Prikaz knjige „Hamnet“ autorke Megi O’ Farel
Čak i oni čitaoci koji su Šekspirovu najizvođeniju dramu čitali još u davnim školskim danima kao obaveznu lektiru, verovatno se sećaju jedne od malobrojnih proverljivih činjenica iz piščevog životopisa koja se vezuje za ime njenog glavnog junaka, danskog kraljevića Hamleta. Naime, najintrigantniji lik čitavog opusa najslavnijeg pesnika koji je stvarao na engleskom jeziku nazvan je prema piščevom prerano preminulom sinu Hamnetu (poznavaoci dijahronije engleskog jezika ukazuju da su Hamlet i Hamnet zapravo samo varijante istog imena). Tragajući za Šekspirovim ličnim iskustvima o kojima se više sluti nego što se zna, osvetljavajući stvaralačko biće umetnika koji nam je u nasleđe ostavio sonete i dramska dela bez kojih se ne bi mogla zamisliti svetska književnost, mnogi minuciozni istraživači nastojali su da prouče svako slovce koje bi moglo posvedočiti o tome ko je i kakav je on zapravo bio. Neki od njih su pokušavali da popune praznine među šturim podacima, neretko puštajući mašti na volju i povezujući raspoložive detalje u kontekst koji im se činio najuverljiviji. Sa nesmanjenim intresovanjem naučnici iz svih krajeva sveta i danas tumače dela Vilijama Šekspira sa različitih aspekata. Već skoro neverovatno obimna literatura, prema uglednoj bibliografiji Shakespeare Quarterly, svake godine bude uvećana za preko 400 novih istraživanja i s pravom se odavno može govoriti o šekspirologiji kao posebnoj oblasti istorije književnosti.
Šekspirov tajanstveni život i njegovo svevremeno stvaralaštvo na različite načine su inspirisali i umetnike širom sveta. Osim mreže aluzija i uspostavljenih višestrukih intertekstualnih veza prisutnih u značajnim književnim, pozorišnim i filmskim ostvarenjima, pojedinosti iz života sina rukavičara iz Stratforda na Ejvonu inspirisale su brojne stvaraoce da svoja dela posvete upravo pojedinim etapama Šekspirovog života. Jedno od umetnički najuspelijih dela predstavlja veoma vredan pokušaj rekonstrukcije davnog doba i sudbina ljudi koji su u njemu živeli – roman „Hamnet“ Megi O’ Farel, nagrađen 2020. godine nagradom Women’s Prize. Realizujući svoju davnašnju književnu ambiciju, ova književnica (Severna Irska, 1972) napisala je delo u kome Šekspirov životni i stvaralački put sagledava u svetlu tragedije koja je njegovu porodicu zadesila 1576. godine. Zahvaljujući snažnoj imaginaciji, izboru narativnih planova i majstorskom smenjivanju pripovedačkih vremena, ali i podrobnom poznavanju istorijskih prilika i uslova u kome su živeli savremenici velikog pisca, stvoreno je delo koje nam, iako je Šekspir više odsutan nego prisutan na njegovim stranicama, predočava jedan mogući sled događaja koji će se snažno odraziti na njegov književni rad. Iako je glavni stožer oko koga se razvija fabula ovog romanesknog ostvarenja zapravo smrt bistrog i talentovanog dečaka obolelog od kuge koja je harala Evropom, ali i sve ono što toj tragediji prethodi i što za njom sledi, Megi O’Farel se suštinski bavi temom gubitka i načinima na koji se suočavamo sa bolom. Svako od junaka, i dečakova majka, i otac, i sestre, a naročito Hamnetova bliznakinja Džudit, sa tragedijom će se nositi onako kako jedino zna i ume. Smrt voljenog bića za jedne će postati događaj po kome se meri vreme, za drugog će to biti početak borbe sa osećanjem najdubljeg besmisla i krivice, a za talentovanog učitelja latinskog koji je već pristupio pozorišnoj trupi u Londonu jedini izlaz iz očaja predstavljaće imaginacija. Da bi se izborio sa tugom, on se potpuno predaje stvaranju novih svetova i četiri godine nakon sinovljeve smrti na sceni će biti postavljena drama „Hamlet“. Megi O’ Farel kao da, zapravo, na stranicama svog romana bujne i raskošne atmosfere, živopisnih enterijera i eksterijera Stratforda i okoline, ovoploćuje onu misao iz Džojsovog „Uliksa“ da je „Hamnet morao da umre da bi Hamlet nastavio večno da živi“. Ali, delo Megi O’Farel nije prevashodno priča o nastanku najčuvenije drame svih vremena, već o tome kako najdublja tuga može da veže, ali i zauvek razdvoji dva bliska bića – snažnu i putenu, s prirodom duboko povezanu Agnes i znatno mlađeg, neambicionog učitelja u kome je jedino ona prepoznala izuzetnost, razumela je i zavolela. Iako je prelomni događaj u ovom delu smrt dečaka, sina slavnog oca, ovo je prevashodno roman na čijim su stranicama članovi muške linije porodice Šekspir u dubokoj senci junakinja. Sve one kao da su upravo sišle sa scene, neke iz vilinskih svetova, ali neke direktno sa trgova koji vrve životom, koje je za sva vremena u svojim komedijama oživeo sam Šekspir. Odabravši da predstavi ono što je naizgled manje bitno, ono što nije glavni tok događaja, da poetično i sa osećajem za detalj predstavi trajno razilaženje nekada bliskih bića, Megi O’Farel je, bez sumnje, napisala do sada svoje najuspelije delo. Epizode u kojoj opisuje kako je kuga stigla do porodice koja je u središtu njene pažnje ili ona u kojoj dočarava susret mladih ljubavnika koji će najveći deo budućih godina provesti u braku, ali živeći razvojeno, potvrđuje njeno umeće da oskudnim i suvoparnim arhivskim činjenicama koje staju u jednu jedinu rečenicu, dâ skoro neočekivanu punoću i raskoš koju ima jedino život.
