„Poslednja stanica Aušvic“ – Moja priča o preživljavanju napisana u logoru
Neverovatna priča o patnji i preživljavanju jednog zatvorenika Aušvica, za koju se veruje da je jedina dovršena knjiga napisana unutar samog logora.
Edi de Vind, holandski lekar i psihijatar, poslat je u Aušvic sa svojom ženom Fridel, koju je sreo i oženio u radnom logoru Vesterbork u Holandiji. U Aušvicu su prošli kroz brutalan proces selekcije i stavljeni su da rade. Svakoga dana, svaki sat je postao borba za opstanak.
Za Edija je to značilo pregovaranje sa prevrtljivim stražarima u bolničkoj kasarni. Za Fridel je značilo izbegavanje varvarskih medicinskih eksperimenata koje su sprovodili nacisti. Kako se rat bližio kraju i ruska armija se približavala, nacisti su bežali vodeći sa sobom veliki broj zarobljenika, uključujući Fridel. Edi je ostao sakrivši se ispod gomile stare odeće. Našavši svesku i olovku, počeo je da beleži svoja iskustva.
„Poslednja stanica Aušvic“ je neverovatan opis života zarobljenika, zapis o borbi za opstanak nastao gotovo u realnom vremenu, ali takođe i zapis o povremenim trenucima radosti koju su Edi i Fridel nalazili jedno u drugom – šaljući poruke kroz ogradu, ponekad iskradajući kratak zagrljaj. Ovo je jedinstvena i bezvremena priča koja dokumentuje najbolje i najgore od čovečanstva i podseća nas za šta smo mi, ljudi, sposobni, ali i da ima nade, čak i u paklu. Ova knjiga, za koju se misli da je jedina koja je u celini napisana unutar Aušvica, će vam ostati u mislima dugo nakon okretanja poslednje stranice.
Edi de Vind (1916-1987) bio je poslednji jevrejski doktor koji je diplomirao na Univerzitetu u Lajdenu tokom Drugog svetskog rata. Dobrovoljno je radio u radnom logoru Vesterbork verujući da će tako od deportovanja spasiti majku koju su odveli Nemci. Tamo je upoznao u oženio svoju prvu ženu, Fridel. Par je deportovan u Aušvic 1943. De Vind se vratio u Holandiju leta 1945. i specijalizovao psihijatriju i psihoanalizu. Godine 1949. objavio je članak „Confrontation with Death“ u kome je uveo ideju o sindromu koncentracionog logora. „Poslednja stanica Aušvic“ je objavljena na holandskom februara 1946. a prvi put na engleskom 2020. Koliko se zna, to je jedina cela knjiga napisana u samom Aušvicu.
Izvor: penguin.co.nz
Prevod: Borivoje Dožudić
Edi de Vind, holandski lekar i psihijatar, poslat je u Aušvic sa svojom ženom Fridel, koju je sreo i oženio u radnom logoru Vesterbork u Holandiji. U Aušvicu su prošli kroz brutalan proces selekcije i stavljeni su da rade. Svakoga dana, svaki sat je postao borba za opstanak.
Za Edija je to značilo pregovaranje sa prevrtljivim stražarima u bolničkoj kasarni. Za Fridel je značilo izbegavanje varvarskih medicinskih eksperimenata koje su sprovodili nacisti. Kako se rat bližio kraju i ruska armija se približavala, nacisti su bežali vodeći sa sobom veliki broj zarobljenika, uključujući Fridel. Edi je ostao sakrivši se ispod gomile stare odeće. Našavši svesku i olovku, počeo je da beleži svoja iskustva.
„Poslednja stanica Aušvic“ je neverovatan opis života zarobljenika, zapis o borbi za opstanak nastao gotovo u realnom vremenu, ali takođe i zapis o povremenim trenucima radosti koju su Edi i Fridel nalazili jedno u drugom – šaljući poruke kroz ogradu, ponekad iskradajući kratak zagrljaj. Ovo je jedinstvena i bezvremena priča koja dokumentuje najbolje i najgore od čovečanstva i podseća nas za šta smo mi, ljudi, sposobni, ali i da ima nade, čak i u paklu. Ova knjiga, za koju se misli da je jedina koja je u celini napisana unutar Aušvica, će vam ostati u mislima dugo nakon okretanja poslednje stranice.
Edi de Vind (1916-1987) bio je poslednji jevrejski doktor koji je diplomirao na Univerzitetu u Lajdenu tokom Drugog svetskog rata. Dobrovoljno je radio u radnom logoru Vesterbork verujući da će tako od deportovanja spasiti majku koju su odveli Nemci. Tamo je upoznao u oženio svoju prvu ženu, Fridel. Par je deportovan u Aušvic 1943. De Vind se vratio u Holandiju leta 1945. i specijalizovao psihijatriju i psihoanalizu. Godine 1949. objavio je članak „Confrontation with Death“ u kome je uveo ideju o sindromu koncentracionog logora. „Poslednja stanica Aušvic“ je objavljena na holandskom februara 1946. a prvi put na engleskom 2020. Koliko se zna, to je jedina cela knjiga napisana u samom Aušvicu.
Izvor: penguin.co.nz
Prevod: Borivoje Dožudić
