U dokumentarnoj knjizi „Džek i Iv“ novinarke Vendi Mur, koju je u prevodu Tatjane Bižić objavila izdavačka kuća Laguna, ljubavni odnos između baronice Eveline Haverfild (Iv) i glumice Vere Houm (Džek) samo je povod da se prikaže snažan ženski pokret koji se širio britanskim društvom za vreme kralja Edvarda kao i pomoć koje su Britanke pružile srpskoj vojsci tokom Velikog rata.

Džek je odrastala u osiromašenoj trgovačkoj porodici pokušavajući da se probije u svetu glume koji tek tada polako počinjao da zavređuje poštovanje u očima javnosti. Upravo joj je život na margini dozvolio da bude otvorena, direktna i neposredna, a glumački milje je pružao dovoljno slobode da ostvari svoje žudnje.

Sa druge strane, Iv je kao dete četvrte generacije barona imala svu slobodu i slobodoumnost koja nižim slojevima društva nije bila dopuštena u to vreme. Otac joj je dozvoljavao da luta njihovim imanjem u Škotskoj, vodio je u ribolov, učio da puca tokom lova, da jaše, kao i da ima vrhunsko obrazovanje u granicama koje su bile dopuštene ženama tog doba. Isprva je pokušavala da živi konvencionalnim životom, te se udala i rodila dvoje dece. Ali nakon što je ostala udovica, daje oduška svom avanturističkom duhu i sama putuje duž Sjedinjenih Država i kroz Meksiko.

Iako potiču iz različitih društvenih slojeva u kastinski veoma podeljenom britanskom društvu, a razdvajalo ih je i četrnaest godina, upravo je naučena sloboda ta nit koja će ih, na koncu, zauvek spojiti. Obe su pristupile organizacijama koje su se u to doba borile za pravo žena da glasaju na izborima. Sasvim slučajno su se upoznale na jednom od najvećih skupova sifražetkinja tog doba. Pronašle su se među nekoliko hiljada učesnika skupa održanog u Albert holu da se nikada više zaista ne rastanu.

Zajednički aktivizam samo je produbio njihovu ljubav, da bi ih Prvi svetski rat odveo u napadnutu Kraljevinu Srbiju. Bolnica Škotlanđanki u kojoj su, uprkos nazivu bile sve Britanke, brinula se prvo o ranjenim srpskim vojnicima, da bi se ubrzo uhvatili ukoštac sa epidemijom tifusa.

Nakon povlačenja srpske vojske ove hrabre žene odlučuju da ostanu sa srpskim narodom i neko vreme u Kruševcu provode kao ratne zarobljenice, da bi se, opet preko Ujedinjenog Kraljevstva, a na molbu Nikole Pašića, obrele na Istočnom frontu kako bi pratile dve srpske jedinice sastavljene od lokalnih Srba, ali Slovena prebeglih iz austrougarske armije. Tamo ih zatiče i revolucija, te neke od njih budu optužene i za špijunažu. Ipak, do samog kraja ostaju sa srpskim vojnicima uporno pokušavajući da ih spasu od nove revolucionarne vlasti.

Nakon što je Veliki rat završen, vraćaju se u Srbiju kako bi osnivale domove za ratnu siročad, istovremeno koristeći svoj uticaj i poznanstva da bi izdejstvovale pomoć za zemlju koja uništena u masakru u koji su malenu kraljevinu gurnule velike sile.

Ova knjiga čitaocima otkriva divne, hrabre žene koje se bore za svoje ideale i vrednosti. Dirljiv je i odnos solidarnosti britanskog naroda prema Srbiji, koji se ogleda u čitavom nizu konkretnih akcija koje su organizovali i u kojima su učestvovali sa idejom da pomognu nesrećnom narodu u vihoru rata. Večna ljubav naslovnih junakinja je samo predivan šlag na torti ove uzbudljive istorijske pripovesti.

Da je Vendi Mur odlučila da napiše roman, teško da bi uspela da izmisli živopisnije junakinje od Džek i Iv ili da svoju priču smesti u turbulentnije vreme. Knjiga „Džek i Iv“ predstavlja čitavu plejadu odvažnih, energičnih, jakih, ali pre svega neverovatno solidarnih žena dovoljno empatičnih da osete tuđu patnju, da budu solidarne prema drugima i hrabrih da se bore za bolji svet.

Autor: Milan Aranđelović
Izvor: optimist.rs