Prikaz knjige Harlana Kobena „Pravi se mrtav“
Prvi roman Harlana Kobena „Pravi se mrtav“ konačno je opet izašao iz štampe. Iako možda nije u rangu sa njegovim najpoznatijim knjigama, svakako je uzbudljiv i pravo je uživanje čitati ga. Život Lore Ejers, preduzetnice i bivšeg supermodela, okrenuće se naglavačke nakon udaje za zvezdu Boston Seltiksa, Dejvida Baskina. Tokom medenog meseca u Australiji, Lora po povratku sa poslovnog sastanka zatiče poruku od Dejvida da je otišao na plivanje. Kako se Dejvid nikada nije vratio kući, Lora obaveštava njegovog najboljeg prijatelja Ti-Sija, koji uz pomoć policije utvrđuje da se Dejvid utopio.
Ucveljena Lora se vraća u Boston i isprva ima poteškoće da se fokusira na svoj život i posao. Uz pomoć svoje sestre Glorije, bivše ovisnice (zahvaljujući Lori) zaposlene u sestrinoj kompaniji, Lora se polako vraća poslu. Međutim, okolnosti pod kojima je Dejvid izgubio život neće joj dati mira. Naime, Dejvid je bio odličan plivač koji je vodio računa o tome kada i gde pliva. Lora će takođe otkriti da sa jednog od muževljevih računa nedostaje novac, za koji sigurno zna da nije potrošen. Ovo otkriće je šalje u potragu za osobom koja je skinula novac sa računa. Naposletku, ponovo odlazi u Australiju kako bi otkrila detalje poslednjeg dana Dejvidovog života. Mukotrpnim radom, ali i uz pomoć mnogih ljudi, Lora konačno uspeva da otkrije pravu istinu, usput izgubivši poverenje u mnoge od njih.
Knjiga nudi mnogo zaokreta, što Koben postiže pružajući čitaocima nagoveštaje koji se ispostavljaju kao tačni, ali i one koje će ih dovesti u zabludu. Ipak ćemo polako uspeti da saznamo sve više o Lori i Dejvidu i njihovim porodicama. Obe porodice potiču iz okoline Čikaga i možda su u prošlosti bile nekako povezane, zbog čega će se Lorina majka protiviti njihovom zabavljanju. Čitaoci će polako otkrivati razloge zbog kojih radnja knjige počinje događajem koji se odigrao 1960. godine – potencijalnim ubistvom – sa kojim obe porodice lako mogu biti povezane.
„Pravi se mrtav“ je ispričan prvenstveno u trećem licu, uglavnom iz Lorinog ugla, mada nam je priča ponekad servirana iz Glorijine perspektive, Lorine tetke Džudi Simons, pa čak i ubice. Harlan Koben nije načinio neke izmene, imajući u vidu da se radnja romana najvećim delom odigrava tokom 1989. godine, kada se tehnologija znatno razlikovala u odnosu na današnju – bez mobilnih telefona i brzih pretraga na internetu. To postaje primetno utoliko što se stvari mnogo sporije razvijaju nego što bi to bilo upotrebom savremenih tehnoloških pogodnosti, koje su svoj procvat doživele u poslednjih 20 godina. Autorov stil pisanja nalikuje stilu njegovih potonjih romana, iako je za nijansu, a možda i bespotrebno, ekspresivniji. Sa nešto preko 500 strana, ovaj roman je primetno duži od Kobenovih kasnijih, koji bi, da je drugačije uređen i skraćen za nekih 100 strana, verovatno bio pitkiji i napetiji.
Ova knjiga je akcioni triler koju ne krasi humor koji je postao zaštitni znak Kobenovog serijala o Majronu Bolitaru, dok se radnja, začudo, uglavnom odigrava u Bostonu, za razliku od severnog dela Džersija, koji autor znatno bolje poznaje i koji je poslužio kao mesto radnje u mnogim drugim njegovim knjigama. Košarka igra važnu ulogu, kao i u knjigama o junaku Majronu Bolitaru, imajući u vidu da su Dejvid Baskin i nekolicina njegovih prijatelja igrači Boston Seltiksa.
Roman „Pravi se mrtav“ podseća na „Nikom ni reči“, iako jedva može da mu primiriše. Premda je „Nikom ni reči“ moja omiljena knjiga od ovog autora, a možda i najomiljenija knjiga svih vremena, primetno je to da se Koben poslužio ponekim idejama i motivima iz svog prvenca. Obe knjige počinju prikazom snažne ljubavi između dvoje glavnih junaka, i u obema se nekom od njih dvoje gubi trag, a da se pritom veruje da su mrtvi. Međutim, napetost i sama priča mi je delovala iskrenije i verodostojnije u „Nikom ni reči“. Naravno da i u „Pravi se mrtav“ postoji izražen osećaj napetosti, i svakako je za uživanje, naročito ako ste poštovalac Harlana Kobena koji, poput mnogih od nas, nije mogao da dočeka da ova knjiga ponovo ugleda svetlost dana, s obzirom na to da je bilo teško nabaviti je.