Autor: Olivera Nedeljković
Šekspirov tajanstveni život i njegovo svevremeno stvaralaštvo na različite načine su inspirisali i umetnike širom sveta. Osim mreže aluzija i uspostavljenih višestrukih intertekstualnih veza prisutnih u značajnim književnim, pozorišnim i filmskim ostvarenjima, pojedinosti iz života sina rukavičara iz Stratforda na Ejvonu inspirisale su brojne stvaraoce da svoja dela posvete upravo pojedinim etapama Šekspirovog života. Jedno od umetnički najuspelijih dela predstavlja veoma vredan pokušaj rekonstrukcije davnog doba i sudbina ljudi koji su u njemu živeli – roman „Hamnet“ Megi O’ Farel, nagrađen 2020. godine nagradom Women’s Prize. Realizujući svoju davnašnju književnu ambiciju, ova književnica (Severna Irska, 1972) napisala je delo u kome Šekspirov životni i stvaralački put sagledava u svetlu tragedije koja je njegovu porodicu zadesila 1576. godine. Zahvaljujući snažnoj imaginaciji, izboru narativnih planova i majstorskom smenjivanju pripovedačkih vremena, ali i podrobnom poznavanju istorijskih prilika i uslova u kome su živeli savremenici velikog pisca, stvoreno je delo koje nam, iako je Šekspir više odsutan nego prisutan na njegovim stranicama, predočava jedan mogući sled događaja koji će se snažno odraziti na njegov književni rad. Iako je glavni stožer oko koga se razvija fabula ovog romanesknog ostvarenja zapravo smrt bistrog i talentovanog dečaka obolelog od kuge koja je harala Evropom, ali i sve ono što toj tragediji prethodi i što za njom sledi, Megi O’Farel se suštinski bavi temom gubitka i načinima na koji se suočavamo sa bolom. Svako od junaka, i dečakova majka, i otac, i sestre, a naročito Hamnetova bliznakinja Džudit, sa tragedijom će se nositi onako kako jedino zna i ume. Smrt voljenog bića za jedne će postati događaj po kome se meri vreme, za drugog će to biti početak borbe sa osećanjem najdubljeg besmisla i krivice, a za talentovanog učitelja latinskog koji je već pristupio pozorišnoj trupi u Londonu jedini izlaz iz očaja predstavljaće imaginacija. Da bi se izborio sa tugom, on se potpuno predaje stvaranju novih svetova i četiri godine nakon sinovljeve smrti na sceni će biti postavljena drama „Hamlet“. Megi O’ Farel kao da, zapravo, na stranicama svog romana bujne i raskošne atmosfere, živopisnih enterijera i eksterijera Stratforda i okoline, ovoploćuje onu misao iz Džojsovog „Uliksa“ da je „Hamnet morao da umre da bi Hamlet nastavio večno da živi“. Ali, delo Megi O’Farel nije prevashodno priča o nastanku najčuvenije drame svih vremena, već o tome kako najdublja tuga može da veže, ali i zauvek razdvoji dva bliska bića – snažnu i putenu, s prirodom duboko povezanu Agnes i znatno mlađeg, neambicionog učitelja u kome je jedino ona prepoznala izuzetnost, razumela je i zavolela. Iako je prelomni događaj u ovom delu smrt dečaka, sina slavnog oca, ovo je prevashodno roman na čijim su stranicama članovi muške linije porodice Šekspir u dubokoj senci junakinja. Sve one kao da su upravo sišle sa scene, neke iz vilinskih svetova, ali neke direktno sa trgova koji vrve životom, koje je za sva vremena u svojim komedijama oživeo sam Šekspir. Odabravši da predstavi ono što je naizgled manje bitno, ono što nije glavni tok događaja, da poetično i sa osećajem za detalj predstavi trajno razilaženje nekada bliskih bića, Megi O’Farel je, bez sumnje, napisala do sada svoje najuspelije delo. Epizode u kojoj opisuje kako je kuga stigla do porodice koja je u središtu njene pažnje ili ona u kojoj dočarava susret mladih ljubavnika koji će najveći deo budućih godina provesti u braku, ali živeći razvojeno, potvrđuje njeno umeće da oskudnim i suvoparnim arhivskim činjenicama koje staju u jednu jedinu rečenicu, dâ skoro neočekivanu punoću i raskoš koju ima jedino život.
Autor: Olivera Nedeljković
