Elvis Presli preminuo je 16. avgusta 1977. godine od srčanog udara izazvanog prevelikom dozom lekova. Imao je 42 godine. U njegovom telu je prilikom obdukcije identifikovano četrnaest različitih vrsta lekova. „Svi lekovi bili su nabavljeni legalno, uz recept sa potpisom lekara...“, ali deset njih bilo je prisutno u toksičnoj količini.

Četrdeset godina kasnije, interesovanje za Preslijev život ponovo raste. Kompanija Soni je godišnjicu pevačeve smrti obeležila novim izdanjima njegove muzike, na pozorišnu scenu se postavljaju komadi inspirisani epizodama iz njegovog života, televizijske i radio stanice emituju stare dokumentarce i intervjue, a objavljeno je i nekoliko novih biografija i memoara ljudi koji su ga poznavali.

Onima koji su njegov život i karijeru pratili izdaleka činilo se da Elvis ima sve: gomile novca, nekoliko zlatnih ploča, jato ljubavnica, nagradu Gremi za životno delo i nezapamćenu popularnost u celom svetu. Međutim, iza glamurozne fasade krio se usamljeni čovek koji je živeo u konstantnom i iz dana u dan sve izraženijem strahu da će izgubiti sve. Rej Konoli u svojoj novoj knjizi majstorski pripoveda životnu priču siromašnog momka iz Tupela, kome status prve planetarne rokenrol zvezde nije doneo ništa dobro.

Kako bi stvorio što intimniji portret „kralja“, Konoli se služi anegdotama iz različitih perioda Elvisovog života. Priču počinje opisom njegovog odrastanja u siromaštvu, uz roditelje koji su bili zavisnici od lekova, i selidbe u Memfis u trinaestoj godini života. Zatim izveštava o Elvisovoj prvoj uspešnoj saradnji sa diskografskom kućom San Rekords i nezaboravnom singlu „Heartbreak Hotel“ iz 1956. Opis ovog ranog perioda njegove karijere upotpunjen je pričom o pevačevoj naivnoj odluci da kao menadžera angažuje „Pukovnika“ Toma Parkera. Konoli nas podseća i na Elvisovu vojnu službu i njegovu sklonost da ulazi u brojne neozbiljne veze sa tinejdžerkama i mladim ženama. Poslednji osvrti na njegov život tiču se osrednje filmske karijere, njegovih nastupa u Las Vegasu, sve veće zavisnosti od lekova i sve problematičnijeg ponašanja.

Beskrupulozni savetnici, koje je mladi pevač na početku karijere angažovao kako bi mu pomogli da se nosi sa neverovatnom popularnošću, maksimalno su iskoristili njegovu naivnost, zbog čega je kasnije teško poklanjao poverenje drugima. Osim toga, veoma rano je naučio da popularnost sa sobom ne donosi nužno i univerzalno poštovanje. Dugo je morao je da se bori kako bi ga ostali pevači ozbiljno shvatili, a nikada mu nije pošlo za rukom da stekne uvažavanje kolega iz filmske industrije. Strahovita nesigurnost postepeno je preuzimala kontrolu nad svim aspektima njegovog života.

Konoli briljantno opisuje Elvisovu nekontrolisanu zavisnost od narkotika, amfetamina, barbiturata i hrane, koja je samo doprinosila njegovoj usamljenosti. Na kraju se izolovao u Grejslendu, gde je izbegavao obožavaoce i živeo u neprestanom strahu da će njegova slava izbledeti. „Toliko sam umoran od toga da budem Elvis Presli“, često se žalio poslednjih meseci života. Konoli svoju priču završava sledećim zaključkom: smrt je bila jedini izlaz za prvu svetsku rok ikonu.

Knjiga je opremljena mnoštvom fotografija koje nam omogućavaju da pratimo uspon, pad i novi uspon Elvisove popularnosti i sjajno vizuelno dočaravaju ranu fazu istorije rokenrola.

Konelijeva izvrsna biografija pruža nam uvid u život čoveka koga je, daleko od svetla pozornice, malo ko istinski poznavao.

Izvor: emissourian.com
Prevod: Jelena Tanasković