Autor: Čak Barksdejl
Izvor: bookreview.mostlyfiction.com
Prevod: Aleksandra Branković
Ucveljena Lora se vraća u Boston i isprva ima poteškoće da se fokusira na svoj život i posao. Uz pomoć svoje sestre Glorije, bivše ovisnice (zahvaljujući Lori) zaposlene u sestrinoj kompaniji, Lora se polako vraća poslu. Međutim, okolnosti pod kojima je Dejvid izgubio život neće joj dati mira. Naime, Dejvid je bio odličan plivač koji je vodio računa o tome kada i gde pliva. Lora će takođe otkriti da sa jednog od muževljevih računa nedostaje novac, za koji sigurno zna da nije potrošen. Ovo otkriće je šalje u potragu za osobom koja je skinula novac sa računa. Naposletku, ponovo odlazi u Australiju kako bi otkrila detalje poslednjeg dana Dejvidovog života. Mukotrpnim radom, ali i uz pomoć mnogih ljudi, Lora konačno uspeva da otkrije pravu istinu, usput izgubivši poverenje u mnoge od njih.
Knjiga nudi mnogo zaokreta, što Koben postiže pružajući čitaocima nagoveštaje koji se ispostavljaju kao tačni, ali i one koje će ih dovesti u zabludu. Ipak ćemo polako uspeti da saznamo sve više o Lori i Dejvidu i njihovim porodicama. Obe porodice potiču iz okoline Čikaga i možda su u prošlosti bile nekako povezane, zbog čega će se Lorina majka protiviti njihovom zabavljanju. Čitaoci će polako otkrivati razloge zbog kojih radnja knjige počinje događajem koji se odigrao 1960. godine – potencijalnim ubistvom – sa kojim obe porodice lako mogu biti povezane.
„Pravi se mrtav“ je ispričan prvenstveno u trećem licu, uglavnom iz Lorinog ugla, mada nam je priča ponekad servirana iz Glorijine perspektive, Lorine tetke Džudi Simons, pa čak i ubice. Harlan Koben nije načinio neke izmene, imajući u vidu da se radnja romana najvećim delom odigrava tokom 1989. godine, kada se tehnologija znatno razlikovala u odnosu na današnju – bez mobilnih telefona i brzih pretraga na internetu. To postaje primetno utoliko što se stvari mnogo sporije razvijaju nego što bi to bilo upotrebom savremenih tehnoloških pogodnosti, koje su svoj procvat doživele u poslednjih 20 godina. Autorov stil pisanja nalikuje stilu njegovih potonjih romana, iako je za nijansu, a možda i bespotrebno, ekspresivniji. Sa nešto preko 500 strana, ovaj roman je primetno duži od Kobenovih kasnijih, koji bi, da je drugačije uređen i skraćen za nekih 100 strana, verovatno bio pitkiji i napetiji.
Ova knjiga je akcioni triler koju ne krasi humor koji je postao zaštitni znak Kobenovog serijala o Majronu Bolitaru, dok se radnja, začudo, uglavnom odigrava u Bostonu, za razliku od severnog dela Džersija, koji autor znatno bolje poznaje i koji je poslužio kao mesto radnje u mnogim drugim njegovim knjigama. Košarka igra važnu ulogu, kao i u knjigama o junaku Majronu Bolitaru, imajući u vidu da su Dejvid Baskin i nekolicina njegovih prijatelja igrači Boston Seltiksa.
Roman „Pravi se mrtav“ podseća na „Nikom ni reči“, iako jedva može da mu primiriše. Premda je „Nikom ni reči“ moja omiljena knjiga od ovog autora, a možda i najomiljenija knjiga svih vremena, primetno je to da se Koben poslužio ponekim idejama i motivima iz svog prvenca. Obe knjige počinju prikazom snažne ljubavi između dvoje glavnih junaka, i u obema se nekom od njih dvoje gubi trag, a da se pritom veruje da su mrtvi. Međutim, napetost i sama priča mi je delovala iskrenije i verodostojnije u „Nikom ni reči“. Naravno da i u „Pravi se mrtav“ postoji izražen osećaj napetosti, i svakako je za uživanje, naročito ako ste poštovalac Harlana Kobena koji, poput mnogih od nas, nije mogao da dočeka da ova knjiga ponovo ugleda svetlost dana, s obzirom na to da je bilo teško nabaviti je.
Autor: Čak Barksdejl
Izvor: bookreview.mostlyfiction.com
Prevod: Aleksandra Branković
