Zbog Gejmenoveproze želim da pišem. Naravno da ne mislim da bih mogao bolje od njega, već mi daje ogromnu inspiraciju kada god pročitam nešto što je napisao. Veliki sam Gejmenov obožavalac još od serijala o Sendmenu i to se nikada neće promeniti. „Anansijevi momci“ je fantastična knjiga, još bolja od „Američkih bogova“, jer je priča ličnija, intimnija.

Debelog Čarlija, kome to nije pravo ime već mu ga je otac nadenuo (a imena koja njegov otac nadene zauvek se zadrže), majka je odvela u Englesku kada je bio mali, uglavnom da bi pobegla od njegovog oca. Debeli Čarli živi dobar život i sada je veren za Rouzi, ali stvari kreću po zlu kada njegova predivna verenica počne da insistira da Čarli pozove oca na venčanje. Debeli Čarli otkriva da mu je otac upravo umro i zato odlazi na Floridu na sahranu. Tu počinje niz događaja zbog kojih će Debeli Čarli upoznati svog šarmantnog brata Pauka, čoveka sa božanskim moćima – moćima njihovog oca, istini za volju. Pauk je impulsivan i sve radi za svoj gorš, što samo pogoršava situaciju. Međutim, stvari izmiču kontroli kada se umešaju i drugi bogovi. Njihov otac, poznatiji kao Anansi, nije bio baš omiljen među drugim bogovima, a njihova osveta će i te kako uticati i na naše momke. Debeli Čarli se u probleme uvalio do grla i, za promenu, isto se desilo i Pauku. Čak ni starice, koje naizgled znaju šta se dešava, možda neće moći da im pomognu pre nego što bude prekasno.

Svaka stranica „Anansijevih momaka“ je čista poslastica, jer je Gejmenova proza izuzetno uzbudljiva. Autora očito fasciniraju bajke, mitovi i priče, na šta ukazuju i njegova ostala dela. U ovom delu Anansi je ukrao priče sveta od Tigra još dok je svet bio mlad, a Tigar mu to nikada nije oprostio. Gejmenova ljubav prema predanjima i pripovedanju se zaista ističe, njegove reči zvuče skoro pesnički.

Ova priča je ispripovedana iz trećeg lica, ali povremeno će se pripovedač obratiti i samom čitaocu – onako usputno, pa se vraća na priču. To je predivna tehnika koja se nadovezuje na mitološke aspekte knjige. I nigde u knjizi nema suvišne reči.

Priče Gejmenovih likova se ljupko prepliću, a Debeli Čarli i Pauk su zanimljiv dvojac. Iako su me njihove tajne iznenadile, odlično se uklapaju. Debeli Čarli nije neko kome sve ide od ruke, niti je voljan da se ističe ukoliko bi mogao da bude povređen. On je sjajan pevač koji u potpunosti dobija tremu kada treba da nastupi pred ljudima. Kao da ga, od kada se skrasio sa Rouzi, ništa ne motiviše. Pauk je, sa druge strane, potpuna suprotnost, živi u trenutku i radi šta želi.

Još jedan dobar lik je Grejam Kouts, zli šef Debelog Čarlija, koji niže prevare kad god obruč počne da se oko njega steže. Uvek ima rezervni plan, ali ovog puta stvari zaista idu po zlu, pa on postaje sve luđi i luđi. Jedino što mi se kod njega nije svidelo jeste to što je nerazjašnjeno u kojoj meri je za njegovu ličnost zaslužan neki drugi uticaj. Mada, siguran sam da je Gejmen ciljao na to da dvosmislenost jeste srž njegovog karaktera.

Glavni ženski likovi Dejzi i Rouzi nisu možda prisutni koliko bih voleo da budu, ali imaju divne momente u priči. Donekle je očigledan ishod odnosa između glavna četiri lika, ali sam bez obzira na to uživao u njihovim avanturama. Dejzi je impulsivna policajka koja je spremna da batali sve kako bi uhvatila negativca; iako Rouzi na početku knjige ostavlja prilično mlak utisak, kasnije pokazuje unutrašnji žar koji to pobija. Stariji ženski likovi su sporedni (Rouzina majka i starice koje pomažu Debelom Čarliju), i svaka je zanimljiva na svoj način.

Zaplet knjige je veoma jasan, uprkos svom natprirodnom poreklu. U „Anansijevim momcima“ nema ničeg što je neobjašnjivo ili nelogično; zapravo, svako putovanje u drugu stvarnost ima jake osnove u priči. Uživao sam u mitologiji kojom se Gejmen služi i svidelo mi se kako motiv osvete sve vreme opstaje kod starih bogova zbog onoga što im je Anansi priredio. Najviše sam uživao u fascinantnom odnosu između dva brata.

Sve u svemu, roman „Anansijevi momci“ je još jedan Gejmenov pun pogodak!

Izvor: curledup.com
Prevod: Đorđe Radusin