Prikaz knjige „Avanture nevaljale devojčice“ Marija Vargasa Ljose
Kada 1950. godine Rikardo Somokurcio prvi put sretne Lili, egzotičnu „Čileanku“ koja se pojavila među tinejdžerima u Limi u Peruu, on ima petnaest godina i siguran je samo u jednu stvar – da je ona najčarobnije biće koje je ikada video. Njegova mladalačka zanesenost kasnije prerasta u opsesiju koja će trajati celog života. Priča o tome kako je Lili dominirala svim aspektima njegovog ljubavnog života duže od četrdeset godina pokazuje istovremeno misterioznu snagu bezuslovne ljubavi i opasnosti koje donosi odanost pogrešnoj osobi.
Lili predstavlja varljivu svetlost tokom većeg dela Rikardovog života, pojavljuje se i nestaje, menja imena... Privlačnost moći je vodi u revolucionarnu Kubu, privlačnost bogatstva u Pariz, „konjički svet“ u Englesku, i na kraju, privlačnost moći i bogatstva dovodi je do Japana gde joj je ljubavnik sadista koji je važan član jakuza. Ipak, uvek je nekako nalazila način da se vrati Rikardu kome nikada nije izjavila ljubav uprkos njegovom bespogovornom prihvatanju svih poniženja koja mu je priredila (ili možda baš zbog toga).
Od Lime preko Pariza, Londona i Madrida, priča o „nevaljaloj devojčici“ i „dobrom dečku“ se razvija ispitujući sve aspekte ljubavi i izdaje. Tokom romana menjaju se lokacije i političke klime zemalja u kojima se glavni junaci nalaze zbog različitih obaveza. Bilo da je reč o revolucionarnoj Kubi gde Lili odlazi kao „drugarica Arleta“, ili geriliskom pokretu Tupaka Amara u Peruu gde se neki od Rikardovih prijatelja bore protiv vlade, ili revolucionarnim pokretima u Francuskoj oko pada Šarla de Gola ili različitim sednicama Ujedinjenih nacija tokom sedamdesetih i osamdesetih kojima Rikardo prisustvuje kao prevodilac za UNESKO – ljubav, politika i nasilje stoje rame uz rame.
Mario Vargas Ljosa zasniva zaplet svog romana na „Gospođi Bovari“, knjizi koja ga je fascinirala tokom većeg dela njegove karijere i koju je često pominjao u svojim esejima i intervjuima. Ipak, uspeva da od lika Lili stvori jedinstvenu junakinju – fatalnu ženu koja neprestano ulazi i izlazi iz Rikardovog života gde god se on nalazio – tako da sličnost sa Floberovim romanom ostaje u pozadini. Lili, ili koje god ime da koristi kada uleti u njegov život tokom romana, proizvod je svoga vremena, žena kojoj seksualna sloboda dozvoljava da juri za onim što joj je potrebno, čak i ako to znači upuštanje u aferu sa jednim od vođa kubanske revolucije ili učestvovanje u seksualnim uvrnutostima svog ljubavnika gangstera u Japanu. Uvek kada se nalazi u nekom većem problemu, Rikardo je tu za nju – ne voli ga i ne predstavlja joj problem da ga iskoristi kako bi se izvukla iz situacije u kojoj se našla – a zatim nastavlja da prati neki novi hir, iznenada nestaje, a on, kao i obično, ostaje sam.
S druge strane, Rikardo je zadovoljan svojim poslom prevodica, putuje svetom radeći taj posao za UNESKO i živi, kako bi to za većinu ljudi bilo, prazan život bez uzvraćene ljubavi. Žrtvuje svaki oblik dugoročne sreće koju bi „normalna“ veza mogla da donese zarad uzbuđenja koje mu Lili povremeno pruža, nesposoban da se pridržava obećanja sebi da kada mu se sledeći put javi, neće odgovoriti.
Vargas Ljosa, čija fascinacija politikom prožima mnoge njegove romane, proširuje perspektivu ove knjige dalje od ljubavne priče povezujući mnoga iskustva svojih likova sa revolucionarnim politikama, a posebnu pažnju pridaje raznim peruanskim vođama čije su administracije osiromašile stanovništvo u periodu od šezdesetih do devedestih godina prošlog veka. Kako je i sam bio kandidat za predsednika Perua 1990. godine, autor povlači paralele između nevaljale devojčice (koja predstavlja Rikardove nade – koje se neprestano urušavaju ali i vaskrsavaju) i političkih kandidata koji obećavaju kule i gradove, ali ništa od toga ne ostvare.
Napeta, živopisna proza stvara likove, a piščeva sposobnost da postavi scenu i opiše period omogućava mu da te likove glatko isprati kroz četiri decenije. Sporedni likovi kao što su drug Žan, revolucionar koji se bori u Peruu, zatim Salomon Toledano, prevodilac koji govori dvanaest jezika i izgubi glavu za ženom koju njegova ljubav guši, mladi Jilal koji je žrtva rata i odbija da govori, i Arhimed, intuitivni „arhitekta“ lukobrana duž peruanske obale, samo su neki od onih koji doprinose proširenju tema ljubavi i gubitka kroz prikaze njihovih života, i ponekad smrti, na različitim mestima u svetu. Iako je Vargas Ljosa fokusiran na dvoje ljudi, nevaljalu devojčicu i dobrog dečka, stvorio je svet oko njih koji je toliko potpun da njihovi životi imaju simbolično značenje: bogomoljka predstavlja mnogo paralela sa životom, ljubavlju i politikom.
