Prikaz knjige: „Ilon Mask: Tesla, SpaceX i potraga za fantastičnom budućnošću“
Lako je stvoriti ogromno strahopoštovanje prema čoveku sa toliko avatara kakav je Ilon Mask. Međutim, američki novinar Ešli Vens, specijalista za poslovnu tehnologiju, izvanredno je sačuvao svoje novinarske instinkte i uspeo da kroz knjigu ne predstavi Maska kao korporativno božanstvo kao što bi većina biografa to uradila.
Umesto toga, Vens koji je, poput Maska, rođen u Južnoj Africi, odlučio se da bude nepoverljiv: „Mask može delovati stidljivo i poprilično čudno. Njegov južnoafrički akcenat je prisutan, ali polako bledi, i taj šarm nije dovoljan da neutralizuje kolebljivu prirodu Maskovog govora. Poput mnogih inžinjera ili fizičara, Mask će zastati pokušavajući da izroni najprecizniju frazu i često će zalutati u previše ezoterično i naučno ne pružajući nam pomoć u razumevanju niti ikakvo pojednostavljenje.“
Dosta je takvih primera u knjizi. Zapravo, sam projekat je počeo Maskovim odbijanjem Vensove ponude da napiše knjigu. Ali Vens je istrajao u ubeđivanju ljudi u Maskovom okruženju što je na kraju dovelo do pristanka.
Zanimljiv aspekt knjige je sugestija – kroz Maskovo delovanje – da čovečanstvo napušta čvrstu nauku (onu koja kreira stvarne proizvode) kako bi se kroz meki svet interneta upustila u maničan lov na lak novac. Sam Mask je prodao svoja prva dva digitalna poduhvata („Zip2“ kompaniji „Kompak“ za 307 miliona dolara 1999. godine i „Pejpal“ za 1,5 milijardi „Ibeju“ 2002. godine) kako bi uložio u proizvođača opreme za svemirska putovanja „Spejseks“, proizvođača električnih automobila „Tesla Motors“ i prvaka u proizvodnji solarne energije „Solarsiti“. Ukoliko „Spejseks“ uspe, biće to ogroman tehnološki skok za Sjedinjene Američke Države u odnosu na rivale poput Rusije i Kine. Mask kaže da se njegova porodica plaši „da će me Rusi ubiti“.
Ali nije ovo jedina Maskova briga za čovečanstvo. Brine ga, takođe, da bi koosnivač „Gugla“, Leri Pejdž, mogao stvoriti samoučeće robote koji bi na kraju bili sposobni da unište ljudski rod. „Mogao bi proizveti nešto zlo sasvim slučajno“, rekao je Vensu.
Knjiga takođe voajerski zaviruje u Maskov privatni život. Pomenut je razvod od supruge Žustin sa kojom deli starateljstvo nad njihovih pet sinova, da je u detinjstvu zadirkivan zbog specifičnog prezimena i da mu nije strano zloupotrebljavanje kolega na poslu. Sve ovo ipak je po strani u odnosu na najveće izazove čovečanstva sa kojima pokušava da se izbori – da kolonizuje Mars preko „Spejseksa“, da eliminiše upotrebu fosilnih goriva kroz električne automobile u „Tesli“ i da proizvodi solarnu energiju u „Solarsitiju“.
Zapravo, maštao je o svemiru kao trinaestogodišnjak 1984. godine kada je južnoafrički časopis „PC and Office Technology“ objavio izvorni kod igrice „Blaster“, koji je Mask napisao. Cilj igre bio je da se uništi vanzemaljski teretnjak koji nosi smrtonosne hidrogenske bombe.
Zanimljivo je da je, kao dečak, Mask često upadao u duboka sanjarenja tokom dana i tada ne bi čuo nikoga oko sebe. Doktori su odlučili da mu uklone adenoidne žlezde kako bi mu se sluh popravio. To, očigledno, nije pomoglo. Niti su mu ta maštanja pomogla da stekne prijatelje tokom detinjstva. Ali kako se seća njegov kolega sa studija Navid Faruk: „Mislim da ne stiče prijatelje lako, ali je veoma odan onima koje ima“.
I tako su njegove težnje ka Marsu, električnim vozilima i solarnoj energiji uvećale njegovo skromno bogatstvo na oko deset milijardi dolara bez jurnjave po internetu i digitalnom svetu.
