Ova knjiga me je oduvala. Izuzetno je snažna. Koncizna, dobro komponovana, logična, čita se s pravim uživanjem. Autor je izuzetan pripovedač. Ovo nije dokumentaristička proza koja će vas udaljiti od vaše gomile romana koje ste obećali sebi da ćete pročitati. Samo će vas ščepati i uvući u priču.

Na samom početku, Aslan postavlja osnovnu tezu: „Čitava istorija ljudske duhovnosti može se posmatrati kao jedna dugotrajna, zamršena, uvek rastuća i izuzetno združujuća težnja da shvatimo božansko dajući mu naša osećanja i naš karakter, pripisujući mu naša svojstva i naše žudnje, snabdevajući ga našim slabostima i snagom, čak i našim telima – ukratko, da stvorimo boga od nas samih.“

Ako su vam se dopale knjige poput Hararijevog „Sapijensa“ i „Homo Deusa“, onda ćete uživati i u ovoj knjizi.

Počeo sam da obeležavam rečenice na kindlu, i siguran sam da sam do kraja obeležio gotovo četvrtinu knjige. Ovaj dragulj obiluje prosvetljujućim uvidima, primerima i opservacijama. I izuzetno je pristupačno napisan. Otvoreno mogu da priznam da sam do polovine mnogih knjiga o komparativnoj religiji odustao od čitanja, ali ova je izuzetna – smešta Boga u istorijski kontekst. Dopalo mi se kako je Aslan povezao istorijski, društveni i kulturološki kontekst sa bogom i bogovima.

Verujem da će ova knjiga uznemiriti mnogo religioznih čitalaca jer diskutuje o religiji na sažet način, umanjujući značaj vere. U svakom slučaju, bilo bi zanimljivo čuti komentare poglavara različitih vera o ovoj knjizi.

„U najmanju ruku ona je podsetnik da smo, bez obzira na to da li verujemo u jednog ili u više bogova i da li uopšte verujemo u boga i bogove, mi oblikovali boga prema našoj slici, a ne obrnuto. A u toj istini leži ključ zrelijeg, miroljubivijeg i iskonskijeg oblika duhovnosti.“

Izvor: Goodreads.com