Rabindranat Tagore je indijski pisac koji je osvojio svet lepotom svojih tekstova. Tolikom da je postao prvi pesnik koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine. Njegovo najpoznatije delo je zbirka pesama „Gradinar“ koju je napisao na bengalskom i, svestan da se poezija gubi u prevodu (što je rekao njegov savremenik Robert Frost) ali i da Britanci teško da će čitati nešto što nije na engleskom (studirao je jedno vreme u Britaniji i dobio titulu viteza koju je vratio u znak protesta zbog britanskog masakra sika), preveo na engleski.

„Gradinar“ koji inspiraciju crpi i od Vitmana i Šelija i, naravno, iz indijske tradicije, oduševio je zapadnu publiku svojom simbolikom, kombinacijom modernog i tradicionalnog. Knjiga poezije postala je jedan od najboljih primera poznog evropskog simbolizma koju je, ironično, napisao Indijac. „Gradinar“ je poema o ljubavi i jedinstvu čoveka i univerzuma. Drugim rečima, knjiga ljubavi. I to ne samo ljubavi muškarca prema ženi već ljubavi generalno – prema ljudima, Zemlji, životu…

Čarobne ilustracije Ane Grigorjev dale su nov sloj predivnoj odi životu Tagorea, dopunjujući, obogaćujući njegove reči, otkrivajući čitaocu skrivene simbole kojih je „Gradinar“ prepun. Retki su oni koji se nisu bar jednom susreli sa poezijom Tagorea, ali ovako „upakovano“ – sa divnim prevodom i isto tako raskošnim ilustracijama koje prate tekst – čitanje „Gradinara“ je novo iskustvo koje ne treba propustiti.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik