Prikaz knjige „Guči“ Patricije Guči
Za mnoge od nas, ime Guči predstavlja italijanski stil i umešnost: luksuzni prtljag, luksuzne kožne cipele, torbe, svilene šalove i skupu odeću. Šta ako bi ime predstavljalo i borbu unutar porodice, rivalstvo između braće i sestara, korporativnu pohlepu i obmane, izbegavanje plaćanja poreza, zatvor, bigamiju, preljubu, abortus i vanbračnu decu? Nemoguće, kažete? „Guči“ Patricije Guči i Vendi Holden priča upravo o tome.
Patricija Guči je jedina ćerka pokojnog Alda Gučija, bivšeg vlasnika kompanije i sina osnivača, Guča Gučija. Dugo se vremena nije znalo da Aldo ima ćerku, ili da je njena majka, pokojna Bruna Palombo, bila decenijama njegova ljubavnica. U ovim memoarima, gospođica Guči otkriva ove porodične tajne i mnogo više. Unapred kaže čitaocu da je njen doživljaj odrastanja kao Guči i njena verzija istorije kompanije upravo to, njena verzija. Ovo treba znati jer je prošlost porodice prikazana u knjizi sagledana očima petnaestogodišnje devojčice, koja je uglavnom živela sa majkom u nekoj vrsti izgnanstva od svog oca i ostatka porodice, čijeg postojanja nije bila ni svesna.
„Guči“ je mnogo toga: istorija porodice, istorija međunarodnog brenda, i ekspoze mitova koji su okruživali oboje. Ali uglavnom, i u najboljim trenucima, knjiga je izjava ljubavi mlade devojke njenom ocu. Aldo Guči je imao 58 godina kada je dobio ćerku sa dugogodišnjom ljubavnicom, Brunom, koja je bila dosta mlađa od Alda. U to vreme, Aldo je 30 godina bio oženjen Olvenom Prajs i imao je sa njom tri sina. Venčali su se pod pritiskom u Engleskoj 1927. na insistiranje manjeg plemića, kod koga je gospođica Prajs bila u službi. Ma koliko neverovatno izgledalo, ona igra sporednu ulogu u knjizi.
Gospođica Guči je iskrena kada govori o manama svog oca: flertovanja, naprasita narav koja je do suza dovodila i zaposlene i porodicu, njegova skoro narcisoidna mogućnost da razdvoji skoro sve aspekte života, zlostavljanje njene majke i njegova sposobnost da lepim rečima sve završi. Onako kako je gospođica Guči videla stvari, bili ste ili „uz“ njenog oca ili „protiv.“ Ona je očigledno odabrala da bude uz njega. Biti protiv njega bio je znak velike nelojalnosti. Nažalost, uprkos iskrenosti, u knjizi ne vidimo zašto bi neko odabrao da bude protiv njenog oca. Gospođica Guči pominje samo nezahvanost, nelojalnost i pohlepu kao izgovore zbog kojih su njegovi sinovi i unuci odlučili da se bore sa njim za vlasništvo kompanije i zašto je američki tužilac iz južnog distrikta Njujorka, Rudolf V. Đulijani, tako energično tražio optužbe za neplaćeni porez. (Gospodin Guči je osuđen i odslužio je godinu dana zatvora na severu Floride sredinom osamdesetih.) Gospođica Guči tvrdi da je njen otac bio nevin posmatrač u debaklu izazvanom izbegavanjem poreskih obaveza, što su orkestrirali njena polubraća i rođaci kako bi srušili Alda.
Ovo je priča u uzdizanju i padu italijanske porodice i svetske imperije i o tome kako je ljubav između oca i ćerke uspela sve da izdrži tokom odrastanja kao Guči.
Za sve one koji vole da čitaju o modi, i to fikciju zasnovanu na činjenicama, preporučujemo romane „Panterka“, autorke Stefani dez Or, i „Snovi po meri“ Nurije Pardas Andreu.
Izvor: beautyfashionfragrance.com
Patricija Guči je jedina ćerka pokojnog Alda Gučija, bivšeg vlasnika kompanije i sina osnivača, Guča Gučija. Dugo se vremena nije znalo da Aldo ima ćerku, ili da je njena majka, pokojna Bruna Palombo, bila decenijama njegova ljubavnica. U ovim memoarima, gospođica Guči otkriva ove porodične tajne i mnogo više. Unapred kaže čitaocu da je njen doživljaj odrastanja kao Guči i njena verzija istorije kompanije upravo to, njena verzija. Ovo treba znati jer je prošlost porodice prikazana u knjizi sagledana očima petnaestogodišnje devojčice, koja je uglavnom živela sa majkom u nekoj vrsti izgnanstva od svog oca i ostatka porodice, čijeg postojanja nije bila ni svesna.
„Guči“ je mnogo toga: istorija porodice, istorija međunarodnog brenda, i ekspoze mitova koji su okruživali oboje. Ali uglavnom, i u najboljim trenucima, knjiga je izjava ljubavi mlade devojke njenom ocu. Aldo Guči je imao 58 godina kada je dobio ćerku sa dugogodišnjom ljubavnicom, Brunom, koja je bila dosta mlađa od Alda. U to vreme, Aldo je 30 godina bio oženjen Olvenom Prajs i imao je sa njom tri sina. Venčali su se pod pritiskom u Engleskoj 1927. na insistiranje manjeg plemića, kod koga je gospođica Prajs bila u službi. Ma koliko neverovatno izgledalo, ona igra sporednu ulogu u knjizi.
Gospođica Guči je iskrena kada govori o manama svog oca: flertovanja, naprasita narav koja je do suza dovodila i zaposlene i porodicu, njegova skoro narcisoidna mogućnost da razdvoji skoro sve aspekte života, zlostavljanje njene majke i njegova sposobnost da lepim rečima sve završi. Onako kako je gospođica Guči videla stvari, bili ste ili „uz“ njenog oca ili „protiv.“ Ona je očigledno odabrala da bude uz njega. Biti protiv njega bio je znak velike nelojalnosti. Nažalost, uprkos iskrenosti, u knjizi ne vidimo zašto bi neko odabrao da bude protiv njenog oca. Gospođica Guči pominje samo nezahvanost, nelojalnost i pohlepu kao izgovore zbog kojih su njegovi sinovi i unuci odlučili da se bore sa njim za vlasništvo kompanije i zašto je američki tužilac iz južnog distrikta Njujorka, Rudolf V. Đulijani, tako energično tražio optužbe za neplaćeni porez. (Gospodin Guči je osuđen i odslužio je godinu dana zatvora na severu Floride sredinom osamdesetih.) Gospođica Guči tvrdi da je njen otac bio nevin posmatrač u debaklu izazvanom izbegavanjem poreskih obaveza, što su orkestrirali njena polubraća i rođaci kako bi srušili Alda.
Ovo je priča u uzdizanju i padu italijanske porodice i svetske imperije i o tome kako je ljubav između oca i ćerke uspela sve da izdrži tokom odrastanja kao Guči.
Za sve one koji vole da čitaju o modi, i to fikciju zasnovanu na činjenicama, preporučujemo romane „Panterka“, autorke Stefani dez Or, i „Snovi po meri“ Nurije Pardas Andreu.
Izvor: beautyfashionfragrance.com
Autor: Patricija Guči
