Retki su autori poput dr Gareta Mura, koji je objavio više od pedeset knjiga na temu razvijanja odnosno vežbanja mozga, na razne načine i iz raznih uglova, kako za odrasle, tako i za decu. Jednako su retke knjige kakva je njegovo štivo „Osnažite mozak“, čiji podnaslov je rečit: „Kako da uvežbate, povratite i održite umne sposobnosti za četrdeset dana“. Njime je opisan neobičan postupak zadatog ali i optimalnog, ako ne i neizbežnog načina čitanja, kao i novi program logike, vežbi mozga, te matematičkih i intuitivnih sposobnosti pojedinca. Autor dotičnog programa, Geret Mur, u ovoj formi pred čitaoca postavlja glavni problem svoje knjige „Osnažite mozak“, ali mu u isti mah omogućuje dobit kakva se retko može izvući iz malo kog savremenog naslova, bilo iz koje oblasti. Složenost testova stimulisanja uma progresivno raste sa svakim od četrdeset dana predviđenih za njihovo rešavanje – odnosno za održavanje neurona u punoj funkciji – ali kao da uporedo opadaju poteškoće sa kojima „korisnik“ pristupa izloženim zadacima.

Naučna istraživanja su dokazala da je vežbanje mozga posredstvom – uslovno rečeno – jednostavnih testova izvanredna, ako ne i najprikladnija forma za izoštavanje uma, usporavanje procesa starenja mozga i poboljšavanje memorije (čemu je autor, u srpskom izdanju takođe kod Lagune, posvetio sličnu i jednako preporučljivu knjigu „Osnažite pamćenje: kako da uvežbate i steknete izvanredno pamćenje za četrdeset dana“). Pošto je pre hvatanja ukoštac sa snažnim mentalnim osveženjem u vidu Murovog naslova mozak manje-više prosečnog čoveka, zahvaljujući raznim rutinama, obično u inerciji, prvi postavljeni testovi koji se tiču upravo navika, ali i koncentracije ili određivanja prioriteta, po pravilu se najteže rešavaju, naročito s obzirom na to da osim grafičkih, matematičkih, jezičkih ili zadataka znanja autor propisuje i preporučeno vreme za njihovo rešavanje. Ukoliko se čitalac pridržava već pomenute i najbitnije preporuke dr Gareta Mura – da knjigu prati i uporedo pribegava vežbama dan za danom, sve do četrdesetog, a radi metodičnosti postupka i izvlačenja najveće lične dobiti – on se navikava i lakše rešava dalje zagonetke, koje se tiču, između ostalog, odnosa prema snu, društvu (i društvenim mrežama!), ali i mogućnosti neuspeha, ili ulaska u nove izazove, kreativnost, opuštanje i meditaciju... Ukoliko pak i dalje nešto „škripi“ te iako autor traži maksimum od čitaoca, on s druge strane nije prestrog, pa poput blagonaklonog profesora ume da ponudi relativizujuću preporuku za predah. Na primer: „Ako ne možete odmah da rešite ove zagonetke, prespavajte i proverite da li ste u snu dobili inspiraciju za rešenja!“  Mur svakako olakšava čitaocu i tako što ga podseća na značaj sadejstva uma i tela i kreativnosti i razvoja novih moždanih ćelija, ili važnosti razbijanja kolotečine i osećaja niže vrednosti pre nego što mu postavi zadatke vezane za dotičnu temu.

Do kraja knjige čitaoca čekaju mahom zagonetke iz naizgled složenijih oblasti (npr. „Pretpostavljajte“, „Mentalna aritmetika“, „Kreativno pisanje“, „Mudro zaključivanje“ ili „Doživotno učenje“) ali im on, ukoliko je do tada pristupao knjizi po propisima, prilazi sa srazmerno većom lakoćom. Štaviše, iako je u pitanju štivo iz sasvim drugačije oblasti, efekat je sličan kao prilikom čitanja pojedinih „teških“ klasika svetske književnosti (npr. Džojsov „Uliks“, Selinov „Smrt na kredit“ ili Muzilov „Čovek bez osobina“) koje ne uvlače odmah u priču ali kada to postignu, do tada složeno konzumiranje knjige poprima, čak, bitne elemente radosti i zabave.

Autor: Domagoj Petrović