Kao neko ko se vrtoglavom brzinom približava devetoj deceniji života, sve sam svesnija činjenice da još uvek nisam spremna da napustim ovaj svet. Razloge za to pre svega treba tražiti u mojoj fascinaciji budućnošću čovečanstva. Naša „ljubavna afera“ počela je pre mnogo decenija, upravo onog dana kada sam dozvolila sebi da na trenutak zastanem i počela da razmišljam koliko se svet promenio u odnosu na moje detinjstvo. Imam toliko godina da se sećam telefona koji su vezu sa centralom uspostavljali okretanjem ručice na aparatu. Dobro se sećam i večeri kada smo svi sedeli pred malim crno-belim televizorom dok je moj otac na krovu okretao antenu u potrazi za željenim kanalom (na raspolaganju smo imali samo tri), kao i dana kada sam pomagala majci da ugura odeću u cediljku prikačenu na veš-mašinu. Tokom 20. veka, a naročito njegove druge polovine, svet se menjao tolikom brzinom da, bar u mom slučaju, nije bilo moguće ostati ravnodušan. Zbog svog interesovanja za inovacije i sve što nam donosi budućnost, uvek sam gravitirala ka knjigama koje su pisali futuristi, autori poput Alvina Toflera, Džona Nezbita i Fejt Popkorn.

Knjigu „2030: Kako će se najjači trendovi današnjice sudariti i preoblikovati budućnost sveta“ naručila sam još pre nego što se zvanično našla u prodaji. Nisam nimalo oklevala i mogu vam reći da se nisam razočarala. Njen sadržaj učvrstio je moju odluku da što duže ostanem tu gde sam – ako ni zbog čega drugog, a ono zbog želje da vidim da li će se i u kojoj meri autorova predviđanja ostvariti. Mauro F. Giljen je profesor međunarodnog menadžmenta na Poslovnoj školi Vorton i očigledno je uložio mnogo truda u istraživanje teme o kojoj piše (pogledajte samo spisak izvora na kraju knjige), ali njegova knjiga nije suvoparni udžbenik namenjen stručnim krugovima. Daleko od toga. (Možda bi trebalo da napomenem da je ne možete tek tako prelistati, ali toliko je zanimljiva da vam to neće ni pasti na pamet.) Moju pažnju je privukao jednom jedinom rečenicom: „Jednostavno rečeno, svet kakav danas znamo 2030. više neće postojati.“

Zaista? Recite mi nešto više o tome!

Giljen to i čini, i to kroz osam poglavlja posvećenih različitim temama, u kojima iznosi čitav niz fascinantnih predviđanja o ne tako dalekoj budućnosti. Proučavanjem demografskih trendova, na primer, došao je do zaključka da će do 2030. godine najbrojniju generaciju predstavljati stanovništvo starije od šezdeset godina (interesantno je da baš ta grupa danas poseduje 80 posto bogatstva u Sjedinjenim Državama) i da će za deset godina više od 50 posto svetskog bogatstva pripadati ženama. Veoma su zanimljive i njegove procene koje se tiču nataliteta. Do 2030. godine, navodi između ostalog Giljen, jednu trećinu novih penzionera i dve trećine novih penzionerki u Americi činiće ljudi bez potomstva. On kaže i da je ljudski rod, kada je reč o tehnologiji, tek zagrebao površinu. Do 2030. biće više kompjutera nego ljudskih mozgova i više industrijskih robota nego fabričkih radnika. Ovaj autor tvrdi i da će veštačka inteligencija svetu doneti epohalne promene. Upotreba papirnog novca konstantno opada i izgleda da ćemo za deset godina živeti u svetu u kome će plaćanje kešom biti stvar prošlosti. Više od 80 posto svetske trgovine danas se obavlja u dolarima, ali i to će se uskoro promeniti.

Kao zaključak mogu samo da kažem da smo suprug i ja zahvaljujući pandemiji konačno shvatili da možemo videti, čuti i kupiti praktično sve što poželimo bez napuštanja kuće i sasvim je moguće da će jedna od njenih posledica biti još brži prodor tehnologije u svaki aspekt našeg života. Ostaje nam da vidimo da li će se predviđanja profesora Giljena ispuniti, ali ako želite da se pripremite za budućnost o kojoj govori, preporučujem da pročitate njegovu knjigu.

Izvor: Goodreads
Pevod: Jelena Tanasković