U trećem delu Bajke nad bajkama odnosno „Trećoj noći“ Nenad Gajić ide stazama koje je prethodno detaljno razradio u prva dva nastavka.

Priča se vraća na snažan ritam iz prvog dela, i kreće ka raspletu koji čitalac s nestrpljenjem očekuje da vidi. Ali i ovde važi ono što sam rekao za drugi deo, koji ima povremene pauze u naraciji. Prilikom čitanja ne treba žuriti ka kraju, to, bar po meni, nije bila ideja kojom se pisac vodio kad je pisao knjigu. Naprotiv, postoje veoma slikovito opisane scene koje će ljubiteljima prva dva dela biti prava poslastica da čitaju, i kojima će i kasnije želeti da se vrate. Tek kada se pažljivo pročita svaka scena stekne se pravi utisak o ovoj knjizi koja svakako nudi čitaocima mnogo više od kretanja ka konačnom raspletu bajke. U tom smislu preporuka svima, ne propuštajte nikako da se saživite sa Gajićevim majstorskim dočaravanjem detalja. Ovakve knjige se zbog toga i čitaju zar ne, pa znamo svi da na kraju neće pobediti sile mraka. 

Inače i ovde stoji ono što sam pominjao za prva dva dela, može se konsultovati i Gajićeva „Slovenska mitologija“ kako bi se dublje ušlo u motive na koje se priča naslanja.

Kada se jedno dugo putovanje konačno privede kraju, onda čitalac po pravilu zaklopi knjigu i malo se zamisli. Ovakva trilogija, nema sumnje, pomera granice domaće književnosti i usmerava je ka nekim novim putevima. Kad pisac nakon toliko godina završi druženje sa svojim likovima ono će mu izvesno mnogo nedostajati jer je, siguran sam u to, pisao i družio se s njima s velikim zadovoljstvom. Čitaoci su tu u prednosti jer uvek mogu da čitaju „Bajku“ ponovo.

Ono što bi ovako slikovita trilogija svakako zaslužila jeste jedna dobra ekranizacija, da uživamo i mi u našim filmskim verzijama epske fantastike.

Autor: Miloš Jastrebić
Izvor: Klasici književnosti