Prikaz knjige „Barbarosa“ Džonatana Dimblbija
Jedno od glavnih pravila „umetnosti“ ratovanja bilo je „ne kreći na Moskvu“. Pre više od 80 godina, Hitler je to pravilo prekršio. Operacija Barbarosa, Hitlerov napad na Rusiju, izazvala je lančanu reakciju u kojoj su stradali milioni ljudi i na kraju je dovela do pada nacističkog lidera. Beogradska Laguna nedavno je objavila knjigu Džonatana Dimblbija „Barbarosa: Kako je Hitler izgubio rat“ koja prati čitavu operaciju od početka do kraja, iako je srž knjige vojna kampanja u periodu od juna do decembra 1941. godine.
U početku se Nemcima činilo da je invazija dobro krenula. U roku od tri meseca prešli su stotine kilometara i do Božića su bili pred Moskvom. Pošto su preplavili zapadnu Evropu, Barbarosa je delovala kao još jedna uspešna blickrig taktika. Ali, kako Dimblbi ističe, ovaj očigledan uspeh je bio fatamorgana. SSSR nije bio zapadna Evropa i gubitak ogromnih teritorija nije značio mnogo zemlji koja se protezala na 11 vremenskih zona. Hitler je takođe potcenio otpornost i sovjetske ekonomije i sovjetskog naroda. Koliko god vojnika Nemci ubili ili zarobili, Crvena armija je samo dolazila i do trenutka kada je operacija stala, Sovjeti su skoro udvostručili svoju vojsku i „zalaufali“ proizvodnju oružja što ih je na kraju pretvorilo u evropsku supersilu.
Ono što Dimblbi prikazuje je zastrašujući obim ove operacije – kada su Nemci napali, učinili su to sa najvećom invazionom snagom u istoriji, duž fronta koji se protezao od Baltika do Balkana, ali i razmere zločina i masovnog pokolja koji je usledio, sa jedne i druge strane (mada prilično distancirano). Možda jedna zamerka knjizi, koja je napisana informativno, pitko i na momente duhovito, jeste to što je autor ignorisao užas zvan opsada Lenjingrada kako bi se fokusirao na „visoku politiku“ pre svega Britanaca i Amerikanaca. No, uprkos svemu, uz pomoć do sada neobjavljenog arhivskog materijala i ruskih izvora, Dimblbi je operaciju Barbarosa smestio u istorijski kontekst i pokrio vojne, političke i diplomatske aspekte svih strana, oslikavši živu sliku kampanje koja je bila Hitlerova najveća, najkrvavija i najgluplja kocka u ratu i koja do sada nije bila u potpunosti istražena.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
U početku se Nemcima činilo da je invazija dobro krenula. U roku od tri meseca prešli su stotine kilometara i do Božića su bili pred Moskvom. Pošto su preplavili zapadnu Evropu, Barbarosa je delovala kao još jedna uspešna blickrig taktika. Ali, kako Dimblbi ističe, ovaj očigledan uspeh je bio fatamorgana. SSSR nije bio zapadna Evropa i gubitak ogromnih teritorija nije značio mnogo zemlji koja se protezala na 11 vremenskih zona. Hitler je takođe potcenio otpornost i sovjetske ekonomije i sovjetskog naroda. Koliko god vojnika Nemci ubili ili zarobili, Crvena armija je samo dolazila i do trenutka kada je operacija stala, Sovjeti su skoro udvostručili svoju vojsku i „zalaufali“ proizvodnju oružja što ih je na kraju pretvorilo u evropsku supersilu.
Ono što Dimblbi prikazuje je zastrašujući obim ove operacije – kada su Nemci napali, učinili su to sa najvećom invazionom snagom u istoriji, duž fronta koji se protezao od Baltika do Balkana, ali i razmere zločina i masovnog pokolja koji je usledio, sa jedne i druge strane (mada prilično distancirano). Možda jedna zamerka knjizi, koja je napisana informativno, pitko i na momente duhovito, jeste to što je autor ignorisao užas zvan opsada Lenjingrada kako bi se fokusirao na „visoku politiku“ pre svega Britanaca i Amerikanaca. No, uprkos svemu, uz pomoć do sada neobjavljenog arhivskog materijala i ruskih izvora, Dimblbi je operaciju Barbarosa smestio u istorijski kontekst i pokrio vojne, političke i diplomatske aspekte svih strana, oslikavši živu sliku kampanje koja je bila Hitlerova najveća, najkrvavija i najgluplja kocka u ratu i koja do sada nije bila u potpunosti istražena.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
