psihičkim oboljenjima ili komplikovanim porodičnim odnosima pronaći sebe u ovoj priči. Bakman očigledno gaji veliku ljubav prema svim pomalo ćaknutim ljudima koji šetaju planetom – stalo mu je do njih čak i kada prikazuje njihovu najgoru ili najranjiviju stranu. A to je tako dirljivo i iskreno.
S obzirom na ljubav koju sam razvila prema ovoj knjizi i „Uveu“, mislim da je vreme da pročitam i sve ostale njegove knjige. Sa nestrpljenjem očekujem i sledeću. Hvala ti, Fredriče, što deliš svoj svet i svoje predivne ludake sa mnom.
Izvor: Goodreads
Prevod: Dragan Matković