Izvor: marywhipplereviews.com
Prevod: Dragan Matković
Lili predstavlja varljivu svetlost tokom većeg dela Rikardovog života, pojavljuje se i nestaje, menja imena... Privlačnost moći je vodi u revolucionarnu Kubu, privlačnost bogatstva u Pariz, „konjički svet“ u Englesku, i na kraju, privlačnost moći i bogatstva dovodi je do Japana gde joj je ljubavnik sadista koji je važan član jakuza. Ipak, uvek je nekako nalazila način da se vrati Rikardu kome nikada nije izjavila ljubav uprkos njegovom bespogovornom prihvatanju svih poniženja koja mu je priredila (ili možda baš zbog toga).
Od Lime preko Pariza, Londona i Madrida, priča o „nevaljaloj devojčici“ i „dobrom dečku“ se razvija ispitujući sve aspekte ljubavi i izdaje. Tokom romana menjaju se lokacije i političke klime zemalja u kojima se glavni junaci nalaze zbog različitih obaveza. Bilo da je reč o revolucionarnoj Kubi gde Lili odlazi kao „drugarica Arleta“, ili geriliskom pokretu Tupaka Amara u Peruu gde se neki od Rikardovih prijatelja bore protiv vlade, ili revolucionarnim pokretima u Francuskoj oko pada Šarla de Gola ili različitim sednicama Ujedinjenih nacija tokom sedamdesetih i osamdesetih kojima Rikardo prisustvuje kao prevodilac za UNESKO – ljubav, politika i nasilje stoje rame uz rame.
Mario Vargas Ljosa zasniva zaplet svog romana na „Gospođi Bovari“, knjizi koja ga je fascinirala tokom većeg dela njegove karijere i koju je često pominjao u svojim esejima i intervjuima. Ipak, uspeva da od lika Lili stvori jedinstvenu junakinju – fatalnu ženu koja neprestano ulazi i izlazi iz Rikardovog života gde god se on nalazio – tako da sličnost sa Floberovim romanom ostaje u pozadini. Lili, ili koje god ime da koristi kada uleti u njegov život tokom romana, proizvod je svoga vremena, žena kojoj seksualna sloboda dozvoljava da juri za onim što joj je potrebno, čak i ako to znači upuštanje u aferu sa jednim od vođa kubanske revolucije ili učestvovanje u seksualnim uvrnutostima svog ljubavnika gangstera u Japanu. Uvek kada se nalazi u nekom većem problemu, Rikardo je tu za nju – ne voli ga i ne predstavlja joj problem da ga iskoristi kako bi se izvukla iz situacije u kojoj se našla – a zatim nastavlja da prati neki novi hir, iznenada nestaje, a on, kao i obično, ostaje sam.
S druge strane, Rikardo je zadovoljan svojim poslom prevodica, putuje svetom radeći taj posao za UNESKO i živi, kako bi to za većinu ljudi bilo, prazan život bez uzvraćene ljubavi. Žrtvuje svaki oblik dugoročne sreće koju bi „normalna“ veza mogla da donese zarad uzbuđenja koje mu Lili povremeno pruža, nesposoban da se pridržava obećanja sebi da kada mu se sledeći put javi, neće odgovoriti.
Vargas Ljosa, čija fascinacija politikom prožima mnoge njegove romane, proširuje perspektivu ove knjige dalje od ljubavne priče povezujući mnoga iskustva svojih likova sa revolucionarnim politikama, a posebnu pažnju pridaje raznim peruanskim vođama čije su administracije osiromašile stanovništvo u periodu od šezdesetih do devedestih godina prošlog veka. Kako je i sam bio kandidat za predsednika Perua 1990. godine, autor povlači paralele između nevaljale devojčice (koja predstavlja Rikardove nade – koje se neprestano urušavaju ali i vaskrsavaju) i političkih kandidata koji obećavaju kule i gradove, ali ništa od toga ne ostvare.
Napeta, živopisna proza stvara likove, a piščeva sposobnost da postavi scenu i opiše period omogućava mu da te likove glatko isprati kroz četiri decenije. Sporedni likovi kao što su drug Žan, revolucionar koji se bori u Peruu, zatim Salomon Toledano, prevodilac koji govori dvanaest jezika i izgubi glavu za ženom koju njegova ljubav guši, mladi Jilal koji je žrtva rata i odbija da govori, i Arhimed, intuitivni „arhitekta“ lukobrana duž peruanske obale, samo su neki od onih koji doprinose proširenju tema ljubavi i gubitka kroz prikaze njihovih života, i ponekad smrti, na različitim mestima u svetu. Iako je Vargas Ljosa fokusiran na dvoje ljudi, nevaljalu devojčicu i dobrog dečka, stvorio je svet oko njih koji je toliko potpun da njihovi životi imaju simbolično značenje: bogomoljka predstavlja mnogo paralela sa životom, ljubavlju i politikom.
Izvor: marywhipplereviews.com
Prevod: Dragan Matković
