Prikaz knjige „Bog – ljudska istorija“: Istorija ljudskog verovanja
Knjiga Reze Aslana „Bog – ljudska istorija“ namenjena je čitaocu koji želi da nađe odgovore na neka bitna pitanja čovekove duhovnosti i da sazna kako je tokom više od 100.000 godina ljudski rod tragao za božanstvom u čiju će svemoć verovati.
Aslan je autor mnogih knjiga o istoriji religije ili o religijskim ličnostima. Ovo je prva knjiga koju je posvetio samoj veri – religioznom porivu u čoveku. U knjizi autor razmatra veru kao suštinsku odrednicu čoveka još od preistorijskih vremena i posebno sklonost i potrebu čoveka da humanizuje božansko, da o Bogu misli kao o božanskom odrazu nas samih.
Pisac kaže da je želeo da napiše knjigu o tome kako je čovek zamišljao boga kroz istoriju, vraćajući se unazad sve do trenutka kada je ponikao sam koncept vere u boga. Dok je razmišljao o knjizi, u prvi plan je izbila tema koja se javljala bilo da se bavio preistorijskom, neolitskom, mesopotamskom, egipatskom ili hebrejskom koncepcijom boga. U svakom od tih slučajeva reč je bila o očovečenju boga, pokušaju da se božansko dokuči time što se sagledavalo kao ljudsko, tako što su mu se pripisivala ljudska svojstva.
Aslan priznaje da mu nije cilj da dokazuje da ima Boga ili suprotno – da ga nema, ali njegova knjiga će zabaviti i najokorelijeg ateistu pod uslovom da ga zanima kako se od slika na pećinskim zidovima u vreme paleolita stiglo do Boga sa velikim početnim slovom. Knjiga počinje sa razmatranjem pećinskog slikarstva nastalog pre 40 milenijuma i završava sa pregledom triju monoteističkih religija.
Ključna teza knjige je da mi stvaramo Boga u kome se ogledaju naše težnje, osećanja, pristrasnosti i isključivosti. To prirodno može voditi u sukobe i preterivanja u ime boga – što je zapravo u ime nas samih. Sukobi u ime boga su opasan deo čovekovog poriva da humanizuje božansko i protiv toga se moramo boriti. Zato je autor ponudio i drugačije, panteističko promišljanje Boga. On ga smatra pogodnim za današnjeg čoveka koji i dalje ima potrebu za duhovnim, ali teško prihvata ostala opredeljenja koja tradicionalne religije podrazumevaju.
„Bog – ljudska istorija“ razmatra i pitanja kako je ideja Boga menjala tok ljudske civilizacije. Među najsmelijim idejama koje se predstavljaju u knjizi je ta da je čovek prestao da bude lovac i postao uzgajivač zato što je stvorena organizovana religija. Mi smo prestali da lutamo zato što smo počeli da smeštamo svoje bogove u hramove – pod krov građevina koje smo njima namenili. Aslan tu opet u prvi plan ističe kako je zamišljanje Boga obeleženo potrebama i osobinama pojedinaca i društava koja Boga poštuju.
Kao profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Kalifornije, Aslan piše lako, elegantno, razumljivo, a što je najvažnije – zanimljivo. On ne samo što podrobno analizira čovekov poriv da promišlja božansko kao idealizovanu predstavu ljudskosti već i predlaže da se čovekova potreba za duhovnošću ispuni sveobuhvatnijim panteističkim poimanjem boga, pa se ne ustručava da govori i o ličnom iskustvu. Autor je objasnio zašto je prešao u hrišćanstvo u mladosti, pošto je rođen u muslimanskoj porodici poreklom iz Irana, da bi se ponovo vratio islamu jer je zaključio da je „najčistiji monoteizam“, a ono u šta sada veruje je Bog koji je prisutan u svemu i u svakome i zato smo svi mi pomalo bogovi.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
Aslan je autor mnogih knjiga o istoriji religije ili o religijskim ličnostima. Ovo je prva knjiga koju je posvetio samoj veri – religioznom porivu u čoveku. U knjizi autor razmatra veru kao suštinsku odrednicu čoveka još od preistorijskih vremena i posebno sklonost i potrebu čoveka da humanizuje božansko, da o Bogu misli kao o božanskom odrazu nas samih.
Pisac kaže da je želeo da napiše knjigu o tome kako je čovek zamišljao boga kroz istoriju, vraćajući se unazad sve do trenutka kada je ponikao sam koncept vere u boga. Dok je razmišljao o knjizi, u prvi plan je izbila tema koja se javljala bilo da se bavio preistorijskom, neolitskom, mesopotamskom, egipatskom ili hebrejskom koncepcijom boga. U svakom od tih slučajeva reč je bila o očovečenju boga, pokušaju da se božansko dokuči time što se sagledavalo kao ljudsko, tako što su mu se pripisivala ljudska svojstva.
Aslan priznaje da mu nije cilj da dokazuje da ima Boga ili suprotno – da ga nema, ali njegova knjiga će zabaviti i najokorelijeg ateistu pod uslovom da ga zanima kako se od slika na pećinskim zidovima u vreme paleolita stiglo do Boga sa velikim početnim slovom. Knjiga počinje sa razmatranjem pećinskog slikarstva nastalog pre 40 milenijuma i završava sa pregledom triju monoteističkih religija.
Ključna teza knjige je da mi stvaramo Boga u kome se ogledaju naše težnje, osećanja, pristrasnosti i isključivosti. To prirodno može voditi u sukobe i preterivanja u ime boga – što je zapravo u ime nas samih. Sukobi u ime boga su opasan deo čovekovog poriva da humanizuje božansko i protiv toga se moramo boriti. Zato je autor ponudio i drugačije, panteističko promišljanje Boga. On ga smatra pogodnim za današnjeg čoveka koji i dalje ima potrebu za duhovnim, ali teško prihvata ostala opredeljenja koja tradicionalne religije podrazumevaju.
„Bog – ljudska istorija“ razmatra i pitanja kako je ideja Boga menjala tok ljudske civilizacije. Među najsmelijim idejama koje se predstavljaju u knjizi je ta da je čovek prestao da bude lovac i postao uzgajivač zato što je stvorena organizovana religija. Mi smo prestali da lutamo zato što smo počeli da smeštamo svoje bogove u hramove – pod krov građevina koje smo njima namenili. Aslan tu opet u prvi plan ističe kako je zamišljanje Boga obeleženo potrebama i osobinama pojedinaca i društava koja Boga poštuju.
Kao profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Kalifornije, Aslan piše lako, elegantno, razumljivo, a što je najvažnije – zanimljivo. On ne samo što podrobno analizira čovekov poriv da promišlja božansko kao idealizovanu predstavu ljudskosti već i predlaže da se čovekova potreba za duhovnošću ispuni sveobuhvatnijim panteističkim poimanjem boga, pa se ne ustručava da govori i o ličnom iskustvu. Autor je objasnio zašto je prešao u hrišćanstvo u mladosti, pošto je rođen u muslimanskoj porodici poreklom iz Irana, da bi se ponovo vratio islamu jer je zaključio da je „najčistiji monoteizam“, a ono u šta sada veruje je Bog koji je prisutan u svemu i u svakome i zato smo svi mi pomalo bogovi.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
