Prikaz knjige „Dunav: Magična reka“: Reka s najviše evropskih prestonica
U moru lepih slikovnica koje im se nude u knjižarama, deca se obično najviše obraduju onima koje ih bolje upoznaju s prirodom, biljkama i životinjama, a nova luksuzna slikovnica „Dunav: Magična reka“ nudi im pogled u čitav jedan ekosistem. U ovoj tvrdokoričenoj knjizi, raskošno štampanoj na premaznoj hartiji najvećeg formata, slovački pisac Mihal Hvorecki nam, uz svesrdnu pomoć ilustratora Simone Smatane, predstavlja ne samo živi svet oko jedne od najvećih evropskih, pa i svetskih reka, već i zemlje kroz koje ova, i u muzici opevana, reka prolazi.
Na put kroz ovu poučnu priču vodi nas niko drugi do jedna riba – moruna, najveća rečna riba s kojom ćemo zaploviti plavim vodama Dunava kroz deset zemalja, od izvorišta u Nemačkoj, odakle se iz planina spušta kroz šume i doline, usput zahvata mnoge pritoke, raste, teče i menja teren oko sebe, i onda se u močvarnoj delti uliva u Crno more.
Naša drugarica moruna i sama ima mnogo prijatelja, pa dok s njom putujemo velikom rekom, upoznajemo živi svet koji pored Dunava obitava i od njega živi: orlove belorepane, od kojih katkad mora i da se pričuva, labudove, slatkovodne meduze i čaplje, na Balkanu i divlje konje i obilje ptica i leptirova. Pošto voda znači život, pokraj ove reke žive i milioni ljudi koji njenom vodom pune svoje bunare i navodnjavaju plodne njive i oranice. Još od davnina pomoću reke uzgajaju lozu i voćke, te je tako sliv Dunava bogat stablima trešanja, višanja i kajsija. Ljudi toliko vole Dunav da su na njemu podigli i svoje prestonice: Beč, u kom Dunavu sviraju čuveni valcer, Beograd, u kom se Dunav ljubi i sreće sa Savom, Budimpeštu, koja će nas ugostiti gulašem i paprikašem, Bratislavu, u kojoj se uzdižu dvorci i zamkovi... Ne postoji druga reka koja prolazi kroz toliko metropola!
Pošto Dunav spaja toliko lepih mesta, logično je da njihovi stanovnici vole da se posećuju, pa nas tako naša moruna upoznaje i s plovilima koja njegovim talasima jedre: od drvenih barki, čunova i splavova, do metalnih grdosija koje prevoze teret, starih galija i parobroda, do izletničkih lađi koje turiste upoznaju s rekom. Upoznaćemo i mostove koji se pružaju preko Dunava i spajaju preko 100 miliona ljudi koji žive duž njegovog toka. Nekada, doduše, vode Dunava se koriste i da se odvoji od drugih ljudi, te se tako mnoge tvrđave uzdižu uz reku koristeći njeno korito kao zaštitu. Premda Dunav nekada zna i da poplavi naselja i njive, ljudi su naučili da ga ukrote, pa su na njemu iznikle mnoge hidroelektrane i brane.
Naša drugarica moruna na kraju će nas podsetiti i da voda postaje sve prljavija i toplija i da zbog toga treba više da pazimo na okolinu i ne zagađujemo reku, jer će nam ona velikodušno zahvaliti na našoj pažnji. Jer reka ne pripada nama, samo smo je nasledili i treba čistu da je predamo novim naraštajima.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Na put kroz ovu poučnu priču vodi nas niko drugi do jedna riba – moruna, najveća rečna riba s kojom ćemo zaploviti plavim vodama Dunava kroz deset zemalja, od izvorišta u Nemačkoj, odakle se iz planina spušta kroz šume i doline, usput zahvata mnoge pritoke, raste, teče i menja teren oko sebe, i onda se u močvarnoj delti uliva u Crno more.
Naša drugarica moruna i sama ima mnogo prijatelja, pa dok s njom putujemo velikom rekom, upoznajemo živi svet koji pored Dunava obitava i od njega živi: orlove belorepane, od kojih katkad mora i da se pričuva, labudove, slatkovodne meduze i čaplje, na Balkanu i divlje konje i obilje ptica i leptirova. Pošto voda znači život, pokraj ove reke žive i milioni ljudi koji njenom vodom pune svoje bunare i navodnjavaju plodne njive i oranice. Još od davnina pomoću reke uzgajaju lozu i voćke, te je tako sliv Dunava bogat stablima trešanja, višanja i kajsija. Ljudi toliko vole Dunav da su na njemu podigli i svoje prestonice: Beč, u kom Dunavu sviraju čuveni valcer, Beograd, u kom se Dunav ljubi i sreće sa Savom, Budimpeštu, koja će nas ugostiti gulašem i paprikašem, Bratislavu, u kojoj se uzdižu dvorci i zamkovi... Ne postoji druga reka koja prolazi kroz toliko metropola!
Pošto Dunav spaja toliko lepih mesta, logično je da njihovi stanovnici vole da se posećuju, pa nas tako naša moruna upoznaje i s plovilima koja njegovim talasima jedre: od drvenih barki, čunova i splavova, do metalnih grdosija koje prevoze teret, starih galija i parobroda, do izletničkih lađi koje turiste upoznaju s rekom. Upoznaćemo i mostove koji se pružaju preko Dunava i spajaju preko 100 miliona ljudi koji žive duž njegovog toka. Nekada, doduše, vode Dunava se koriste i da se odvoji od drugih ljudi, te se tako mnoge tvrđave uzdižu uz reku koristeći njeno korito kao zaštitu. Premda Dunav nekada zna i da poplavi naselja i njive, ljudi su naučili da ga ukrote, pa su na njemu iznikle mnoge hidroelektrane i brane.
Naša drugarica moruna na kraju će nas podsetiti i da voda postaje sve prljavija i toplija i da zbog toga treba više da pazimo na okolinu i ne zagađujemo reku, jer će nam ona velikodušno zahvaliti na našoj pažnji. Jer reka ne pripada nama, samo smo je nasledili i treba čistu da je predamo novim naraštajima.
Autor: Miroslav Bašić Palković
