Radost nije samo osećanje, radost može biti i stav. Postoje ljudi koji su odlični primeri za to. Da li ste, možda, među njima? Ova knjiga će vam pomoći da budete.

„Druga planina“ je putokaz ka radosti. Ne ka sreći. To nije isto, objasnio je kanadsko-američki autor, politikolog i sociolog Dejvid Bruks: „Sreća dolazi kad napredujemo ka svom cilju, kad se sve odvija kako želimo. Dobijamo veliko unapređenje. Dobijamo diplomu fakulteta. Tim za koji navijamo osvaja prvenstvo. Jedemo izuzetno ukusno jelo. Sreća obično ima veze sa nekim uspehom, s nekom novostečenom sposobnošću ili s nekim intenzivnim senzualnim zadovoljstvom. Radost podrazumeva određeno transcendiranje sebe. Kada tanka prepreka između vas i druge osobe ili nečega iščezne, osećate da ste međusobno stopljeni. Radost je kada se majka i beba s obožavanjem gledaju, kad je planinar ophrvan lepotom šume. Radost obično znači zaboravljanje na sebe. Sreći težimo na prvoj planini. Radost je posledica življenja na drugoj planini. Sreća nas čini zadovoljnim, ali radost nas preobražava.“

Upravo to je cilj ove knjige – da nas probudi i lupi po glavi, kao sekira za zaleđeno more u nama, kako je rekao Kafka, da nas odvede do druge planine na kojoj ćemo shvatiti da postoji nešto važnije od lične sreće – tuđa sreća. To ne znači da treba odbaciti prvu planinu i sve što smo do sada postigli već znači da moramo ići dalje ako želimo da budemo ispunjeniji. Potrebno je da svoju energiju posvetimo tome da drugi postanu bolji, a Dejvid Bruks kaže da je to namera knjige – da nam pokaže kako, korak po korak, detaljno i konkretno, izgleda dublja i radosnija vrsta života.

„Svi nam govore da treba da služimo višem cilju koji je veći od nas samih, ali niko nam ne kaže kako“, piše autor, i na početku svog dela objašnjava da je njegova namera da nas nauči kako sa prve planine da pređemo na drugu i da shvatimo da su moralne obaveze bitnije od individualnog uspeha. Karijera, novac, slava, materijalna dobra, sve čemu smo težili i što smo postigli, što nas čini srećnim, deo je prve planine. Radost, prava, suštinska, čeka nas na sledećoj.

„Koristim metaforu dve planine da bih u obliku priče prikazao dva različita moralna etosa shodno kojima ljudi žive – život koji se živi radi sebe i život koji se daruje drugima. Želim da pokažem kako prvi etos, koji je uobičajen u našoj kulturi, ne zadovoljava. Opisaću šta su neki ljudi iskusili na svom putu ka ispunjenijem životu i preneti važne istine koje su otkrili.“

I to je i učinio, jednostavnim stilom, lako razumljivim, uz pregršt citata raznih naučnika i mislilaca koji su se bavili smislom života, pitanjima razvoja i napretka čoveka i društva u celini. Iskoristio je i lični neuspeh i kroz vlastiti primer iskreno nam je predočio kako je došao do spoznaje koja ga je preobratila – da je sputan svojim individualizmom.

Na više od 400 stranica, u pet delova, autor nas vodi ka drugoj planini i radosti koju treba da dostignemo jer sreća bledi: navikavamo se na ono što nas je svojevremeno činilo srećnim. Radost ne bledi, kaže Dejvid Bruks i objašnjava:

„Svoju prvu planinu osvajate. Odredite vrh koji želite da osvojite i mukotrpno krčite put ka njemu. Vaša druga planina osvaja vas.“

Prepustite joj se...

Autor: Dragana Todorović