Ali pogledajmo i drugu stranu izazova za čovečanstvo sa kojima se uhvatio u koštac: njegovi kritičari i dalje ističu da Mask ipak samo pravi igračke za bogate dečake…
Autor: Radživ Dubej
Izvor: businesstoday.in
Umesto toga, Vens koji je, poput Maska, rođen u Južnoj Africi, odlučio se da bude nepoverljiv: „Mask može delovati stidljivo i poprilično čudno. Njegov južnoafrički akcenat je prisutan, ali polako bledi, i taj šarm nije dovoljan da neutralizuje kolebljivu prirodu Maskovog govora. Poput mnogih inžinjera ili fizičara, Mask će zastati pokušavajući da izroni najprecizniju frazu i često će zalutati u previše ezoterično i naučno ne pružajući nam pomoć u razumevanju niti ikakvo pojednostavljenje.“
Dosta je takvih primera u knjizi. Zapravo, sam projekat je počeo Maskovim odbijanjem Vensove ponude da napiše knjigu. Ali Vens je istrajao u ubeđivanju ljudi u Maskovom okruženju što je na kraju dovelo do pristanka.
Zanimljiv aspekt knjige je sugestija – kroz Maskovo delovanje – da čovečanstvo napušta čvrstu nauku (onu koja kreira stvarne proizvode) kako bi se kroz meki svet interneta upustila u maničan lov na lak novac. Sam Mask je prodao svoja prva dva digitalna poduhvata („Zip2“ kompaniji „Kompak“ za 307 miliona dolara 1999. godine i „Pejpal“ za 1,5 milijardi „Ibeju“ 2002. godine) kako bi uložio u proizvođača opreme za svemirska putovanja „Spejseks“, proizvođača električnih automobila „Tesla Motors“ i prvaka u proizvodnji solarne energije „Solarsiti“. Ukoliko „Spejseks“ uspe, biće to ogroman tehnološki skok za Sjedinjene Američke Države u odnosu na rivale poput Rusije i Kine. Mask kaže da se njegova porodica plaši „da će me Rusi ubiti“.
Ali nije ovo jedina Maskova briga za čovečanstvo. Brine ga, takođe, da bi koosnivač „Gugla“, Leri Pejdž, mogao stvoriti samoučeće robote koji bi na kraju bili sposobni da unište ljudski rod. „Mogao bi proizveti nešto zlo sasvim slučajno“, rekao je Vensu.
Knjiga takođe voajerski zaviruje u Maskov privatni život. Pomenut je razvod od supruge Žustin sa kojom deli starateljstvo nad njihovih pet sinova, da je u detinjstvu zadirkivan zbog specifičnog prezimena i da mu nije strano zloupotrebljavanje kolega na poslu. Sve ovo ipak je po strani u odnosu na najveće izazove čovečanstva sa kojima pokušava da se izbori – da kolonizuje Mars preko „Spejseksa“, da eliminiše upotrebu fosilnih goriva kroz električne automobile u „Tesli“ i da proizvodi solarnu energiju u „Solarsitiju“.
Zapravo, maštao je o svemiru kao trinaestogodišnjak 1984. godine kada je južnoafrički časopis „PC and Office Technology“ objavio izvorni kod igrice „Blaster“, koji je Mask napisao. Cilj igre bio je da se uništi vanzemaljski teretnjak koji nosi smrtonosne hidrogenske bombe.
Zanimljivo je da je, kao dečak, Mask često upadao u duboka sanjarenja tokom dana i tada ne bi čuo nikoga oko sebe. Doktori su odlučili da mu uklone adenoidne žlezde kako bi mu se sluh popravio. To, očigledno, nije pomoglo. Niti su mu ta maštanja pomogla da stekne prijatelje tokom detinjstva. Ali kako se seća njegov kolega sa studija Navid Faruk: „Mislim da ne stiče prijatelje lako, ali je veoma odan onima koje ima“.
I tako su njegove težnje ka Marsu, električnim vozilima i solarnoj energiji uvećale njegovo skromno bogatstvo na oko deset milijardi dolara bez jurnjave po internetu i digitalnom svetu.
Ali pogledajmo i drugu stranu izazova za čovečanstvo sa kojima se uhvatio u koštac: njegovi kritičari i dalje ističu da Mask ipak samo pravi igračke za bogate dečake…
Autor: Radživ Dubej
Izvor: businesstoday.in
