Zavist, vradžbine i spletke, ropski položaj na poslu, razvrat i svemoć naglo obogaćenih kroz kriminal i zločin kroje sudbinu porodice u palanačkom gradu koji tone u ponor. Društvo na rubu propasti „liže“ svoje rane tako što na surov način ponižava, osuđuje i otpisuje čoveka.

Roditeljska sirotinja određuje Nejrin život. Glad, tabani izubadani ekserima i stid čine njeno detinjstvo. Poražavajuća borba da sačuva porodicu čini njenu mladost. Do čega vodi jedna njena suza u gradu „magacinu droge“? Da li je prihvatljiviji nadimak Siromah ili Narkoman? Koliko vredi ljubav dvoje mladih naspram zle i iskusne jezačare? Zašto je siromah „talac hleba koji jede“? Knjiga postavlja, ali i odgovara na još mnogo pitanja koja nisu samo tema romana već i realnost u kojoj živimo.

Roman je težak i potresan, ali ima i komičnih elemenata. Mikrosimbolika i antička tragika data je kao paralela uz život žene. U knjizi se javljaju dva filozofa koji na različite načine svedoče o savremenom čoveku. Dok jedan nosi previše knjiga i novina, drugi nosi punu torbu krpa od teksas platna oko vrata.

Roman „Ako dugo gledaš u ponor“ se brzo čita, jer je priča zanimljiva i izuzetno dobro ispripovedana, ali se ne zaboravlja i traži da ponovo bude pročitan i da se o njemu govori.

Izvor: kragujevcanka.rs